Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: teorije motivacije
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
2.2. Savremene teorije motivacije

Postoje dve savremene teorije motivacije:
a) Teorija potreba motivacije – Maslovljeva teorija, ERG teorija, Mek Lelandova teorija, i Hercbergova teorija.
b) Teorija procesa motivacije – teorija očekivanja, teorija potkrepljenja-ponašanja, teorija određivanja ciljeva.


2.2.1. Teorija potreba motivacije

Maslovljeva hijerarhija potreba

Prema Maslovu motivacija je rezultat hijerarhijskih potreba:
- potrebe samoaktuelizacije;
- potrebe za poštovanjem;
- društvene potrebe (osećaj pripadnosti, ljubav…);
- potrebe za sigurnošću i opszankom, samozaštita, stanovanje;
- fiziološke potrebe (glad, žeđ, san, sex…).

Najbolje objašnjenje ove teorije daje sam Maslov kada kaže: “ Do sada smo govorili da ova gijerarhija ima fiksiran redosled, ali u stvari on nije ni izbliza krut kao što smomi možda nagovestili. Tačno je da su se kod većine ljudi, sa kojima smo radili, ove osnovne potrebe javljale po opisanom redosledu. Međutim, postojao je i određen broj izuzetaka.”.
S obzirom da je čovek živo ljudsko biće, sasvim je normalno da taj isti čovek, manje ili više, ne može zanematiti ni potrebu za obrazovanjem, kulturom, sportom itd. Nije redak slučaj da mnogi zadovoljavaju potrebu višeg reda (kupovina knjiga, računara, ugodna putovanja i slično) racionalizacijom ptreba nižeg rada.



ERG teorija

Ova teorija je takođe zasnova na potrebama, ali ima tri vrste potreba, koje Klejton Eldefer rangirao na sledeći način:
- egzistencijalne potrebe
- potrebe pripadnosti
- potrebe razvoja.
Razlika između Maslovljeve i Eldeferove teorije su u tome što je Eldefer smatrao da, ukoliko osoba ne može da ispuni više potrebe, ona se vraća nižim, i kreće se od ispunjenja jedne ka drugoj, dok je Maslov smatrao da potreba koja je jednom zadovoljena ne može više da motiviše ponašanje.


- Abraham Maslow (1908-1970) – profesor, menadžer fabrike i psiholog; video ljudsku motivaciju kao hijerarhiju pet potreba u rasponu od najosnovnijih, fizioloških, do najviših, kao što je potreba za samoostvarenjem tj. samoaktuelizacijom;

- Individua će biti motivisana da zadovolji onu potrebu koja je u tom momentu najjača, a jednom kada zadovolji svoje osnovne potrebe, ona traga za novim, komplikovanijim potrebama i teži ka njihovom zadovoljavanju;


Maslow-ljeva hijerarhija potreba





potrebe za
samoaktuelizacijom

potrebe za priznanjem
(poštovanjem)

socijalne potrebe

potrebe za sigurnošću

fiziološke potrebe




- Po Maslow-u menadžeri bi, pre nego što pokušaju da zadovolje neke više potrebe radnika, kao što su osećaj pripadnosti, poštovanje i mogućnost napredovanja, zaposlenima trebalo da obezbede osnovne potrebe;

- Plata omogućava zaposlenima i njihovoj porodici hranu, stanovanje i sigurnost-zadovoljenje osnovnih potreba;

- Potrebe za sigurnošću uključuju: sigurnost posla, jasno definisana pravila, ravnopravni treman zaposlenih…( u razvijenim organizacijama - i fiziološke i sigurnosne potebe su obično u dobroj meri zadovoljene);

- Socijalne potrebe, potrebe za pripadnošću, se mogu uočiti u porodici, što se opet bitno odražava i na radno okruženje; ukoliko se radnik ne oseća delom organizacije, biće frustiran, što se negativno odražava kako na njega samog, tako i na njegov učinak u organizaciji;

- Po Maslow-u, postoje dva tipa potrebe za prizananjem - prvo je potreba za postizanjem rezultata, a drugo za statusom i poštovanjem od strane dugih; ove potrebe se u praksi zadovoljavaju davanjem izazovnih radnih zadataka, obezbeđivanjem merenja i adekvatnim nagrađivanjem;

- Kada su sve prethodne potrebe zadovoljene na odgovarajući način, novi motiv za zaposlene biće potreba za samoaktuelizacijom - oni će tražiti smisao u tome što rade i tragaće za mogućnostima sopstvenog razvoja kroz posao; na ovom stupnju individualne razlike dolaze do najvećeg izražaja.

- U Maslow-ljevoj teoriji značajna su dva principa – princip deficitarnosti, po kome zadovoljene potrebe nisu motivator ponašanja, jer se ljudi ponašaju na odgovarajući način samo ako postoje »deficiti«, tj. visok stepen nezadovoljenih potreba, i princip progresije – potrebe na jednom nivou se ne aktiviraju dok se potrebe na prethodnom ne zadovolje;

- Kasniji autori su vršili drugačiju klasifikaciju potreba, ali većina njih je bila inspirisana idejama i radom Maslow-a;

- Frederic Herzberg je takođe kreirao svoju teoriju motivacije koja je nastala na bazi rezultata ispitivanja blizu 4000 ljudi o zadovoljstvu na poslu; po njemu postoje dve grupe faktora:

1. Faktori održavanja ili kako ih je nazvao higijenski faktori – radni uslovi, međuljudski odnosi, plate, godišnji odmori, sigurnost, socijala, itd.;
2. Motivacioni, odnosno zadovoljavajući faktori – utiču na povećanje entuzijazma i angažovanje zaposlenih; neki od njih su: dostizanje ciljeva, dokazivanje, priznanja, odgovornost, unapređenja, itd.;

- Zadatak menadžera je da pažljivo planiraju motivaciju pošto između ljudi postoje velike razlike; osnovna zamerka ove teorije je da ona važi za kulturni milje SAD;

- Početkom 70-tih godina je nastala ERG teorija potreba, koja se vezuje za ime Claiton Aldefer-a; Maslow-ljevih pet nivoa hijerarhija potreba pregrupisao je u tri i to:

1. Egzistencijalne potrebe – vezane za fiziološke potrebe (hrana, voda…) i želje na poslu (plata, radni uslovi, itd.); Existence need
2. Potrebe za pripadnošću – vezane za održavanje odnosa sa porodicom, prijateljima, radnom i profesionalnom grupom; Relatedness need
3. Razvojne potrebe – u osnovi povezane sa različitim oblicima kreativnosti i inovativnosti; Growth need

- Osnovne razlike ovog pristupa u odnosu na pristup Maslow-a su: razlikuje se broj nivoa potreba, ovo je fleksibilniji pristup, postoji princip frustracije koji je veoma blizak realnosti (po kome u slučaju da se više potrebe ne mogu zadovoljiti ponovo se javljaju niže potrebe), itd;

- Teorija stečenih potreba ili teorija tri grupe potreba se vezuje za ime David McClelland-a, koji je uočio da se mnoge potrebe stiču tokom života i iskustvom i rezultat su različitih uslova i faktora; sve ih je pokušao sistematizovati u tri grupe potreba:

1. Dokazivanja – vezuju se za želju da se izvrše postavljeni zadaci i dosegnu standardi uspešnosti;
2. Druženja – vezane su za želju da se održe topli prijateljski odnosi sa drugima;
3. Moć – želja da se utiče na druge i kontroliše okruženje; ova grupa potreba ima dve forme: ličnu, gde se pojedinac oseća moćno nad drugima i – institucionalnu, koja je vezana za organizacije;
Referentni URL