13-04-2010, 12:11 AM
Uvod
Da biste uspešno upravljali zalihama u preduzeću potrebno je
angažovanje različitih nivoa menadžerskog odlučivanja.
Jer zalihe predstavljaju značajan faktor uspešnosti svake organizacije i svakog preduzeća.A inače ako imamo previli broj zaliha to je opasno po preduzeće,jer nemamo okret novca i dolazi do blokade.
Još u davna vremena su ljudi osiguravali svoje zalihe i skladištili ih za makar neki mesec dana u napred i čak za sledeću godinu kako bi iz raznih razloga koji bi se mogli odraziti negativno na njih imali osnovne potrepštine.
Sistemi proizvodnje i distribucije u svakom trenutku drže značajan obim zaliha koje su neophodne, pre svega, za uravnoteženje proizvodnje i potrošnje tokom određenog vremenskog perioda. U upravljanju
zalihama firme, na svakom nivou marketinških kanala, žele da obezbede potrebni nivo raspoloživosti proizvoda, sa što manjim obimom zaliha. Od brojnih upravljačkih odluka o asortimanu i zalihama koje firme donose, posebno su značajne one koje se tiču prostornog razmeštaja zaliha, jer te odluke imaju snažan uticaj kako na visinu troškova skladištenja, tako i na brzinu kojom zalihe mogu biti upotrebljene za zadovoljavanje potražnje.
Osnovni procesi u podsistemu nabavke
Proces snabdevanja treba posmatrati kao dva podprocesa: podproces nabavke i podproces obezbeđenje proizvodnih procesa potrebnim resursima (snabdevanje u užem smislu reči).
U prvom se definišu osnovne politike i planovi, vrši izbor dobavljača i definišu cene, a u drugom se odvija programiranje i manipulacija.
Cilj nabavke je obezbeženje svih potrebnih resursa za proizvodnju roba ili usluga.
Podistem snabdevanja često se označava i kao rukovanje materijalom i alatom, što znači da u osnovi obuhvata i aktivnosti nternog transporta i skladištenja.
Osnovi procesi u podsistemu snabdevanja su:
Realizacija ugovora sa dobavljačima
Dinamičko optimalno planiranje nabavke
Operativno optimalno planiranje nabavke
Projektovanje tehnologije skladištenja proizvoda
Prijem zahteva za nabavku
Upravljanje zalihama
Prijem i skaldištenje proizvoda
Izdavanje proizvoda
Likvidiranje ispostavljenih faktura
Vođenje postupka reklamacija
Organizovanje i relaizacije spoljšnjeg transporta
Organizovanje i realizacija unutrašnjeg transporta
Organizacija skladišta i toka materijala i alata u procesu proizovdnje
Racionalizacija transport i skladištenja
Upravljanje zalihama
Modeli upravljanja zalihama
Proces proizvodnje može s eposmatrati kao uzastopni niz zaliha, pod uslovom da se i sama proizvodnja posmata kao zaliha, ili kao niz:
zaliha – proizvodnja – zaliha –proizvodnja –zaliha
Zato se u razmatranju upravljanja procesom proizovdnje posebno i analizira aspekt upravljanja zalihama
Model zaliha se može definisati sledećim slementima:
Nivo zaliha u nultom periodu So
Intenzitet ulaza u bayu f1(t)
Intenzitet izlaza iz baze f2(t)
Nivo zaliha se može izraziti kao:
Postojanje zaliha je neminovnost, potreba koja izaziva troškove. Sa aspekta obezebđenja procesa proizvodnje potrebne su što veće zalihe, a sa aspekta troškova zaliha treba da budu što manje.
Zadatak upravljanja zalihama je rešavanje ove suprotnosti.
Zalihe se mogu klasifikovati po sledećim obeležjima:
Topologiji
Ponašanju u vremenu i određenosti
U topološkom smislu zalihe se mogu predstaviti u vidu mreže u čijem se vrhu (čvoru) nalazi baza zaliha, a u grafu kanal ulaza, odnosno izlaza. Topološki zalihe mogu biti sa: a) Jedinačnom bazom b) Uzastoponom bazom c) Paralelnim bazama
Idealan slučaj poanšanja sistema je da se ulaz u zalihe izvede u isto vreme kada i izlaz, tako da baza postane protočna i sadrži samo svoju optimalnu količinu.
Do količina preko kojih se upravlja zalihama dolazi se na dva načina:
Održavanjem optimalnog nivoa zaliha u bazi i
Izračunavanjem optimalne količine narudžbine.
