13-08-2011, 01:51 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Kada je koncem XI i XII veka u Evropi viteštvo cvalo a svet se uznosio za religiozne ideala nastale su krstaško-vojjne, pak su se tada razvili viteški redovi poputi, Alkantara, Calatrava i dr. Ali nakon ipak malo dubljeg uvida, možemo videti da viteštvo nije bilo samo deo našeg, evropskog srednjeg veka.
Počevši od drevnog Egipta, pretkolumbovskih civilizacija drevne Amerike, stare Indije, Japana i Kine, pa sve do antike, islamskih civilizacija i našeg srednjeg veka, viteštvo je bilo sastavni deo života mnogih naroda. Ono što viteštvo uzdiže do univerzalno ljudskog fenomena nije geografsko-istorijska pripadnost već određeno viđenje sveta.
U vremenima kada se viteštvu pridavao puno veći značaj no što je to danas slučaj, uopšteno se držalo da osim postojanja materijalnih i upotrebnih vrednosti postoje i drugi nivoi izražavanja ljudskog bića. Ti drugi nivoi predstavljali su svet vrlina i svet nematerijalnih težnji i dostignuća, svet duše i duha. Mitovi koje smo nasledili od starih kultura ukazuju nam da se preokupacije ljudskog bića ne moraju nužno iscrpljivati samo u načinima fizičkog preživljavanja. Ispričani jezikom simbola oni potiču čoveka da se uzdigne iznad svojih ograničenja i upusti u potragu za sopstvenom skrivenom nutrinom. Tako čovek postaje putnikom. To putovanje koje nam omogućuje da se oslobodimo privida i opsena o sebi i svetu smatrano je herojskim i služilo je kao nadahnuće vitezovima. Svaka je kultura poznavala heroja koji je prošao ciklus suočavanja s iskušenjima kako bi se oslobodio od svega što je u njemu bilo kvarno i prividno. Istovremeno su se oslobađale njegovi unutrašnji kvaliteti i mogućnosti...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Viteški redovi 4
1.1 Templari 4
2 Jovanovci 12
3 Tevtonci 14
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20
Kada je koncem XI i XII veka u Evropi viteštvo cvalo a svet se uznosio za religiozne ideala nastale su krstaško-vojjne, pak su se tada razvili viteški redovi poputi, Alkantara, Calatrava i dr. Ali nakon ipak malo dubljeg uvida, možemo videti da viteštvo nije bilo samo deo našeg, evropskog srednjeg veka.
Počevši od drevnog Egipta, pretkolumbovskih civilizacija drevne Amerike, stare Indije, Japana i Kine, pa sve do antike, islamskih civilizacija i našeg srednjeg veka, viteštvo je bilo sastavni deo života mnogih naroda. Ono što viteštvo uzdiže do univerzalno ljudskog fenomena nije geografsko-istorijska pripadnost već određeno viđenje sveta.
U vremenima kada se viteštvu pridavao puno veći značaj no što je to danas slučaj, uopšteno se držalo da osim postojanja materijalnih i upotrebnih vrednosti postoje i drugi nivoi izražavanja ljudskog bića. Ti drugi nivoi predstavljali su svet vrlina i svet nematerijalnih težnji i dostignuća, svet duše i duha. Mitovi koje smo nasledili od starih kultura ukazuju nam da se preokupacije ljudskog bića ne moraju nužno iscrpljivati samo u načinima fizičkog preživljavanja. Ispričani jezikom simbola oni potiču čoveka da se uzdigne iznad svojih ograničenja i upusti u potragu za sopstvenom skrivenom nutrinom. Tako čovek postaje putnikom. To putovanje koje nam omogućuje da se oslobodimo privida i opsena o sebi i svetu smatrano je herojskim i služilo je kao nadahnuće vitezovima. Svaka je kultura poznavala heroja koji je prošao ciklus suočavanja s iskušenjima kako bi se oslobodio od svega što je u njemu bilo kvarno i prividno. Istovremeno su se oslobađale njegovi unutrašnji kvaliteti i mogućnosti...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Viteški redovi 4
1.1 Templari 4
2 Jovanovci 12
3 Tevtonci 14
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20