11-08-2011, 08:54 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Open Office је један од програма за прављење презентација, база података, цртежа, и формула. Јако је једноставан за кориштење, и доступан је на скоро свим језицима. За разлику од Microsoft програма који се могу наћи такође у преведеној верзији, “виталне” информације остале су на матерњем енглеском језику. Једна од предности Open Office – а је та што је програм бесплатан и доступан свима који имају излаз на интернет. Ја сам баш из ових разлога одабрао ову тему. Зато што је везана за Open Office а не за Microsoft. Желио сам да боље упознам друге технологије, да видим њихове могућности, и предности.
Цијели свијет је заблуђен Microsoft – овим програмима и оперативним системима, не увиђајући да се око њих налазе много бољи, јефтини, па чак неки који се уопште и не плаћају, програми и оперативни системи. Чак ни школе не увиђају да ученике уче само као да постоји Microsoft и ништа више. Моје лично мишљење о Open Office – у је, да је програм направљен чак и за оне који никада нису видјели компјутер у свом животу, и за оне који су бар мало информатички писмени. Приликом инсталације довољно је да изаберу језик и то им је све што им је потребно да крену са радом. Ја ћу вам показати како то изгледа када се прави база података у Open Office – у.
Избор базе
Приликом самог покретања програма за прављење база одмах на почетку програм нам помаже тако што покреће “Помоћник за базу”. Помоћник за базу није ништа друго него “Чаробњак” у Microsoft – овим програмима. Такође можемо видјети да је помоћник за базу преведен на српски језик. Помоћник за базе користите да направите нову базу, да отворите постојећу базу, мисли се на раније сачувану, и да се повежете са базом на серверу. Приликом избора базе имамо два основна корака, а то су избор базе, и чување и наставак. Приликом избора базе бирамо да ли ћемо кренути изпочетка, или да ли ћемо отворити раније сачувану базу. Ја сам одабрао опцију “Направи нову базу”. Одабиром ове понуђене опције почиње израда базе података, тачније адресара. Када смо одабрали шта желимо само једноставно кликнемо “Напред”...
Open Office је један од програма за прављење презентација, база података, цртежа, и формула. Јако је једноставан за кориштење, и доступан је на скоро свим језицима. За разлику од Microsoft програма који се могу наћи такође у преведеној верзији, “виталне” информације остале су на матерњем енглеском језику. Једна од предности Open Office – а је та што је програм бесплатан и доступан свима који имају излаз на интернет. Ја сам баш из ових разлога одабрао ову тему. Зато што је везана за Open Office а не за Microsoft. Желио сам да боље упознам друге технологије, да видим њихове могућности, и предности.
Цијели свијет је заблуђен Microsoft – овим програмима и оперативним системима, не увиђајући да се око њих налазе много бољи, јефтини, па чак неки који се уопште и не плаћају, програми и оперативни системи. Чак ни школе не увиђају да ученике уче само као да постоји Microsoft и ништа више. Моје лично мишљење о Open Office – у је, да је програм направљен чак и за оне који никада нису видјели компјутер у свом животу, и за оне који су бар мало информатички писмени. Приликом инсталације довољно је да изаберу језик и то им је све што им је потребно да крену са радом. Ја ћу вам показати како то изгледа када се прави база података у Open Office – у.
Избор базе
Приликом самог покретања програма за прављење база одмах на почетку програм нам помаже тако што покреће “Помоћник за базу”. Помоћник за базу није ништа друго него “Чаробњак” у Microsoft – овим програмима. Такође можемо видјети да је помоћник за базу преведен на српски језик. Помоћник за базе користите да направите нову базу, да отворите постојећу базу, мисли се на раније сачувану, и да се повежете са базом на серверу. Приликом избора базе имамо два основна корака, а то су избор базе, и чување и наставак. Приликом избора базе бирамо да ли ћемо кренути изпочетка, или да ли ћемо отворити раније сачувану базу. Ја сам одабрао опцију “Направи нову базу”. Одабиром ове понуђене опције почиње израда базе података, тачније адресара. Када смо одабрали шта желимо само једноставно кликнемо “Напред”...