18-08-2011, 02:59 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Iako je je davno uočeno da socijalna okolina ima značajnog uticaja na razvoj čoveka, njegovo psihološko funkcionisanje i ponašanje, kao i da psihičke osobine ljudi imaju uticaja na društvene pojave – sve to je odavno bilo predmet filozofskih etičkih, religijskih, literarnih, a kasnije psiholoških rasprava – u novoformiranoj empirijskoj psihologiji (u 19. veku) ova činjenica dugo nije uvažavana, niti je ovaj međuuticaj socijalnih i psiholoških pojava bio posebno izučavan.
Kada govorimo o socijalnoj psihologiji, Zvonarević daje definiciju da je ona grana psihologije koja proučava psihološke aspekte socijalnih pojava i socijalne aspekte psiholoških pojava i dolazi do zaključka da svako od različitih određenja socijalne psihologije koja postoje stavlja težište bilo na psihološki bilo na sociološki aspekt posmatranja te discipline. Na taj način oni uočavaju i u svojim definicijama ističu svojevrstan paralelizam psihološkog i sociološkog aspekta u okviru ove naučne discipline. Ovaj paralelizam ili dualizam socijalne psihologije istaknut je u savremenoj literaturi, pa se govori o postojanju dve socijalne psihologije, dva pristupa: psihološkoj socijalnoj psihologiji i sociološkoj socijalnoj psihologiji, od kojih je svaka usredsređena primarno bilo na psihološki, bilo na socijalni aspekat.
Ljudska bića moraju da se proučavaju u širem sociokulturnom kontekstu: ljudi su rođeni u već gotovoj kulturi i socijalizuju se da funkcionišu unutar nje. Ona se ne ponašaju samo prema nekim univerzalnim zakonima ljudskog psihološkog funkcionisanja, već i prema pravilima koja im specifična kultura nameće. Različite kulture razvijaju sisteme vrednosti i praksu socijalizacije koja je primerena njihovim istorijskim i ekonomskim oklnostima. Sa stanovišta socijalnog psihologa interes je u tome da se otkrije kako su specifičan socijalni i kulturni kontekst i institucije, običaji, norme i vrednosti -sadržaji kulture- povezani sa načinima na koji ljudi misle, osećaju i ponašaju se. Ovde se, međutim, implicira da će nalazi biti ograničeni na određeno društvo i često na određen period u istoriji tog društva...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Porodica i socijalizacija 4
2 Porodično i društveno vaspitanje 8
2.1 Uslovi za vaspitanje dece u savremenoj porodici 9
2.2 Vaspitanje kao društvena funkcija 11
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17
Iako je je davno uočeno da socijalna okolina ima značajnog uticaja na razvoj čoveka, njegovo psihološko funkcionisanje i ponašanje, kao i da psihičke osobine ljudi imaju uticaja na društvene pojave – sve to je odavno bilo predmet filozofskih etičkih, religijskih, literarnih, a kasnije psiholoških rasprava – u novoformiranoj empirijskoj psihologiji (u 19. veku) ova činjenica dugo nije uvažavana, niti je ovaj međuuticaj socijalnih i psiholoških pojava bio posebno izučavan.
Kada govorimo o socijalnoj psihologiji, Zvonarević daje definiciju da je ona grana psihologije koja proučava psihološke aspekte socijalnih pojava i socijalne aspekte psiholoških pojava i dolazi do zaključka da svako od različitih određenja socijalne psihologije koja postoje stavlja težište bilo na psihološki bilo na sociološki aspekt posmatranja te discipline. Na taj način oni uočavaju i u svojim definicijama ističu svojevrstan paralelizam psihološkog i sociološkog aspekta u okviru ove naučne discipline. Ovaj paralelizam ili dualizam socijalne psihologije istaknut je u savremenoj literaturi, pa se govori o postojanju dve socijalne psihologije, dva pristupa: psihološkoj socijalnoj psihologiji i sociološkoj socijalnoj psihologiji, od kojih je svaka usredsređena primarno bilo na psihološki, bilo na socijalni aspekat.
Ljudska bića moraju da se proučavaju u širem sociokulturnom kontekstu: ljudi su rođeni u već gotovoj kulturi i socijalizuju se da funkcionišu unutar nje. Ona se ne ponašaju samo prema nekim univerzalnim zakonima ljudskog psihološkog funkcionisanja, već i prema pravilima koja im specifična kultura nameće. Različite kulture razvijaju sisteme vrednosti i praksu socijalizacije koja je primerena njihovim istorijskim i ekonomskim oklnostima. Sa stanovišta socijalnog psihologa interes je u tome da se otkrije kako su specifičan socijalni i kulturni kontekst i institucije, običaji, norme i vrednosti -sadržaji kulture- povezani sa načinima na koji ljudi misle, osećaju i ponašaju se. Ovde se, međutim, implicira da će nalazi biti ograničeni na određeno društvo i često na određen period u istoriji tog društva...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Porodica i socijalizacija 4
2 Porodično i društveno vaspitanje 8
2.1 Uslovi za vaspitanje dece u savremenoj porodici 9
2.2 Vaspitanje kao društvena funkcija 11
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17