17-04-2010, 11:47 PM
Sadržaj
1. Uvod 2
2. Čovek stvaralac kulture 3
3. Simbolički karakter kulture 4
3.1. Elementarna kultura 4
3.2. Narodna kultura 5
3.3. Masovna kultura 5
3.4. Vrhunska kultura 5
4. Pojam civilizacije 6
5. Kultura i civilizacija - i isto i različito 6
6. Civilizacija je nacionalna, kultura nacionalna tvorevina 7
7.Religija i drustvo………………………………………………….………………..8
7.1civilno drustvo…………………………………………………………………9
7.2istorija drustva………………………………………………………………..11
7. Zaključak……………………………………………………...………11
8. Literatura………………………………………………...…………....12
1. Uvod
“Kultura predstavlja celovit sistem koji obuhvata znanja, verovanja, umetnost, moral,pravo običaje i sve druge sposobnosti i navike koje je čovek stekao kao član društva”
Eduard Tajlor
Uslovno pojam kulture obuhvata: čovekovo svesno i plansko preobražavanje prirode,ali i stvraranje duhovnih vrednosti kojima se potvrđuje njegov specifičan položaj u svetu.
U nastajanju simboličkih tvorevina u jeziku i verovanjima , u umetnosti i vrednostima u čestvuje celokupna čovekova priroda i svesna, racionalna sposobnost,sposobnost planskog menjanja sveta,ali ništa manje i njegove emocije,čula,imaginacija,najzad i čovekova nesvesna psiha.Ova višestrana sposobnost čoveka dolazi do izražaja već pri pravljenju oruđa u tzv. materijalnoj sferi.
2. Čovek stvaralac kulture
Engleski teoretičar Eduard Tajlor jasno je uočio da je kultura sa
čovekom kao članom društvene zajednice - izvan društva kulture nema.Herder je, pak, odredio kulturu kao "drugu prirodu" a čoveka kao jedino živo biće u prirodi koje stvara kulturu i koje nije u stanju da zasnuje svoj život izvan kulture. Dakle, dok su sva ostala bića pre svega, prirodna bića, čovek je istovremeno i prirodno i društveno biće. Određujući dvostranu prirodu čoveka, kao prirodnog i društvenog kao fizičkog i duhovnog uočavamo da se i celokupan razvoj društva od ranih vremena odvijao u torn prostoru između:
(a) fizičkog osvajanja prirode radi čovekovog biološkog opstanka,
(b) duhovnog napora kojim je stvarao alatke, ali i legende i verovanja, sa jasnim ciljem da olakša svoj opstanak i predupredi svakodnevne nedaće,
da se odbrani od neizbežnih katastrofa, od neukrotive i ćudljive prirode.
Termin kultura latinskog e porekia (cultus - gajenje., obrada polja) i govori o iskonskoj čovekovoj vezanosti za prirodu za obradu polja. I danas se jos u jeziku susreće termin poljoprivredna kultura. Ovaj termin je među prvima upotrebio rimski filozof Ciceron, ali se vremenom izraz počeo sve više koristiti i za označavanje "kulture duha", u smislu obrazovanja, obrade duha.
I upravo ova dva pojma: poljoprivredna kultura i duhovna kultura ili kultura duha, osim što su usko povezana, ukazuju i na faze kroz koje je prošao čovek u svom razvitku:
(a) faza u kojoj je ljudsko biće bilo znatnije oslonjeno na prirodu, i
(b) ona druga, u kojoj su porasle njegove duhovne moći, i u kojoj se ispoljavala premoć čoveka nad prirodom.
Posledica oslobođenja od neposredne vezanosti za prirodu bilo je stvaranje tzv. drugprirode ili kulture. Ako je culutus tj. kultura, doista bila vezana za obradu polja, onda nimalo ne iznenađuje činjenica da je upravo prvobitni oblik verovanja sadržanu pojmu kultura (culutus). Jer, kult znači obožavanje ili obogotvoravanje pojedine životinje ili biljke, od kojih je zavisio čovekov opstanak proistekao upravo iz ovoga životnog iskustva; kao i danas, kada se kaže, "kult zvezda", misli se na obožavanje ili obogotvorenje.
