12-08-2011, 04:30 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Konvencija Svetske Kulturne Baštine (čiji je pravi naziv na engleskom sledeći - The Convention Concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage), prihvaćena je od strane UNESKA (UNESCO - United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) 1972.godine. Gore pomenutom Konvencijom obuhvaćena su sva kulturna i prirodna mesta na svetu, za koja se smatra da imaju univerzalni značaj i vrednost. Smatraju se svetskom kulturnom baštinom i na neki način ovakva mesta prevazilaze sve političke i geografske granice.
Države koje na svojoj teritoriji imaju mesta koja su postala deo svetske kulturne baštine, obavezuju se da će čuvati i štititi ova kulturna ili prirodna mesta, a za uzvrat dobijaju od međunarodne zajednice pomoć u zaštiti ovih mesta. Kako bi se lakše definisala ovakva mesta, napravljena je lista. Prva lista je sačinjena 1978.godine i nju je činilo 12 mesta. Trenutno ova lista ima 469 mesta u 104 države, a od toga ma 350 kulturnih mesta, 102 prirodnih mesta i 17 mešanih (kultunroprirodnih mesta). Postoji i poseban Fond za zaštitu mesta koja su deo svetske kulturne baštine i ovaj Fond fnansiraju kako zemlje koje imaju mesta koja su pod zaštitom, tako i privatne organizacije i pojedinci.
Gradovi i sva mesta koja su deo svetske kulturne baštine važna su turistička atrakcija koju poseduju Španci i sami planiraju ovom turističkom proizvodu da posvete više pažnje i da pristupe detaljnijem planiranju daljeg razvoja i zaštite ovih mesta. Gradovi Španije koji su proglašeni kao deo svetske kulturne baštine i zaštićeni su od strane UNESKA: Avila, Kaseres, Kordoba, Kuenka, Merida, Salamanka, Santijago de Kompostela, Segovija, Taragona, Toledo, Alkala de Enares, Ibica i San Kristobal de la Laguna. . .
Sadržaj :
UVOD 3
1 Građenje ljudskih kula kao deo kulturnog turizma 4
1.1 Istorija Castella u Taragoni 7
1.2 Način i tehnika građenja kula 8
2 Simbolika Castella 9
2.1 Kula kao simbol katalonskog jedinstva, identiteta i tradicije 9
2.2 Građenje ljudskih kula – ritual, predstava, performans 11
2.3 Folklorni simboli „uzidani“ u Castell – funkcija muzike 12
2.4 Simbol zastave na vrhu kule 13
3 Castells kao nasleđe čovečanstva 15
3.1 Potreba Katalonaca za očuvanjem Castella 15
3.2 Kriterijumi koje propisuje UNESKO – materijalizacija simbolike 16
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18
Konvencija Svetske Kulturne Baštine (čiji je pravi naziv na engleskom sledeći - The Convention Concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage), prihvaćena je od strane UNESKA (UNESCO - United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) 1972.godine. Gore pomenutom Konvencijom obuhvaćena su sva kulturna i prirodna mesta na svetu, za koja se smatra da imaju univerzalni značaj i vrednost. Smatraju se svetskom kulturnom baštinom i na neki način ovakva mesta prevazilaze sve političke i geografske granice.
Države koje na svojoj teritoriji imaju mesta koja su postala deo svetske kulturne baštine, obavezuju se da će čuvati i štititi ova kulturna ili prirodna mesta, a za uzvrat dobijaju od međunarodne zajednice pomoć u zaštiti ovih mesta. Kako bi se lakše definisala ovakva mesta, napravljena je lista. Prva lista je sačinjena 1978.godine i nju je činilo 12 mesta. Trenutno ova lista ima 469 mesta u 104 države, a od toga ma 350 kulturnih mesta, 102 prirodnih mesta i 17 mešanih (kultunroprirodnih mesta). Postoji i poseban Fond za zaštitu mesta koja su deo svetske kulturne baštine i ovaj Fond fnansiraju kako zemlje koje imaju mesta koja su pod zaštitom, tako i privatne organizacije i pojedinci.
Gradovi i sva mesta koja su deo svetske kulturne baštine važna su turistička atrakcija koju poseduju Španci i sami planiraju ovom turističkom proizvodu da posvete više pažnje i da pristupe detaljnijem planiranju daljeg razvoja i zaštite ovih mesta. Gradovi Španije koji su proglašeni kao deo svetske kulturne baštine i zaštićeni su od strane UNESKA: Avila, Kaseres, Kordoba, Kuenka, Merida, Salamanka, Santijago de Kompostela, Segovija, Taragona, Toledo, Alkala de Enares, Ibica i San Kristobal de la Laguna. . .
Sadržaj :
UVOD 3
1 Građenje ljudskih kula kao deo kulturnog turizma 4
1.1 Istorija Castella u Taragoni 7
1.2 Način i tehnika građenja kula 8
2 Simbolika Castella 9
2.1 Kula kao simbol katalonskog jedinstva, identiteta i tradicije 9
2.2 Građenje ljudskih kula – ritual, predstava, performans 11
2.3 Folklorni simboli „uzidani“ u Castell – funkcija muzike 12
2.4 Simbol zastave na vrhu kule 13
3 Castells kao nasleđe čovečanstva 15
3.1 Potreba Katalonaca za očuvanjem Castella 15
3.2 Kriterijumi koje propisuje UNESKO – materijalizacija simbolike 16
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18