11-04-2010, 10:13 AM
Komunikacija, kultura i religija su tri najbitnija obelezja ljudskog zivota. Preko njih on dobija punocu, vaznost, svrhu. Sa njima humanost dobija smisao, a drustveni licni odnosi znacaj. Kultura zivotu daje mesto trajanja, sadrzinu i smisao bica, dok mu komunikacija daje razlog postojanja, povezujuci ga sa svetom spolja i iznutra, sa vremenom i prostorom, a religija je pokusaj da se u zivotu nadju znacenja i vrednosti.
Bog Jevreja, hriscana i muslimana je Bog koji – u nekom smislu – govori. Njegova rec je presudna u sve tri vere. Rec Boga oblikovala je istoriju svake kulture.
Mali broj ljudi poznaje vere drugacije od one koju je prihvatio i odbacuje ih iako nije svetan njihove vrednosti i razlicitosti, bolje receno, slicnosti. Iz tog razloga prikazacu islam kao religiju, Proroka Muhameda i nastanak zajednice vernika, spoznaju Boga kod muslimana i njihovo prihvatanje i postovanje sune, i najbitniije, postovanje stubova vere i stubova islama. Smatram da je islamska umetnost najinteresantnija zbog neikonicnosti i zato cu prikazati i neke njene odlike i najznacajnija kulturna stvaralastva i arhitekturu.
O ISLAMU KAO RELIGIJI
Iako najmladji medju velikim svetskim religijama, islam je sa 1,2 milijarde sledbenika, druga religija u svetu po velicini i prva po brzini sirenja. Danas se pri pomenu islama ne misli samo na zemlje koje se protezu od Severne Afrike do Istocne Azije, vec i na manjinske zajednice muslimana sirom sveta. Islam je druga religja u Evropi , odnosno treca na oba americka kontinenta. Dobar deo proucavanja u oblasti religije, istorije i drustvenih nauka dopinosi da se ranije nedovoljno poklanjanje paznje islamu povecava a ukalupljeni stavovi prema njemu menjaju. Islam je danas najznacajnija simbolicka i ideoloska sila unutar muslimankog sveta, ali odlucujuce utice na njegove drustvene institucije i politiku. Nasuprot ocekivanjima, islam ponovo postaje znacajna sila u javnom zivotu.
PROROK MUHAMED I NASTANAK ZAJEDNICE VERNIKA
O ranoj fazi zivota proroka Muhameda malo se sa sigurnoscu zna rodjen je kao Muhamed ibn (sin od) Abdulah u malom zapadnoarabijaskom gradu Meki oko 570.godine n. e. Pripadao je klanu Hasim, jednom od manjih klanova plemena Kureis koji je drzalo vlast u Meki. Muhamed je jos u ranom detinjstvu ostao bez roditelja i o njemu se starao stric Abu Talib, vodja klana Hasim. U vreme Muhamedove mladosti u Meki se nalazilo znacajno pagansko svetiliste Kaba. Pleme Kureis cuvalo je i opsluzivalo kult bozanstva Hubula za kog se smatra da obitava u tom svetilistu. To pleme se bavilo i trgovinom. Tradicionalni izvori opisuju Muhameda kao perspektivnog i uglednog mladica koji je ucestvovao kako u religijskim aktivnostima u Meki tako i trgovinom. Bio je okrenut sebi i sklon razmisljanju o cemu su svedocila njegova povremena povlacenja na usamljena mesta na duze vreme, radi meditacije.
Arapi su bili svesni da im Alah nije nikada poslao svog proroka ili svete knjige, iako je imao od pamtiveka medju njima svoje svetiliste. U sedmom veku vecina je verovala da je Kaba, ogromno svetiliste u obliku koske u srcu Meke, prvobitno bilo posveceno Alahu. Svi stanovnici bili su ponosni na nju, bila je najvaznije sveto mesto u Arabiji. U svetom prostoru oko Kabe bilo je zabranjeno svako nasilje tako da su Arapi u Meki mogli da u miru trguju (tokom dana kada su obavljali radicionalne rituale Arapi sa svih krajeva poluostrva), znajuci da su stara plemenska neprijateljstva privremeno obustavljena. Kurijesiti su znali da ne bi postigli takav uspeh u trgovini i da veliki deo njihovog ugleda kod ostalih plemena potice od njihovog statusa cuvar Kabe i od cuvanja njenih starih svetinja.
