18-08-2011, 02:36 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Masovna kutura predstavlja ustvari kulturu masa, kulturu sirokih drustvenih slojeva. Nasuprot njoj postoji i visoka ili vrhunska kultura. Najveca vrednost i prednost masovne kulture je to sto pretenduje na konkretno i trenutno materijalno uzivanje i zadovoljstvo, bez odlaganja. Nedostak je to sto u poredjenju sa autenticnom kulturom nije dovoljno originalna niti kreativna. Masovna kultura nije pojava novijeg datuma. Ona se razvijala najmanje dva veka i nastala je uporedno sa industalizacijom i urbanizacijom i gotovo od pocetka svog postojanja je bila predmet kritika.
Ne postoji tacna definicija masovne kulture, jer pojam masovne kulture treba da bude u osnovi neutralan i dovoljno sirok, treba da obuhvati pojave koje se danas javljaju u razlicitim drustvenim sistemima i etnickim tradicijama. Takodje, masovna kultura se moze odrediti kao kompleks normi i tipova ponasanja veoma siroke primene. U tom smislu svaki obicaj ili navika (npr. obicaj spavanja na krevetu, pozdravljanja klimanjem glave), rasprostranjen medju milionima ljudi bi bili element masovne kulture.
Cilj masovne kulture je da znacajne kulturne vednosti pomocu sredstava masovnog komuniciranja popularizuje, odnoso da ih ucini dostupnim svim drustvenim slojevima. Te kulturne vrednosti moraju biti na odgovarajuci nacin umnozeni upravo da bi svi drustveni slojevi bili upoznati sa njima. Umonzavanje se postize na dva nacina: ili putem mnogih otisaka, ili pomocu mnogih prijemnih uredjaja koji omogucavaju istovremenu recepciju istog zvuka, slike, znaka na mnogim punktovima, mada su poslati iz jednog izvora. Prvi tip sirenja se postize preko stampe, fotografskih i filmskih kopija; a drugi se javlja kada su u pitanju radio i televizija.. Takodje tu postoje i zeleznica, automobil, avion i uredjaji koji specijalno sluze simbolickoj komunikaciji (prenos kulturnih vrednosti): stampa, radio, televizija,...koji pospesuju razvitak masovne kulture. Zahvaljujuci njima sadrzaji se prenose na hiljade kilometara, a publika geografski moze da se prostire od Pariza do Tokija, od New York-a do Beograda...
Masovna kutura predstavlja ustvari kulturu masa, kulturu sirokih drustvenih slojeva. Nasuprot njoj postoji i visoka ili vrhunska kultura. Najveca vrednost i prednost masovne kulture je to sto pretenduje na konkretno i trenutno materijalno uzivanje i zadovoljstvo, bez odlaganja. Nedostak je to sto u poredjenju sa autenticnom kulturom nije dovoljno originalna niti kreativna. Masovna kultura nije pojava novijeg datuma. Ona se razvijala najmanje dva veka i nastala je uporedno sa industalizacijom i urbanizacijom i gotovo od pocetka svog postojanja je bila predmet kritika.
Ne postoji tacna definicija masovne kulture, jer pojam masovne kulture treba da bude u osnovi neutralan i dovoljno sirok, treba da obuhvati pojave koje se danas javljaju u razlicitim drustvenim sistemima i etnickim tradicijama. Takodje, masovna kultura se moze odrediti kao kompleks normi i tipova ponasanja veoma siroke primene. U tom smislu svaki obicaj ili navika (npr. obicaj spavanja na krevetu, pozdravljanja klimanjem glave), rasprostranjen medju milionima ljudi bi bili element masovne kulture.
Cilj masovne kulture je da znacajne kulturne vednosti pomocu sredstava masovnog komuniciranja popularizuje, odnoso da ih ucini dostupnim svim drustvenim slojevima. Te kulturne vrednosti moraju biti na odgovarajuci nacin umnozeni upravo da bi svi drustveni slojevi bili upoznati sa njima. Umonzavanje se postize na dva nacina: ili putem mnogih otisaka, ili pomocu mnogih prijemnih uredjaja koji omogucavaju istovremenu recepciju istog zvuka, slike, znaka na mnogim punktovima, mada su poslati iz jednog izvora. Prvi tip sirenja se postize preko stampe, fotografskih i filmskih kopija; a drugi se javlja kada su u pitanju radio i televizija.. Takodje tu postoje i zeleznica, automobil, avion i uredjaji koji specijalno sluze simbolickoj komunikaciji (prenos kulturnih vrednosti): stampa, radio, televizija,...koji pospesuju razvitak masovne kulture. Zahvaljujuci njima sadrzaji se prenose na hiljade kilometara, a publika geografski moze da se prostire od Pariza do Tokija, od New York-a do Beograda...