17-08-2011, 06:18 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Frojdova psihoanalitička teorija, izložena u prvim radovima na početku XX veka, primljena je kao revolucionarna koncepcija jer je različito poimala čoveka i njegovu prirodu od tadašnjih tradicionalnih shvatanja i tumačenja čoveka. Ona je na mesto shvatanja da je čovek svesno, racionalno i odgovorno biće, jer slobodno bira kako će postupiti, dala potpuno drugačiju koncepciju čoveka prikazujući ga kao biće determinisanog ponašanja kod koga nesvesni procesi dominiraju nad svesnim. Langer sažima psihoanalitički model na shvatanje da je "čovek konfliktno biće koje na delanje i rast podstiču sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet".
U ovom radu ćemo se baviti uticajem sociokulturnog konteksta na Frojdove ideje, pre svega kroz filozofske prethodnice njegovog učenja, ali i situacionim i političkim okolnostima. Najpre, napomenimo neke od njegovih savremenika - na Frojda su u veliki uticaj imala dva prijatelja: lekari Vilhelm Flis (1858-1928) i Jozef Brojer (1842-1925), koji mu je opisao slučaj pacijentkinje obolele od histerije koja je u istoriju psihoanalize trebalo da udje kao „Ana O.“. Prvi veliki putokaz u Frojdovom zivotu su bile 1895. njegove „Studije o histeriji“. Njegova teorija o seksualnom poreklu histerije – prema kojoj svaka neuroza ima osnov u zlostavljanju tokom detinjstva – izazvala je gotovo neprijateljske reakcije. Međutim, već 1897. imao je prve u vezi sa ovom teorijom zavođenja, a kasnije otkrio Edipov kompleks i moć fantazije...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Frojd i prethodna učenja 4
2 Frojd u okolnostima rata 5
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8
Frojdova psihoanalitička teorija, izložena u prvim radovima na početku XX veka, primljena je kao revolucionarna koncepcija jer je različito poimala čoveka i njegovu prirodu od tadašnjih tradicionalnih shvatanja i tumačenja čoveka. Ona je na mesto shvatanja da je čovek svesno, racionalno i odgovorno biće, jer slobodno bira kako će postupiti, dala potpuno drugačiju koncepciju čoveka prikazujući ga kao biće determinisanog ponašanja kod koga nesvesni procesi dominiraju nad svesnim. Langer sažima psihoanalitički model na shvatanje da je "čovek konfliktno biće koje na delanje i rast podstiču sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet".
U ovom radu ćemo se baviti uticajem sociokulturnog konteksta na Frojdove ideje, pre svega kroz filozofske prethodnice njegovog učenja, ali i situacionim i političkim okolnostima. Najpre, napomenimo neke od njegovih savremenika - na Frojda su u veliki uticaj imala dva prijatelja: lekari Vilhelm Flis (1858-1928) i Jozef Brojer (1842-1925), koji mu je opisao slučaj pacijentkinje obolele od histerije koja je u istoriju psihoanalize trebalo da udje kao „Ana O.“. Prvi veliki putokaz u Frojdovom zivotu su bile 1895. njegove „Studije o histeriji“. Njegova teorija o seksualnom poreklu histerije – prema kojoj svaka neuroza ima osnov u zlostavljanju tokom detinjstva – izazvala je gotovo neprijateljske reakcije. Međutim, već 1897. imao je prve u vezi sa ovom teorijom zavođenja, a kasnije otkrio Edipov kompleks i moć fantazije...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Frojd i prethodna učenja 4
2 Frojd u okolnostima rata 5
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8