13-08-2011, 10:48 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Venecija je bila je¬¬dan od tri centra ume¬¬tno¬sti pored Rima i Firence. Venecija je međutim bila sinonim za umetnost koja je isticala uživanje, i žene, a njeni slikari su bili poznati koloristi. O neprikosnovenosti i večnoj lepoti Venecije govore mnogi velikani umetnosti:
- Petrarka ju je još 1364. smatrao bogatom zlatom, ali još bogatijom slavom;
- Gete je 1786. mislio da se taj grad ne može uporediti ni sa jednim drugim;
- Dikens je o njoj sanjario 1844. jer stvarnost Venecije nadmašuje i najdivnijeg zanešenjaka.
Zaista je zadivljujuće to što je renesansa u dalekom XV veku ostavila tako upečatljive i neodoljive tragove svoje virtuoznosti. Počeci grada počinju u V veku, kada su stanovnici Aquileje progonjeni od Huna, pobegli na neke od mnogobrojnih močvarnih otoka koji su nastali izlivanjem mulja reke Brente. Narod Veneti je zbog karakterističnih uslova stvorio poseban način života. Sagradili su oko četiri stotine mostova da bi povezali lagune. Ti mostovi i danas postoje zajedno sa 150 kanala u Veneciji. Tlo je bilo nestabilno, a kako je ilovača bila dobra za konzerviranje, te drvo nije trulilo, temelje su pravili na velikom broju balvana. Nivo mora se često podizao, pa danas vlaga jako ugrožava Veneciju i sva njena znamenja. Ipak, na tom mestu se rodila trgovačka metropola koja je zavladala morem - zvali su je “Gospodarica mora”. U XV veku je bila središte svetske trgovine i najveći lučki grad na svetu. Imala je više od dvesta hiljada stanovnika, a u nju su iz Azije prvi stizali porcelain i svila. U doba renesanse Venecija je bila savrsen primer admini¬strativne i političke organizacije. Fizičko i simboličko sre¬dište moći bila je Duždeva palata, dok su velike aristo¬kratskeporodice stvorile Veliko Veće - najšire političko telo. Ovaj posebni grad na koji su se s pravom po¬nosili, posvetili su Svetom Marku, pošto su kosti apostola doneli iz Aleksandrije.
Upravo je takav specifičan, težak, a opet bogat život uticao na njenu umetnost. Raskošne građevine su podsećale na orijentalne uzore, a nicale su i nove palate koje su bile umetnički obogaćene delima venecijanskih slikara. Klasični oblici koji potiču iz Firence, u Veneciji dobijaju slobodniji i dekorativniji izgled....
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Renesansno slikarstvo u Veneciji na prelazu XV – XVI veka 4
1.1 Karakteristike renesansnog slikarstva u Veneciji na prelazu XV – XVI veka 4
1.2 Porodica Belini 7
1.3 Porodica Karpačo 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12
Venecija je bila je¬¬dan od tri centra ume¬¬tno¬sti pored Rima i Firence. Venecija je međutim bila sinonim za umetnost koja je isticala uživanje, i žene, a njeni slikari su bili poznati koloristi. O neprikosnovenosti i večnoj lepoti Venecije govore mnogi velikani umetnosti:
- Petrarka ju je još 1364. smatrao bogatom zlatom, ali još bogatijom slavom;
- Gete je 1786. mislio da se taj grad ne može uporediti ni sa jednim drugim;
- Dikens je o njoj sanjario 1844. jer stvarnost Venecije nadmašuje i najdivnijeg zanešenjaka.
Zaista je zadivljujuće to što je renesansa u dalekom XV veku ostavila tako upečatljive i neodoljive tragove svoje virtuoznosti. Počeci grada počinju u V veku, kada su stanovnici Aquileje progonjeni od Huna, pobegli na neke od mnogobrojnih močvarnih otoka koji su nastali izlivanjem mulja reke Brente. Narod Veneti je zbog karakterističnih uslova stvorio poseban način života. Sagradili su oko četiri stotine mostova da bi povezali lagune. Ti mostovi i danas postoje zajedno sa 150 kanala u Veneciji. Tlo je bilo nestabilno, a kako je ilovača bila dobra za konzerviranje, te drvo nije trulilo, temelje su pravili na velikom broju balvana. Nivo mora se često podizao, pa danas vlaga jako ugrožava Veneciju i sva njena znamenja. Ipak, na tom mestu se rodila trgovačka metropola koja je zavladala morem - zvali su je “Gospodarica mora”. U XV veku je bila središte svetske trgovine i najveći lučki grad na svetu. Imala je više od dvesta hiljada stanovnika, a u nju su iz Azije prvi stizali porcelain i svila. U doba renesanse Venecija je bila savrsen primer admini¬strativne i političke organizacije. Fizičko i simboličko sre¬dište moći bila je Duždeva palata, dok su velike aristo¬kratskeporodice stvorile Veliko Veće - najšire političko telo. Ovaj posebni grad na koji su se s pravom po¬nosili, posvetili su Svetom Marku, pošto su kosti apostola doneli iz Aleksandrije.
Upravo je takav specifičan, težak, a opet bogat život uticao na njenu umetnost. Raskošne građevine su podsećale na orijentalne uzore, a nicale su i nove palate koje su bile umetnički obogaćene delima venecijanskih slikara. Klasični oblici koji potiču iz Firence, u Veneciji dobijaju slobodniji i dekorativniji izgled....
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Renesansno slikarstvo u Veneciji na prelazu XV – XVI veka 4
1.1 Karakteristike renesansnog slikarstva u Veneciji na prelazu XV – XVI veka 4
1.2 Porodica Belini 7
1.3 Porodica Karpačo 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12