Jevreji i Hriscani sa kojima su Arapi dolazili u kontakt rugali bi im se da su varvarski narod koji nije primio otkrovenje od Boga. Zudnja za Bozanskim otkrovenjem se na brdu Hira 610. godine, sedamnaeste noci Ramazana, kada je Muhamed, probudjen iz sna, osetio da ga obavija velicanstveno bozansko prisustvo. Kasnije je ovo neopisivo iskustvo objasnio na sasvim arapski nacin. Rekao je da mu se pojavio andjeo i odsecno mu zapovedio:“Citaj!”(“iqra!”). Kako Hebrejski proroci koji su se cesto opirali da izgovore Bozju Rec, Muhamed je odbio protestvujuci “ Ne znam citati!” On nije bio kahan, jedan od ekstatickih arapskih vraceva koji su tvrdili da govore nadahnuta prorocanstva. Ali, kako kaze Muhamed, andjeo ga je jednostavno obuhvatio i jako zagrlio, tako da je imao osecaj da mu je sav dah isteran iz pluca. Bas kad mu se ucinilo da vise ne moze da izdrzi, andjeo ga je pustio i ponovo mu naredio: “Citaj!” (“iqra!”). I opet ga je Muhamed odbio i ponovo ga je andjeo stegao, dok nije osetio da je stigao do granice izdrzljivosti. Konacno, na kraju treceg zastrasujuceg zagrljaja, Muhamed je otkrio kako mu prave reci jedne nove svete knjige naviru iz usta:
“Citaj (pocinjuci) imenom svoga Gospodara koji je (sve) stvorio. Stvorio je covjka (vrstu) od zgrusene krvi (embrija). Citaj, a tvoj (je) najplemenitiji Gospodar, koji je naucio (covjeka) peru (i pisanju). Naucio je covjeka onome sto nije znao.”
Rec Bozja je prvi put izgovorena na arapskom jeziku i ova sveta knjiga ce konacno biti nazvana qur’an : Recitovanje.
Muhamed je pomislio da je mozda postao madznun (majnun), covek opsednut dzinima, ispunila ga je tolikim ocajanjem da nije vise zeleo da zivi. On je kahine, cija su prorocanstva obicno bila nerazumljivo mrmljanje, duboko prezirao i uvek je pazio da napravi razliku izmedju Kurana i kovencionalne arapske poezije. I tako izjurivsi iz pecine, resio je da se baci sa vrha brda. Ali na obronku je imao jos jednu viziju bica koja je kasnije indentifikovano sa andjelom Gavrilom:
“Kada sam bio na pola puta uz brdo, cuo sam glas sa neba koji kaze: “O, Muhamede! Ti si Bozji glasnik, a ja sam Dzebrail” Podigao sam pogled ka nebu da vidim ko govori i gle ugledah na vidiku Dzebraila kako sedi, prekrstenih nogu, u covecijem obliku....Stajao sam zureci u njega, ne pomerajuci se; onda sam pokusao da odvratim pogled, ali nisam mogao da gledam nijedan deo neba, a da ga ne vidim.”
Muhamed je nakon toga bio u stanju dubokog soka . U strepnji se instiktivno okrenuo svojoj zeni Hatidzi. Bio je ubedjen da je primio otkrovenje od Boga Mojsija i proroka i za Arape postao Bozanski poslanika nakon konsultacije sa hriscaninom koji poznaje svete knjige, i nakon toga poceo da propoveda Kuriesitima donoseci im svetu knjigu na njihovom sopstvenom jeziku.
Bog Jevreja, hriscana i muslimana je Bog koji – u nekom smislu – govori. Njegova rec je presudna u sve tri vere. Rec Boga oblikovala je istoriju svake kulture.
Mali broj ljudi poznaje vere drugacije od one koju je prihvatio i odbacuje ih iako nije svetan njihove vrednosti i razlicitosti, bolje receno, slicnosti. Iz tog razloga prikazacu islam kao religiju, Proroka Muhameda i nastanak zajednice vernika, spoznaju Boga kod muslimana i njihovo prihvatanje i postovanje sune, i najbitniije, postovanje stubova vere i stubova islama. Smatram da je islamska umetnost najinteresantnija zbog neikonicnosti i zato cu prikazati i neke njene odlike i najznacajnija kulturna stvaralastva i arhitekturu.
O ISLAMU KAO RELIGIJI
Iako najmladji medju velikim svetskim religijama, islam je sa 1,2 milijarde sledbenika, druga religija u svetu po velicini i prva po brzini sirenja. Danas se pri pomenu islama ne misli samo na zemlje koje se protezu od Severne Afrike do Istocne Azije, vec i na manjinske zajednice muslimana sirom sveta. Islam je druga religja u Evropi , odnosno treca na oba americka kontinenta. Dobar deo proucavanja u oblasti religije, istorije i drustvenih nauka dopinosi da se ranije nedovoljno poklanjanje paznje islamu povecava a ukalupljeni stavovi prema njemu menjaju. Islam je danas najznacajnija simbolicka i ideoloska sila unutar muslimankog sveta, ali odlucujuce utice na njegove drustvene institucije i politiku. Nasuprot ocekivanjima, islam ponovo postaje znacajna sila u javnom zivotu.
