17-04-2010, 07:43 PM
1.1.1 DEFINISANJE DAROVITOSTI
...“Trud veliki nije ništa kadar, ako nema od prirode dar, nit je kadra oštroumna glava, ako nije trudom učinjena;Oboje se treba da pomaže, i druževno među sobom slože.“
( De arte poetica, Horatiusa Flaceusa Qumtus
165-8 g p.n.e.)
Teško je reći u kom istorijskom periodu su ljudi počeli obraćati pažnju na izuzetne pojedince koji su sa svojim natprosečnim sposobnostima i izuzetnim sklopom ličnosti postizali zabidne rezultate u jednoj ili više oblasti ljudske delatnosti.
Platon svojom „Carskom pričom“ govori na figurativan način poreklu i značaju darovitosti. Ovako počinje priča: „Građani, vi svi koji pripadate našem gradu, vi ste istina braća, ali Bog koji vas je stvarao, onima između vas koji su sposobniji da vladaju promešao je zlata kad su dolazili na svet i zato su oni najdragoceniji,pomoćnim snagama pomešao je srbra, a zemljoradnicima i ostalim radnicima pomešao je železa i bakra.Ali kako ste vi svi srodni, mogao bi se i od zlata roditi srebrni i od srebra zlatan potomak i tako svi drugi od drugih.“
Darovitost je tek u 20 veku, kao složena pojava, počela naučno da se proučava. Na osnovu istaživanja darovitosti prikupljeno je mnogo korisnih i neprocenjivih podataka.
Šta je uopšte darovito dete? Po mišljenju nekih psihologa reč je o detetu sa visokim količnikom inteligencije, koji lako i brzo savladava neko gradivo,uspešan je nekim kreativnim aktivnostima, sposoban je da bude vođa u grupi vršnjaka, čak i starijih, ali i sa fizičkim spretnostima.
Definicije darovitosti zavise od koncepcije ili pristupa autora ovoj pojavi. Darovitost označava natprosečnu umnu sposobnost za rešavanje teških i zamršenih problema pomoću mišljenja, kao i natprosečnu sposobnost za neku granu nauke, umetnosti, sporta, rukovođenja ili smera obrazovanja.
Ivan Furlan (1978) razlikuje sledeće koncepcije darovitosti: 1.biološke,
2.bihejviorisičke i
3.sociološke.
1.Biološka koncepcija darovitosti se određuje kao nasledna osobina koja se ispoljava u proizvođenju novin ideja, materijalnih otkrića ili u veštini nekih radova.
2.Bihejvioristi određuju darovitost kao izuzetno uspešno ponašanje.Mlađe osobe se tretiraju kao potencijalno daroviti koji će postati potencijalni proizvođači ideja, materijalnih i kulturnih vrednosti, stvaraoci koji će unaprediti intelektualni, socijalni, moralni, emocionalni, fizički i estetski život čoveka.
3.Prema sociološkoj koncepciji razvoj vrhunskih sposobnosti i osobina ličnosti darovitog pojedinca zavisi od društvenih potreba i prilika.
Prema oblastima u kojima u kojima se darovitost ispoljava, definicije se mogu podeliti u dve grupe:
1.one koje govore o darovitosti uopšte i
2.one koje specifikuju oblast darovitosti.
U prvu grupu definicija spada I. Korena koja kaže: „Nadarenost je svojevrstan sklop osobina koje omogućavaju pojedincu da na produktivan ili neproduktivan način postiže izrazito nadprosečan učinak u jednoj ili više oblasti, a uslovljena je visokim stepenom razvitka pojedinih sposobnosti, odnosno njihovih kompozicija i povoljnom unutrašnjom i spoljašnjom stimulacijom.“
U drugu grupu definicija spada Milerova definicija koja je inače usvojena kao zvanična definicija u SAD-u : „Darovita i talentovana deca su ona koja su identifikovana od strane stručno kvalifikovane osobe na osnovu svojih izuzetnih sposobnosti za postignuće visokog nivoa.
Deca koja su sposobna za visoka postignuća su ona koja pokazuju postignuće ili potencijalnu sposobnost u jednoj ili više oblasti:
1. opšte intelektualne sposobnosti ( visoka inteligencija),
2. posebne školske sposobnosti ( oblast matematike, književnosti, prirodnih nauka, stranih jezika itd ),
3. kreativno ili produktivno mišljenje (visoka sposobnost za otkrivanje novih, velikih i brojnih ideja),
4. sposobnost vođenja (visoka sposobnost za angažovanje drugih osoba za postizanje zajedničkih ciljeva),
5. vizuelne sposobnosti i sposobnost u umetnosti (veliki talenat za slikanje, vajanje, pozorište, igru, muziku i druge umetnosti ),
6. psihomotorne sposobnosti ( visoka sposobnost u atletici, mehanici i drugim oblastima, veštine koje traže finu motornu koordinaciju).
