14-08-2011, 12:43 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Bol je subjektivno, neprijatno opažanje i osećaj, koji se može javiti usled oštećenja tkiva, njegovog predstojećeg oštećenja, ili usled psiholoških uzroka. Javlja se gotovo kod svih bolesti i povreda. To je zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadražaj, međutim ukoliko se bolni nadražaj ne može ukoniti onda se javlja hronični bol koji nema više zaštitnu funkciju već narušava kvalitet života. Dakle, osnovna podela bola je na : akutni i hronični. Akutni bol je kratkotrajan, ima odbrambenu ulogu dok je hroničan bol dugotrajan, nema odbrambenu ulogu i često predstavlja poseban klinički sindrom. Terapija bola je kompleksna i zahteva jasnu predstavu o uzroku bola i mehanizmima njegovog nastanka. Primena lekova u terapiji bola je velika. Problem je najčešće u kontroli hroničnog bola kada je upotreba lekova nekontrolisana i duga, pa su i neželjena dejstva brojna. Bol je osećaj prenešen od osećajnih živaca kroz leđnu moždinu i prema osetnom području mozga, gde se osećaj doživljava. Prema Međunarodnoj udruženju proučavanja bola definisana je kao "neugodno osetno i osećajno iskustvo povezano s pravom ili potencijalnom povredom tkiva, ili uslovljeno tom štetom ili ozledom". Bol istovremeno može biti dopuna nocicepciji, sustavu koji prenosi informacije o upali, šteti ili bliskoj šteti tkiva, prema leđnoj moždini i mozgu. Ipak, nezavisno se opaža. Nocicepcija prenosi somatske informacije bez prisustva svesti, dok je bol percepcija osećajne informacije. Kao deo telesnog obrambenog sistama, bol okida mentalno i fizičko ponašanje koje pokušava pronaći način da što pre završi bolno iskustvo. Istovremeno, bol predstavlja povratnu informaciju koja podstiče učenje, čineći ponavljanje jednakog bolnog iskustva manje verovatnim. Nocicepcijski sistem može izazvati signale koji okidaju osećaj bola, te je način odgovaranja na oštećenje i deo je brzog i upozoravajućeg prenosa koji upućuje određene organe i prvenstveno središnji nervni sistem koji zatim započinje reakcije radi umanjivanja povreda...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Akutni bol 4
1.1 Lečenje 5
1.2 Obim problema 6
1.3 Posledice neadekvatno tretiranog akutnog bola 6
Zaključak 7
Literatura 8
Bol je subjektivno, neprijatno opažanje i osećaj, koji se može javiti usled oštećenja tkiva, njegovog predstojećeg oštećenja, ili usled psiholoških uzroka. Javlja se gotovo kod svih bolesti i povreda. To je zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadražaj, međutim ukoliko se bolni nadražaj ne može ukoniti onda se javlja hronični bol koji nema više zaštitnu funkciju već narušava kvalitet života. Dakle, osnovna podela bola je na : akutni i hronični. Akutni bol je kratkotrajan, ima odbrambenu ulogu dok je hroničan bol dugotrajan, nema odbrambenu ulogu i često predstavlja poseban klinički sindrom. Terapija bola je kompleksna i zahteva jasnu predstavu o uzroku bola i mehanizmima njegovog nastanka. Primena lekova u terapiji bola je velika. Problem je najčešće u kontroli hroničnog bola kada je upotreba lekova nekontrolisana i duga, pa su i neželjena dejstva brojna. Bol je osećaj prenešen od osećajnih živaca kroz leđnu moždinu i prema osetnom području mozga, gde se osećaj doživljava. Prema Međunarodnoj udruženju proučavanja bola definisana je kao "neugodno osetno i osećajno iskustvo povezano s pravom ili potencijalnom povredom tkiva, ili uslovljeno tom štetom ili ozledom". Bol istovremeno može biti dopuna nocicepciji, sustavu koji prenosi informacije o upali, šteti ili bliskoj šteti tkiva, prema leđnoj moždini i mozgu. Ipak, nezavisno se opaža. Nocicepcija prenosi somatske informacije bez prisustva svesti, dok je bol percepcija osećajne informacije. Kao deo telesnog obrambenog sistama, bol okida mentalno i fizičko ponašanje koje pokušava pronaći način da što pre završi bolno iskustvo. Istovremeno, bol predstavlja povratnu informaciju koja podstiče učenje, čineći ponavljanje jednakog bolnog iskustva manje verovatnim. Nocicepcijski sistem može izazvati signale koji okidaju osećaj bola, te je način odgovaranja na oštećenje i deo je brzog i upozoravajućeg prenosa koji upućuje određene organe i prvenstveno središnji nervni sistem koji zatim započinje reakcije radi umanjivanja povreda...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Akutni bol 4
1.1 Lečenje 5
1.2 Obim problema 6
1.3 Posledice neadekvatno tretiranog akutnog bola 6
Zaključak 7
Literatura 8