PROROK MUHAMED I NASTANAK ZAJEDNICE VERNIKA
O ranoj fazi zivota proroka Muhameda malo se sa sigurnoscu zna rodjen je kao Muhamed ibn (sin od) Abdulah u malom zapadnoarabijaskom gradu Meki oko 570.godine n. e. Pripadao je klanu Hasim, jednom od manjih klanova plemena Kureis koji je drzalo vlast u Meki. Muhamed je jos u ranom detinjstvu ostao bez roditelja i o njemu se starao stric Abu Talib, vodja klana Hasim. U vreme Muhamedove mladosti u Meki se nalazilo znacajno pagansko svetiliste Kaba. Pleme Kureis cuvalo je i opsluzivalo kult bozanstva Hubula za kog se smatra da obitava u tom svetilistu. To pleme se bavilo i trgovinom. Tradicionalni izvori opisuju Muhameda kao perspektivnog i uglednog mladica koji je ucestvovao kako u religijskim aktivnostima u Meki tako i trgovinom. Bio je okrenut sebi i sklon razmisljanju o cemu su svedocila njegova povremena povlacenja na usamljena mesta na duze vreme, radi meditacije.
Arapi su bili svesni da im Alah nije nikada poslao svog proroka ili svete knjige, iako je imao od pamtiveka medju njima svoje svetiliste. U sedmom veku vecina je verovala da je Kaba, ogromno svetiliste u obliku koske u srcu Meke, prvobitno bilo posveceno Alahu. Svi stanovnici bili su ponosni na nju, bila je najvaznije sveto mesto u Arabiji. U svetom prostoru oko Kabe bilo je zabranjeno svako nasilje tako da su Arapi u Meki mogli da u miru trguju (tokom dana kada su obavljali radicionalne rituale Arapi sa svih krajeva poluostrva), znajuci da su stara plemenska neprijateljstva privremeno obustavljena. Kurijesiti su znali da ne bi postigli takav uspeh u trgovini i da veliki deo njihovog ugleda kod ostalih plemena potice od njihovog statusa cuvar Kabe i od cuvanja njenih starih svetinja.
Jevreji i Hriscani sa kojima su Arapi dolazili u kontakt rugali bi im se da su varvarski narod koji nije primio otkrovenje od Boga. Zudnja za Bozanskim otkrovenjem se na brdu Hira 610. godine, sedamnaeste noci Ramazana, kada je Muhamed, probudjen iz sna, osetio da ga obavija velicanstveno bozansko prisustvo. Kasnije je ovo neopisivo iskustvo objasnio na sasvim arapski nacin. Rekao je da mu se pojavio andjeo i odsecno mu zapovedio:“Citaj!”(“iqra!”). Kako Hebrejski proroci koji su se cesto opirali da izgovore Bozju Rec, Muhamed je odbio protestvujuci “ Ne znam citati!” On nije bio kahan, jedan od ekstatickih arapskih vraceva koji su tvrdili da govore nadahnuta prorocanstva. Ali, kako kaze Muhamed, andjeo ga je jednostavno obuhvatio i jako zagrlio, tako da je imao osecaj da mu je sav dah isteran iz pluca. Bas kad mu se ucinilo da vise ne moze da izdrzi, andjeo ga je pustio i ponovo mu naredio: “Citaj!” (“iqra!”). I opet ga je Muhamed odbio i ponovo ga je andjeo stegao, dok nije osetio da je stigao do granice izdrzljivosti. Konacno, na kraju treceg zastrasujuceg zagrljaja, Muhamed je otkrio kako mu prave reci jedne nove svete knjige naviru iz usta:
“Citaj (pocinjuci) imenom svoga Gospodara koji je (sve) stvorio. Stvorio je covjka (vrstu) od zgrusene krvi (embrija). Citaj, a tvoj (je) najplemenitiji Gospodar, koji je naucio (covjeka) peru (i pisanju). Naucio je covjeka onome sto nije znao.”
Rec Bozja je prvi put izgovorena na arapskom jeziku i ova sveta knjiga ce konacno biti nazvana qur’an : Recitovanje.
Muhamed je pomislio da je mozda postao madznun (majnun), covek opsednut dzinima, ispunila ga je tolikim ocajanjem da nije vise zeleo da zivi. On je kahine, cija su prorocanstva obicno bila nerazumljivo mrmljanje, duboko prezirao i uvek je pazio da napravi razliku izmedju Kurana i kovencionalne arapske poezije. I tako izjurivsi iz pecine, resio je da se baci sa vrha brda. Ali na obronku je imao jos jednu viziju bica koja je kasnije indentifikovano sa andjelom Gavrilom:
“Kada sam bio na pola puta uz brdo, cuo sam glas sa neba koji kaze: “O, Muhamede! Ti si Bozji glasnik, a ja sam Dzebrail” Podigao sam pogled ka nebu da vidim ko govori i gle ugledah na vidiku Dzebraila kako sedi, prekrstenih nogu, u covecijem obliku....Stajao sam zureci u njega, ne pomerajuci se; onda sam pokusao da odvratim pogled, ali nisam mogao da gledam nijedan deo neba, a da ga ne vidim.”
Muhamed je nakon toga bio u stanju dubokog soka . U strepnji se instiktivno okrenuo svojoj zeni Hatidzi. Bio je ubedjen da je primio otkrovenje od Boga Mojsija i proroka i za Arape postao Bozanski poslanika nakon konsultacije sa hriscaninom koji poznaje svete knjige, i nakon toga poceo da propoveda Kuriesitima donoseci im svetu knjigu na njihovom sopstvenom jeziku.