Stenberg tvrdi da darovitost, kao svojstvo ličnosti, govori o kreativnoj darovitosti koja uključuje kongitivne, stilske, lične, motivacione i sredinske aspekte koje uočavamo ne samo kod odraslih nego i kod dece.
Po Bekeru „ izuzetan je onaj koji se prema svojim fizičkim, umnim, emocionalnim i socijalnim karakteristikama toliko razlikuje od prosečnog da su mu za maksimalan razvoj njegovih sposobnosti potrebni posebni vaspitno-obrazovni postupci.“
Široko prihvaćenu definiciju dao je Pol Viti koji kaže da su „darovite osobe one čiji su rezultati nadprosečni u oblasti muzike, slikarstva, u vođstvu, i drugim vidovima izražavanja.“ On pored visokog skvora na testovima inteligencije uknjučuje i stvaralački rad u ma kojoj oblasti delanja pri definisanju darovitosti.
Starije definicije darovitosti su usmerene na visoke intelektualne sposobnosti kojima objašnjavaju darovitost. Najveći broj psihologa je kao merilo darovitosti prihvatilo količnik inteligencije 140 i više. Ubrzo se pokazalo da darovitost podrazumeva i neke druge sposobnosti, a ne samo visok Q.I.
Po Renzulliju (1986) darovito ponašanje pokazuje interakciju tri osnovne skupine ljudskih osobina:
1. sposobnosti ( opšte ili specifične ),
2. motivacije ( visoke usmerenosti na zadatak ) i
3. visoki stepen kreativnosti.
Pojedinci koji pokazuju nadareno ponašanje su oni koji imaju ili mogu razviti ovu kombinaciju osobina i primeniti je u nekom području ljudske aktivnosti. Ovo je tzv. Troprstenasta teorija. Ta tri prstena imaju zajednički presek i to mesto preseka po Renzulliju je nadarenost. Iz te definicije proizilazi da je samo realizovana darovitost darovitost, a realizacija zavisi od osobina ličnosti i podrške okoline.
...“Trud veliki nije ništa kadar, ako nema od prirode dar, nit je kadra oštroumna glava, ako nije trudom učinjena;Oboje se treba da pomaže, i druževno među sobom slože.“
( De arte poetica, Horatiusa Flaceusa Qumtus
165-8 g p.n.e.)
Teško je reći u kom istorijskom periodu su ljudi počeli obraćati pažnju na izuzetne pojedince koji su sa svojim natprosečnim sposobnostima i izuzetnim sklopom ličnosti postizali zabidne rezultate u jednoj ili više oblasti ljudske delatnosti.
Platon svojom „Carskom pričom“ govori na figurativan način poreklu i značaju darovitosti. Ovako počinje priča: „Građani, vi svi koji pripadate našem gradu, vi ste istina braća, ali Bog koji vas je stvarao, onima između vas koji su sposobniji da vladaju promešao je zlata kad su dolazili na svet i zato su oni najdragoceniji,pomoćnim snagama pomešao je srbra, a zemljoradnicima i ostalim radnicima pomešao je železa i bakra.Ali kako ste vi svi srodni, mogao bi se i od zlata roditi srebrni i od srebra zlatan potomak i tako svi drugi od drugih.“
Darovitost je tek u 20 veku, kao složena pojava, počela naučno da se proučava. Na osnovu istaživanja darovitosti prikupljeno je mnogo korisnih i neprocenjivih podataka.
Šta je uopšte darovito dete? Po mišljenju nekih psihologa reč je o detetu sa visokim količnikom inteligencije, koji lako i brzo savladava neko gradivo,uspešan je nekim kreativnim aktivnostima, sposoban je da bude vođa u grupi vršnjaka, čak i starijih, ali i sa fizičkim spretnostima.
Definicije darovitosti zavise od koncepcije ili pristupa autora ovoj pojavi. Darovitost označava natprosečnu umnu sposobnost za rešavanje teških i zamršenih problema pomoću mišljenja, kao i natprosečnu sposobnost za neku granu nauke, umetnosti, sporta, rukovođenja ili smera obrazovanja.
Ivan Furlan (1978) razlikuje sledeće koncepcije darovitosti: 1.biološke,
2.bihejviorisičke i
3.sociološke.
