Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: IP rutiranje
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
SADRŽAJ


SADRŽAJ 2
1.UVOD 3
2.Slojevi TCP/IP protokola 4
3.IP zaglavlje paketa 6
4.TCP 11
5.IPv4 adrese 12
5.1.Pravilo prvog okteta 13
5.2.Maske adresa 14
5.3.Podmreže i maska podmreže 15
6.IPv6 17
6.1.Predstavljanje adresa 18
6.2.IPv6 tipovi adresa 20
6.3.Globalne unicast adrese 20
6.4.Identifikovanje IPv6 tipova adresa 21
6.5.Lokalne unicast adrese 22
6.6.Anycast adrese 22
6.7.Multicast adrese 23
6.8.Format zaglavlja kod IPv6 paketa 25
6.9.Prošireno zaglavlje 26
6.10.ICMPv6 28
7.Tabela rutiranja 30
8.KONFIGURISANJE STATIČKIH RUTA 33
8.1.Studija slučaja: IPv4 statičke rute 33
8.2.Studija slučajeva: IPv6 statičke rute 38
9.Dinamičko rutiranje 41
9.1.Utvrđivanje Putanja 41
9.2.Metrika 42
9.3.Load Balancing 43
9.4.Distance Vector rutirajući protokoli 43
9.5.Zajedničke karakteristike 43
9.6.Periodična ažuriranja 44
9.7.Susedi 44
9.8.Broadcast ažuriranja 44
9.9.Potpuna ažuriranja tabela rutiranja 44
9.10.Rutiranje po glasinama 44
9.11.Tajmeri nevalidnosti ruta 46
9.12.Podela „vidokruga“ 46
9.13.Link state protokoli rutiranja 48
9.14.Susedi 49
10.ZAKLJUČAK 50
LITERATURA 51

1.UVOD


Računarsku mrežu čine dva ili više računara koji su međusobno povezani telekomunikacionim linijama. Svrha ovog povezivanja je da omogući prenos podataka kao i upotrebu zajedničkih, deljenih resursa. U resurse spadaju baze podataka, aplikacije i periferni uređaji.
Drugi razlog umrežavanja jeste omogućavanje komunikacija umreženih računara.Slanje podataka je složen postupak koji se može raščlaniti na sledeće poslove:

- Prepoznavanje podataka,
- Podela podataka na pakete,
- Dodavanje informacija u svaki paket, da bi se ustanovio položaj podataka i da bi se identifikovao primalac,
- Dodavanje podataka za proveru greške i slanje podataka kroz mrežu.

Kako bi svi računari u nekoj mreži, pa i šire, razmenljivali podatke međusobno bez većih problema neophodno je da svaki računar bude posebno identifikovan. Ta identifikacija se obavlja pomoću 32-bitnih, i od skora 128-bitnih stringova(adresa). Te adrese se nazivaju IP adresama. IP adresa mora biti jedinstvena za svaki host posebno, kako ne bi došlo do grešaka u prenosu podataka. Da bi hostovi komunicirali međusobno neophodno je rutiranje IP paketa.
Rutiranje paketa možemo podeliti na dve vrste:
- Statičko rutiranje i
- Dinamičko rutiranje.

U samim paketima postoje posebna zaglavlja u kojima se upisuju neophodni podaci za taj paket(izvorišna i odredišna adresa, verzija IP protokola, itd.).

2.Slojevi TCP/IP protokola

Na slici 1.1 vidimo slojeve TCP/IP protokola upoređenih sa OSI referentnim modelom. OSI model je sam po sebi postao, sa nekim retkim izuzecima, svetinja rane Internet istorije. Njegov trenutni doprinos mrežnim tehnologijama se čini uglavnom ograničen u korisnosti referentnog modela u ilustrovanju modularnih protokola onima koji proučavaju mreže i, naravno, IS-IS protokol rutiranja se još uvek veoma koristi u većim mrežama servis provajdera.


Fizički sloj sadrži protokole koji se odnose na fizički medijum na kome će TCP/IP vršiti komunikaciju. Protokoli ovog sloja spadaju u kategoriju koji zajedno opisuju sve aspekte fizičkog medijuma:

- Električni/optički protokoli opisuju karakteristike signala kao što je voltaža ili fotonski nivo, kodiranje i oblik signala.
- Mehanički protokoli su specifikacije kao što su dimenzije konektora ili metalni sastav žice.
- Funkcionalni protokoli opisuju šta određena stvar radi. Na primer, „Request to Send“ je funkcionalni opis pina 4 EIA-232-D konektora.
- Proceduralni protokoli opisuju na koji način se nešto obavlja. Na primer, binarna jedinica se na EIA-232-D provodniku predstavlja kao voltaža negativnija od 3 volta.

Sloj veze podataka sadrži protokole koji kontrolišu fizički sloj: kako se pristupa i deli medijum, kako su uređaji na medijumu identifikovani, i kako su podaci uklopljeni pre slanja na medijum. Primeri protokola sloja veze podataka su IEEE 802.3/Ethernet, Frame Relay, ATM i SONET.
Internet sloj, koji odgovara OSI mrežnom sloju, je primarno odgovoran za omogućavanje rutiranja podataka kroz logičke mrežne putanje definisanjem formata paketa i formata adresiranja.
Host-to-host sloj, koji odgovara transportnom sloju OSI modela, određuje protokole koji kontrolišu internet sloj, slično kao što i sloj veze podataka kontroliše fizički sloj. I host-to-host i sloj veze podataka mogu definisati mehanizme kao što su protok i kontrola grešaka.Razlike je ta što dok protokoli veze podataka kontrolišu saobraćaj podataka na fizičkom medijumu povezujući dva uređaja, transportni sloj kontroliše saobraćaj logičke veze sa kraja na kraj konekcije dva uređaja, a te logičke veze prelaze više veza podataka.
Aplikacioni sloj odgovara slojevima sesije, prezentacije i aplikacije OSI modela. Iako se neki rutirajući protokoli, kao što je Border Gateway Protocol (BGP) i Routing Information Protocol(RIP), nalaze u ovom sloju, najviše servisa sloja aplikacije pružaju interfejse kojima korisničke aplikacije pristupaju mreži.
BGP je protokol aplikacionog sloja jer koristi TCP za prenos svojih poruka, a RIP je takođe protokol aplikacionog sloja jer koristi UDP protokol iz istih razloga. Drugi rutirajući protokoli kao što je OSPF operišu na internet sloju jer enkapsuliraju svoje poruke direktno u IP pakete.
Referentni URL