Da biste uspešno upravljali zalihama u preduzeću potrebno je
angažovanje različitih nivoa menadžerskog odlučivanja.
Jer zalihe predstavljaju značajan faktor uspešnosti svake organizacije i svakog preduzeća.A inače ako imamo previli broj zaliha to je opasno po preduzeće,jer nemamo okret novca i dolazi do blokade.
Još u davna vremena su ljudi osiguravali svoje zalihe i skladištili ih za makar neki mesec dana u napred i čak za sledeću godinu kako bi iz raznih razloga koji bi se mogli odraziti negativno na njih imali osnovne potrepštine.
Sistemi proizvodnje i distribucije u svakom trenutku drže značajan obim zaliha koje su neophodne, pre svega, za uravnoteženje proizvodnje i potrošnje tokom određenog vremenskog perioda. U upravljanju
zalihama firme, na svakom nivou marketinških kanala, žele da obezbede potrebni nivo raspoloživosti proizvoda, sa što manjim obimom zaliha. Od brojnih upravljačkih odluka o asortimanu i zalihama koje firme donose, posebno su značajne one koje se tiču prostornog razmeštaja zaliha, jer te odluke imaju snažan uticaj kako na visinu troškova skladištenja, tako i na brzinu kojom zalihe mogu biti upotrebljene za zadovoljavanje potražnje.
Osnovni procesi u podsistemu nabavke
Proces snabdevanja treba posmatrati kao dva podprocesa: podproces nabavke i podproces obezbeđenje proizvodnih procesa potrebnim resursima (snabdevanje u užem smislu reči).
U prvom se definišu osnovne politike i planovi, vrši izbor dobavljača i definišu cene, a u drugom se odvija programiranje i manipulacija.
Cilj nabavke je obezbeženje svih potrebnih resursa za proizvodnju roba ili usluga.
Podistem snabdevanja često se označava i kao rukovanje materijalom i alatom, što znači da u osnovi obuhvata i aktivnosti nternog transporta i skladištenja.
Osnovi procesi u podsistemu snabdevanja su:
Realizacija ugovora sa dobavljačima
Dinamičko optimalno planiranje nabavke
Operativno optimalno planiranje nabavke
Projektovanje tehnologije skladištenja proizvoda
Prijem zahteva za nabavku
Upravljanje zalihama
Prijem i skaldištenje proizvoda
Izdavanje proizvoda
Likvidiranje ispostavljenih faktura
Vođenje postupka reklamacija
Organizovanje i relaizacije spoljšnjeg transporta
Organizovanje i realizacija unutrašnjeg transporta
Organizacija skladišta i toka materijala i alata u procesu proizovdnje
Racionalizacija transport i skladištenja
Upravljanje zalihama
Modeli upravljanja zalihama
Proces proizvodnje može s eposmatrati kao uzastopni niz zaliha, pod uslovom da se i sama proizvodnja posmata kao zaliha, ili kao niz:
zaliha – proizvodnja – zaliha –proizvodnja –zaliha
Zato se u razmatranju upravljanja procesom proizovdnje posebno i analizira aspekt upravljanja zalihama
Model zaliha se može definisati sledećim slementima:
Nivo zaliha u nultom periodu So
Intenzitet ulaza u bayu f1(t)
Intenzitet izlaza iz baze f2(t)
Nivo zaliha se može izraziti kao:
Postojanje zaliha je neminovnost, potreba koja izaziva troškove. Sa aspekta obezebđenja procesa proizvodnje potrebne su što veće zalihe, a sa aspekta troškova zaliha treba da budu što manje.
Zadatak upravljanja zalihama je rešavanje ove suprotnosti.
Zalihe se mogu klasifikovati po sledećim obeležjima:
Topologiji
Ponašanju u vremenu i određenosti
U topološkom smislu zalihe se mogu predstaviti u vidu mreže u čijem se vrhu (čvoru) nalazi baza zaliha, a u grafu kanal ulaza, odnosno izlaza. Topološki zalihe mogu biti sa: a) Jedinačnom bazom b) Uzastoponom bazom c) Paralelnim bazama
Idealan slučaj poanšanja sistema je da se ulaz u zalihe izvede u isto vreme kada i izlaz, tako da baza postane protočna i sadrži samo svoju optimalnu količinu.
Do količina preko kojih se upravlja zalihama dolazi se na dva načina:
Održavanjem optimalnog nivoa zaliha u bazi i
Izračunavanjem optimalne količine narudžbine.