12-08-2011, 09:41 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Iako se sa sigurnošću može prihvatiti tvrdnja da mediji značajno utiču na svakodnevni život društva i pojedinca, ipak ne postoji saglasnost među komentatorima, kritičarima, naučnicima i publikom o tome KAKO zapravo mediji ostvaruju svoj uticaj. Dva najvažnija naučna pitanja - kako mediji utiču na ljude i na koji način ljudi koriste ono što im mediji pružaju, i pored brojnih naučnih objašnjenja, ostala su nerazjašnjena. Istraživanje i istorija ove problematike može da se sagleda iz dve perspektive: prva perspektiva za polaznu osnovu analize ima medijske tekstove i njihov uticaj na publiku druga perspektiva analizira načine na koje publika - čitaoci razumeju i koriste tekstove.
Prva paradigma, nastala još 1930. godine u studijama medija, bila je pod uticajem teorija bihejvioristačke psihologije i teorije društvene kontrole u industrijskim društvima. Osnovna pretpostavka ove paradigme bila je da mas-mediji imaju veliki i odlučujući uticaj na bespomoćnu publiku. Iz desničarske perspektive - ova pojava je posmatrana kao pretnja tradicionalnom sistemu društvenih vrednosti i uticaju elite. Levičari su ovu pojavu posmatrali kao još jednu mogućnost manipulacije širokim narodnim masama od strane elite. Ostalo je teško dokazati glavnu tezu ove paradigme da se publika zaista može smatrati pasivnim posmatračem moćnih medija. . .
Iako se sa sigurnošću može prihvatiti tvrdnja da mediji značajno utiču na svakodnevni život društva i pojedinca, ipak ne postoji saglasnost među komentatorima, kritičarima, naučnicima i publikom o tome KAKO zapravo mediji ostvaruju svoj uticaj. Dva najvažnija naučna pitanja - kako mediji utiču na ljude i na koji način ljudi koriste ono što im mediji pružaju, i pored brojnih naučnih objašnjenja, ostala su nerazjašnjena. Istraživanje i istorija ove problematike može da se sagleda iz dve perspektive: prva perspektiva za polaznu osnovu analize ima medijske tekstove i njihov uticaj na publiku druga perspektiva analizira načine na koje publika - čitaoci razumeju i koriste tekstove.
Prva paradigma, nastala još 1930. godine u studijama medija, bila je pod uticajem teorija bihejvioristačke psihologije i teorije društvene kontrole u industrijskim društvima. Osnovna pretpostavka ove paradigme bila je da mas-mediji imaju veliki i odlučujući uticaj na bespomoćnu publiku. Iz desničarske perspektive - ova pojava je posmatrana kao pretnja tradicionalnom sistemu društvenih vrednosti i uticaju elite. Levičari su ovu pojavu posmatrali kao još jednu mogućnost manipulacije širokim narodnim masama od strane elite. Ostalo je teško dokazati glavnu tezu ove paradigme da se publika zaista može smatrati pasivnim posmatračem moćnih medija. . .