3. Simbolički karakter kulture
U filozofiji, sociologiji, antropologiji bilo je više pokušaja da se odredi pojam kulture. Lako se može zapaziti da nema saglasnosti o tome šta čini suštini čoveka. Vidimo da je težište ili na čovekovoj racionalnoj, svesnoj prirodi, ili na njegovoj slobodi i sposobnosti da se bavi društvenim poslovima ili na njegovoj odlučnosti da se suprostavi čudima prirode. U nastajanju simboličkih tvorevina: u jeziku i verovanjima, umetnosti i vrednostima učestvuje celokupna čovekova priroda i svesna, racionalna sposobnost, sposobnost planskog menjanja sveta ali ništa manje i njegove emocije, čula, imaginacije, i najzad čovekova nesvesna psiha.
U kulturu ulazi pored materijalnog i celokupnog duhovno stvaralaštvo. Tako širi pojam kulture obuhvata oba elementa. Shodno tome, pod kulturom se obično podrazumeva skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti čovekovog rada u prirodi, društvu i mišljenju. Materijalna kultura se drugacije naziva civilizacija u kojoj se odvija duhovna kultura koja dobija uže značenje. Do odvajanja duhovne kulture od civilizacije dolazi zbog odvajanja umnog od fizičkog rada, a to se dogodilo u procesu raspadanja rodovskih zajednica i nastanka robovlasničkog društva.
Pod materijalnom kulturom tj. civilizacijom podrazumevaju se svi predmeti koji nastaju u procesu prerađivanja prirode, počev od predmeta svakodnevne upotrebe do velikih građevina kao što su rimski akvadukti (vodovodi), egipatske piramide, hramovi aziskih religija, zgrade civilizacije Inka, savremeni oblakoderi, mostovi...
3.1. Elementarna kultura
Kultura kao društveni fenomen ima funkciju da obezbedi i pruži zadovoljavanje primarnih čovekovih potreba koje su preduslov za čitavu ostalu kulturu, a to su: kultura stanovanja, kultura rada, tehnička kultura, kultura međuljudskih odnosa, kultura govora, opšta kultura itd.
1. Uvod 2
2. Čovek stvaralac kulture 3
3. Simbolički karakter kulture 4
3.1. Elementarna kultura 4
3.2. Narodna kultura 5
3.3. Masovna kultura 5
3.4. Vrhunska kultura 5
4. Pojam civilizacije 6
5. Kultura i civilizacija - i isto i različito 6
6. Civilizacija je nacionalna, kultura nacionalna tvorevina 7
7.Religija i drustvo………………………………………………….………………..8
7.1civilno drustvo…………………………………………………………………9
7.2istorija drustva………………………………………………………………..11
7. Zaključak……………………………………………………...………11
8. Literatura………………………………………………...…………....12
1. Uvod
“Kultura predstavlja celovit sistem koji obuhvata znanja, verovanja, umetnost, moral,pravo običaje i sve druge sposobnosti i navike koje je čovek stekao kao član društva”
Eduard Tajlor
Uslovno pojam kulture obuhvata: čovekovo svesno i plansko preobražavanje prirode,ali i stvraranje duhovnih vrednosti kojima se potvrđuje njegov specifičan položaj u svetu.
U nastajanju simboličkih tvorevina u jeziku i verovanjima , u umetnosti i vrednostima u čestvuje celokupna čovekova priroda i svesna, racionalna sposobnost,sposobnost planskog menjanja sveta,ali ništa manje i njegove emocije,čula,imaginacija,najzad i čovekova nesvesna psiha.Ova višestrana sposobnost čoveka dolazi do izražaja već pri pravljenju oruđa u tzv. materijalnoj sferi.
