07-08-2011, 01:04 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Raspad SFR Jugoslavije, sankcije UN, NATO bombardovanje i ratni sukobi u regionu doveli su do toga da je bruto društveni proizvod (BDP) krajem 1990-ih činio polovinu onog iz 1989. godine. Početkom 2001. godine, nakon političkih promena iz oktobra 2000. godine, sa početkom sprovođenja tranzicionih reformi započet je proces oporavka privrede i reintegracije naše zemlje u međunarodnu zajednicu. Srbija je postala član svih ključnih međunarodnih organizacija (sem WTO) i značajno je unapredila svoje odnose sa EU. Ipak, Srbija je još uvek jedina zemlja u regionu sa kojom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije stupio na snagu. U prethodom periodu, a posebno u razdoblju 2004-2008. godina ostvaren je visok privredni rast. Zabeležen je dinamični rast BDP, koji je u poslednje četri godine iznosio oko 6% godišnje. Istovremeno, ispoljeno je poboljšanje tekućih privredenih kretanja, koje se ogleda pre svega u smirivanju inflacije, rastu industrijske proizvodnje, izvoza, povećanju zarada i životnog standarda, te povećanju deviznih rezervi, prilivu direktnih stranih investicija, itd. Ipak, privreda Srbije se suočava sa krupnim problemima i izazovima. Pre svega reč je o visokom spoljnotrgovinskom deficitu (koji je bio posebno visok u 2008. godini), velikoj stopi nezaposlenosti (od oko 15%) i previsokoj javnoj potrošnji (značajnim delom zbog netransformisanog i glomazanog državnog sektora).
U poslednjim mesecima 2008. godine privredna kretanja, pa i mere privredne politike, bile su pod snažnim uticajem svetske finansijske krize. Naime, kriza, koja se već duže od godinu dana, ispoljavala na pojedinim svetskim finansijskim tržišta, kulminirala je u prvoj polovini oktobra 2008. godine, kada je došlo do kraha na najvećim berzama i gotovo potpune obustave međubankarskog kratkoročnog kreditiranja. Finansijskim tržištima zavladalo je nepoverenje, a u mnogim slučajevima i panika. Mada postoje različite ocene, čini se da inicijalni uzroci krize leže u krahu tržišta nekretnina u SAD i nemogućnosti kreditora da naplate svoja potraživanja. Narastanju krize, doprinelo je potpuno liberalizovano finansijsko tržište SAD, u kome je trgovina tzv. finansijskim derivatima (od strane banaka, investicionih fondova, hipotekarnih i osiguravajućih društava i sličnih finansijskih institucija) nije bila adekvatno kontrolisana. . .
S A D R Ž A J
UVOD 2
1 Obeležja privrednog razvoja Srbije 3
1.1 Aktuelno stanje u privredi Srbije 4
1.2 Privredna politika Srbije 6
2 Uloga industrije u privrednom razvoju Srbije 8
2.1 Industrijska strategija Srbije 11
5.5. ENERGETIKA SRBIJE I NJEN ZNAČAJ ZA EVROPSKU UNIJU 13
5.7.1. Spoljna trgovina i investicije 16
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20
Raspad SFR Jugoslavije, sankcije UN, NATO bombardovanje i ratni sukobi u regionu doveli su do toga da je bruto društveni proizvod (BDP) krajem 1990-ih činio polovinu onog iz 1989. godine. Početkom 2001. godine, nakon političkih promena iz oktobra 2000. godine, sa početkom sprovođenja tranzicionih reformi započet je proces oporavka privrede i reintegracije naše zemlje u međunarodnu zajednicu. Srbija je postala član svih ključnih međunarodnih organizacija (sem WTO) i značajno je unapredila svoje odnose sa EU. Ipak, Srbija je još uvek jedina zemlja u regionu sa kojom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije stupio na snagu. U prethodom periodu, a posebno u razdoblju 2004-2008. godina ostvaren je visok privredni rast. Zabeležen je dinamični rast BDP, koji je u poslednje četri godine iznosio oko 6% godišnje. Istovremeno, ispoljeno je poboljšanje tekućih privredenih kretanja, koje se ogleda pre svega u smirivanju inflacije, rastu industrijske proizvodnje, izvoza, povećanju zarada i životnog standarda, te povećanju deviznih rezervi, prilivu direktnih stranih investicija, itd. Ipak, privreda Srbije se suočava sa krupnim problemima i izazovima. Pre svega reč je o visokom spoljnotrgovinskom deficitu (koji je bio posebno visok u 2008. godini), velikoj stopi nezaposlenosti (od oko 15%) i previsokoj javnoj potrošnji (značajnim delom zbog netransformisanog i glomazanog državnog sektora).
U poslednjim mesecima 2008. godine privredna kretanja, pa i mere privredne politike, bile su pod snažnim uticajem svetske finansijske krize. Naime, kriza, koja se već duže od godinu dana, ispoljavala na pojedinim svetskim finansijskim tržišta, kulminirala je u prvoj polovini oktobra 2008. godine, kada je došlo do kraha na najvećim berzama i gotovo potpune obustave međubankarskog kratkoročnog kreditiranja. Finansijskim tržištima zavladalo je nepoverenje, a u mnogim slučajevima i panika. Mada postoje različite ocene, čini se da inicijalni uzroci krize leže u krahu tržišta nekretnina u SAD i nemogućnosti kreditora da naplate svoja potraživanja. Narastanju krize, doprinelo je potpuno liberalizovano finansijsko tržište SAD, u kome je trgovina tzv. finansijskim derivatima (od strane banaka, investicionih fondova, hipotekarnih i osiguravajućih društava i sličnih finansijskih institucija) nije bila adekvatno kontrolisana. . .
S A D R Ž A J
UVOD 2
1 Obeležja privrednog razvoja Srbije 3
1.1 Aktuelno stanje u privredi Srbije 4
1.2 Privredna politika Srbije 6
2 Uloga industrije u privrednom razvoju Srbije 8
2.1 Industrijska strategija Srbije 11
5.5. ENERGETIKA SRBIJE I NJEN ZNAČAJ ZA EVROPSKU UNIJU 13
5.7.1. Spoljna trgovina i investicije 16
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20