1.Biološka koncepcija darovitosti se određuje kao nasledna osobina koja se ispoljava u proizvođenju novin ideja, materijalnih otkrića ili u veštini nekih radova.
2.Bihejvioristi određuju darovitost kao izuzetno uspešno ponašanje.Mlađe osobe se tretiraju kao potencijalno daroviti koji će postati potencijalni proizvođači ideja, materijalnih i kulturnih vrednosti, stvaraoci koji će unaprediti intelektualni, socijalni, moralni, emocionalni, fizički i estetski život čoveka.
3.Prema sociološkoj koncepciji razvoj vrhunskih sposobnosti i osobina ličnosti darovitog pojedinca zavisi od društvenih potreba i prilika.
Prema oblastima u kojima u kojima se darovitost ispoljava, definicije se mogu podeliti u dve grupe:
1.one koje govore o darovitosti uopšte i
2.one koje specifikuju oblast darovitosti.
U prvu grupu definicija spada I. Korena koja kaže: „Nadarenost je svojevrstan sklop osobina koje omogućavaju pojedincu da na produktivan ili neproduktivan način postiže izrazito nadprosečan učinak u jednoj ili više oblasti, a uslovljena je visokim stepenom razvitka pojedinih sposobnosti, odnosno njihovih kompozicija i povoljnom unutrašnjom i spoljašnjom stimulacijom.“
U drugu grupu definicija spada Milerova definicija koja je inače usvojena kao zvanična definicija u SAD-u : „Darovita i talentovana deca su ona koja su identifikovana od strane stručno kvalifikovane osobe na osnovu svojih izuzetnih sposobnosti za postignuće visokog nivoa.
Deca koja su sposobna za visoka postignuća su ona koja pokazuju postignuće ili potencijalnu sposobnost u jednoj ili više oblasti:
1. opšte intelektualne sposobnosti ( visoka inteligencija),
2. posebne školske sposobnosti ( oblast matematike, književnosti, prirodnih nauka, stranih jezika itd ),
3. kreativno ili produktivno mišljenje (visoka sposobnost za otkrivanje novih, velikih i brojnih ideja),
4. sposobnost vođenja (visoka sposobnost za angažovanje drugih osoba za postizanje zajedničkih ciljeva),
5. vizuelne sposobnosti i sposobnost u umetnosti (veliki talenat za slikanje, vajanje, pozorište, igru, muziku i druge umetnosti ),
6. psihomotorne sposobnosti ( visoka sposobnost u atletici, mehanici i drugim oblastima, veštine koje traže finu motornu koordinaciju).
Stenberg tvrdi da darovitost, kao svojstvo ličnosti, govori o kreativnoj darovitosti koja uključuje kongitivne, stilske, lične, motivacione i sredinske aspekte koje uočavamo ne samo kod odraslih nego i kod dece.
Po Bekeru „ izuzetan je onaj koji se prema svojim fizičkim, umnim, emocionalnim i socijalnim karakteristikama toliko razlikuje od prosečnog da su mu za maksimalan razvoj njegovih sposobnosti potrebni posebni vaspitno-obrazovni postupci.“
Široko prihvaćenu definiciju dao je Pol Viti koji kaže da su „darovite osobe one čiji su rezultati nadprosečni u oblasti muzike, slikarstva, u vođstvu, i drugim vidovima izražavanja.“ On pored visokog skvora na testovima inteligencije uknjučuje i stvaralački rad u ma kojoj oblasti delanja pri definisanju darovitosti.
Starije definicije darovitosti su usmerene na visoke intelektualne sposobnosti kojima objašnjavaju darovitost. Najveći broj psihologa je kao merilo darovitosti prihvatilo količnik inteligencije 140 i više. Ubrzo se pokazalo da darovitost podrazumeva i neke druge sposobnosti, a ne samo visok Q.I.
Po Renzulliju (1986) darovito ponašanje pokazuje interakciju tri osnovne skupine ljudskih osobina:
1. sposobnosti ( opšte ili specifične ),
2. motivacije ( visoke usmerenosti na zadatak ) i
3. visoki stepen kreativnosti.
Pojedinci koji pokazuju nadareno ponašanje su oni koji imaju ili mogu razviti ovu kombinaciju osobina i primeniti je u nekom području ljudske aktivnosti. Ovo je tzv. Troprstenasta teorija. Ta tri prstena imaju zajednički presek i to mesto preseka po Renzulliju je nadarenost. Iz te definicije proizilazi da je samo realizovana darovitost darovitost, a realizacija zavisi od osobina ličnosti i podrške okoline.