2. Čovek stvaralac kulture
Engleski teoretičar Eduard Tajlor jasno je uočio da je kultura sa
čovekom kao članom društvene zajednice - izvan društva kulture nema.Herder je, pak, odredio kulturu kao "drugu prirodu" a čoveka kao jedino živo biće u prirodi koje stvara kulturu i koje nije u stanju da zasnuje svoj život izvan kulture. Dakle, dok su sva ostala bića pre svega, prirodna bića, čovek je istovremeno i prirodno i društveno biće. Određujući dvostranu prirodu čoveka, kao prirodnog i društvenog kao fizičkog i duhovnog uočavamo da se i celokupan razvoj društva od ranih vremena odvijao u torn prostoru između:
(a) fizičkog osvajanja prirode radi čovekovog biološkog opstanka,
(b) duhovnog napora kojim je stvarao alatke, ali i legende i verovanja, sa jasnim ciljem da olakša svoj opstanak i predupredi svakodnevne nedaće,
da se odbrani od neizbežnih katastrofa, od neukrotive i ćudljive prirode.
Termin kultura latinskog e porekia (cultus - gajenje., obrada polja) i govori o iskonskoj čovekovoj vezanosti za prirodu za obradu polja. I danas se jos u jeziku susreće termin poljoprivredna kultura. Ovaj termin je među prvima upotrebio rimski filozof Ciceron, ali se vremenom izraz počeo sve više koristiti i za označavanje "kulture duha", u smislu obrazovanja, obrade duha.
I upravo ova dva pojma: poljoprivredna kultura i duhovna kultura ili kultura duha, osim što su usko povezana, ukazuju i na faze kroz koje je prošao čovek u svom razvitku:
(a) faza u kojoj je ljudsko biće bilo znatnije oslonjeno na prirodu, i
(b) ona druga, u kojoj su porasle njegove duhovne moći, i u kojoj se ispoljavala premoć čoveka nad prirodom.
Posledica oslobođenja od neposredne vezanosti za prirodu bilo je stvaranje tzv. drugprirode ili kulture. Ako je culutus tj. kultura, doista bila vezana za obradu polja, onda nimalo ne iznenađuje činjenica da je upravo prvobitni oblik verovanja sadržanu pojmu kultura (culutus). Jer, kult znači obožavanje ili obogotvoravanje pojedine životinje ili biljke, od kojih je zavisio čovekov opstanak proistekao upravo iz ovoga životnog iskustva; kao i danas, kada se kaže, "kult zvezda", misli se na obožavanje ili obogotvorenje.
3. Simbolički karakter kulture
U filozofiji, sociologiji, antropologiji bilo je više pokušaja da se odredi pojam kulture. Lako se može zapaziti da nema saglasnosti o tome šta čini suštini čoveka. Vidimo da je težište ili na čovekovoj racionalnoj, svesnoj prirodi, ili na njegovoj slobodi i sposobnosti da se bavi društvenim poslovima ili na njegovoj odlučnosti da se suprostavi čudima prirode. U nastajanju simboličkih tvorevina: u jeziku i verovanjima, umetnosti i vrednostima učestvuje celokupna čovekova priroda i svesna, racionalna sposobnost, sposobnost planskog menjanja sveta ali ništa manje i njegove emocije, čula, imaginacije, i najzad čovekova nesvesna psiha.
U kulturu ulazi pored materijalnog i celokupnog duhovno stvaralaštvo. Tako širi pojam kulture obuhvata oba elementa. Shodno tome, pod kulturom se obično podrazumeva skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti čovekovog rada u prirodi, društvu i mišljenju. Materijalna kultura se drugacije naziva civilizacija u kojoj se odvija duhovna kultura koja dobija uže značenje. Do odvajanja duhovne kulture od civilizacije dolazi zbog odvajanja umnog od fizičkog rada, a to se dogodilo u procesu raspadanja rodovskih zajednica i nastanka robovlasničkog društva.
Pod materijalnom kulturom tj. civilizacijom podrazumevaju se svi predmeti koji nastaju u procesu prerađivanja prirode, počev od predmeta svakodnevne upotrebe do velikih građevina kao što su rimski akvadukti (vodovodi), egipatske piramide, hramovi aziskih religija, zgrade civilizacije Inka, savremeni oblakoderi, mostovi...
3.1. Elementarna kultura
Kultura kao društveni fenomen ima funkciju da obezbedi i pruži zadovoljavanje primarnih čovekovih potreba koje su preduslov za čitavu ostalu kulturu, a to su: kultura stanovanja, kultura rada, tehnička kultura, kultura međuljudskih odnosa, kultura govora, opšta kultura itd.