12-08-2011, 04:31 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Друштва југоисточне Европе имала су у прошлости једну важну сличност: уз мање или веће разлике, та друштва су претежно аграрна. Највећи проценат становника је живео на селу и издржавао се обрадом земље, док је знатно мањи број људи живео у градовима. Да би смо се у то уверили, можемо да поредимо стање на крајњем северу и на крајњем југу тог дела Европе. Крајем XIX века становништво је претежно живело на селу и бавило се пољопривредом. У Словенији је 75,5% живело у селу, у Хрватској 84,6%, у Босни и Херцеговини 90%, у Србији 87%, у Црној Гори 85% и у Македонији 89%.
У највећем броју њих преовладавао је мали земљишни посед ( око 5 хектара ), што је значило да су сељаци имали власништво над земљом, али да су претежно били сиромашни, јер су приноси са малих имања били скромни. Другачије ситуација је била у Словенији и Хрватској. Тамо се одржао слој велепоседника (имали су и по више од 500 хектара земље ).
На тим имањима радили су надничари - сељаци који нису имали своју земљу, што је значило да су били сиромашнији од оних који су у власништву имали мале земљишне поседе. Уз то ограничење, посебан проблем представљала је чињеница да је скоро у свим земљама доминирала екстензивна обрада земље, са слабом механизацијом ( често и дрвени плуг ), због чега су приноси били још мањи, а породице још сиромашније...
Друштва југоисточне Европе имала су у прошлости једну важну сличност: уз мање или веће разлике, та друштва су претежно аграрна. Највећи проценат становника је живео на селу и издржавао се обрадом земље, док је знатно мањи број људи живео у градовима. Да би смо се у то уверили, можемо да поредимо стање на крајњем северу и на крајњем југу тог дела Европе. Крајем XIX века становништво је претежно живело на селу и бавило се пољопривредом. У Словенији је 75,5% живело у селу, у Хрватској 84,6%, у Босни и Херцеговини 90%, у Србији 87%, у Црној Гори 85% и у Македонији 89%.
У највећем броју њих преовладавао је мали земљишни посед ( око 5 хектара ), што је значило да су сељаци имали власништво над земљом, али да су претежно били сиромашни, јер су приноси са малих имања били скромни. Другачије ситуација је била у Словенији и Хрватској. Тамо се одржао слој велепоседника (имали су и по више од 500 хектара земље ).
На тим имањима радили су надничари - сељаци који нису имали своју земљу, што је значило да су били сиромашнији од оних који су у власништву имали мале земљишне поседе. Уз то ограничење, посебан проблем представљала је чињеница да је скоро у свим земљама доминирала екстензивна обрада земље, са слабом механизацијом ( често и дрвени плуг ), због чега су приноси били још мањи, а породице још сиромашније...