16-08-2011, 05:39 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Zajednički problem svih država na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou je ugroženost života na planeti Zemlji. Potrebno je zajedničko pravno uređenje, planiranje, programiranje i odgovor na prirodne i druge katastrofe. Nesreće sa prekograničnim efektima veoma su prisutne te da se odgovor na takve izazove mora organizovati na principu nesmetane prohodnosti i tranzita snaga i sredstava zaštite i bezbednosti.
Sistemi za reagovanje u vanrednim situacijama različito su ustrojeni u savremenim državama, što zavisi od vrsta i specifičnosti ugrožavanja državne teritorije, klimatskih prilika, prirodnih pojava, karakteristika tla i dr., s jedne strane, i postojećim pravnim sistemom, upravnom tradicijom, političko-teritorijalnom organizacijom i društvenim uređenjem, istorijskim iskustvima sa vanrednim situacijama, s druge strane. Dakle, radi se o subjektivnim i objektivnim mogućnostima i potrebama. Odgovornost svake državne vlasti za jednu od njenih osnovnih funkcija – obezbeđivanje bezbednosti građana – ostvaruje se i uspostavljanjem odgovarajućeg sistema za reagovanje u vanrednim situacijama, koji će na najbolji mogući način iskoristiti sve raspoložive resurse države i društva kako bi se pružila maksimalna moguća zaštita civilnom stanovništvu i sprečilo uništavanje dobara koja građanima omogućuju određeni nivo kvaliteta života.
S obzirom na način organizovanja nacionalnih sistema za reagovanje u vanrednim situacijama i njihovu poziciju u državnoj upravi, oni se mogu razvrstati u jednu od sledeće četiri grupe: ...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Kratak pregled međunarodne legislative 5
2 Legislativa i organizacije EU 7
3 Uloga NATO-a u međunarodnom sistemu civilne odbrane 12
4 Usklađenost domaće i međunarodne legislative 16
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20
Zajednički problem svih država na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou je ugroženost života na planeti Zemlji. Potrebno je zajedničko pravno uređenje, planiranje, programiranje i odgovor na prirodne i druge katastrofe. Nesreće sa prekograničnim efektima veoma su prisutne te da se odgovor na takve izazove mora organizovati na principu nesmetane prohodnosti i tranzita snaga i sredstava zaštite i bezbednosti.
Sistemi za reagovanje u vanrednim situacijama različito su ustrojeni u savremenim državama, što zavisi od vrsta i specifičnosti ugrožavanja državne teritorije, klimatskih prilika, prirodnih pojava, karakteristika tla i dr., s jedne strane, i postojećim pravnim sistemom, upravnom tradicijom, političko-teritorijalnom organizacijom i društvenim uređenjem, istorijskim iskustvima sa vanrednim situacijama, s druge strane. Dakle, radi se o subjektivnim i objektivnim mogućnostima i potrebama. Odgovornost svake državne vlasti za jednu od njenih osnovnih funkcija – obezbeđivanje bezbednosti građana – ostvaruje se i uspostavljanjem odgovarajućeg sistema za reagovanje u vanrednim situacijama, koji će na najbolji mogući način iskoristiti sve raspoložive resurse države i društva kako bi se pružila maksimalna moguća zaštita civilnom stanovništvu i sprečilo uništavanje dobara koja građanima omogućuju određeni nivo kvaliteta života.
S obzirom na način organizovanja nacionalnih sistema za reagovanje u vanrednim situacijama i njihovu poziciju u državnoj upravi, oni se mogu razvrstati u jednu od sledeće četiri grupe: ...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Kratak pregled međunarodne legislative 5
2 Legislativa i organizacije EU 7
3 Uloga NATO-a u međunarodnom sistemu civilne odbrane 12
4 Usklađenost domaće i međunarodne legislative 16
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20