08-04-2010, 09:16 PM
САДРЖАЈ:
УВОД 3-4
ОПШТА ПРИПРЕМА ЗА ТАКМИЧЕЊЕ 4-5
ВОЉНА ПРИПРЕМА СПОРТИСТА 5-6
ПСИХИЛОШКА ПРИПРЕМА ЗА ОДРЕЂЕНО ТАКМИЧЕЊЕ 6-7
МЕТОДЕ ПСИХОЛОШКЕ ПРИПРЕМЕ КОЈЕ ЗАХТЕВАЈУ
УЧЕШЋЕ СТРУЧЊАКА 7-10
Увод
Психолошка припрема је појам који се односи на дуготрајан процес у коме се млади спортисти, уз помоћ знања из психолошке науке и праксе уче да прихвате неке одлике понашања и да формирају неке особине које су битне за успех у спорту, а у исто време је и краткотрајан процес припреме врхунских спортиста за наступајуће такмичење.
Термин „психолошка припрема“ појављује се у руској литератури почетком 60-их година двадесетога века у радовима Рудика и Пунија, Овај термин се употребљавао и у Источној Европи. Стручњаци и истраживачи из Западне Европе су за овај појам употребљавали различите термине као што су „психосоматски тренинг“, „психотонични тренинг“, „психолошки тренинг“.
Руски научници су у вези са психолошком припремом операционално дефинисали два термина и то: психолошком припремом су сматрали припрему спортиста за такмичење у појединим спортовима. А општу психолошку припрему спортиста у току дужег временског периода су описивали термином „вољно морална припрема“.
Мирослав Ванек је проширио значење термина “психолошка припрема“ тако што је сматрао да се психолошка припрема односи како на непосредни тако и на дугорочни општи и специфичан психолошки тренинг врхунских спортиста. Већина аутора данас дефинише психолошку припрему као специфичан психолошки тренинг врхунских спортиста.
Општа психолошка припрема односи се на све младе и на неком нивоу селектиране спортисте који се припремају на вишегосдишњи напоран, а најчешће дуготрајан и монотон рад.У овај период припреме треба сврстати и припремљене спортисте од тренитка када су селектирани или када сазнају да су изабрани као потенцијални кандидати за учествовање на такмичењу које ће се одржати и неколико година касније.
Многи талентовани спортисти не достижу ниво, који им по потенцијалима и предиктивним вредностима одговара, зато што је изостао одговарајући психолошки рад и припремање за процес вежбања који карактерише и захтева врхунско стваралаштво. За већи број спортиста се каже да „имају све“ за врхунско постигнуће, али то постигнуће не остварују, и у веома ретким случајевима демонстрирају.
Овај период треба да карактерише стварање повољних услова за самодетерминацију, компетенцију, обезбеђује позитиван развој диспозиција које обезбеђују нормално функционисање појединца. При овоме се посебно мисли на стварање услова за развој особина које детерминишу бављење и успешност у спорту. Педагошко-психолошки рад треба да буде усмерен на развој следећих особина: исрајност, сарадња, сигурност, самопоуздање, одлучност и др. У првим фазама психолошког рада треба омогућити развој и формирање правих, аутентичних мотива за спортско вежбање и стим у вези, позитивне ставове према спорту уопште, тренингу, а затим и такмичењу, а нарочито за њихове поједине карактеристичне ситуације. Јасно је да се овде појављују елементи фазе психолошке припреме за такмичења, што потврђује став ад ову поделу треба схватити условно са наглашавањем, шта је за сваку од њих доминантно обележје.
О развоју мотивације – мотива већ је доста речено, а овде треба поновити захтев за орјентацијом на развој правих, унутрашњих мотива за учествовање у спорту, за вежбањем и усавршавањем као потребом личне спортске компетентности. Ови мотиви имају своје погодно тле у проширивању сазнајних простора спортиста, везаних за спорт и актуелну спортску дисциплину. Упознавање са потенцијалима спортиста уз прикладно објашњење о њиховом значају за целокупни развој и постизање спортских резултата, односно указивање на њихов однос са другим значајним факторима, мора да буде предмет психолошког рада у зрелим спортским годинама. Постављањем даљих и ближих циљева, и правилно коришћење ектринсицких подстицаја, спретно, разноврсно вођење организације вежбања, укључивање свих у активан процес рада уз поштовање захтева узраста, предходног искуства, индивидуалних својстава сваког појединца створећи услове да сваки млади спортиста задовољи своје унутрашнје мотиве, да осети задовољство због учествовања, дружења, забављања, „играња“. Врло је важно створити да онај који вежба повремено има дожиљај успеха, и да развија особине које су предпоставка постизања или превазилажења „стандарда изванредности“, и личне компетентности. У овом периоду треба обезбедити услове, утицај и контролу развоја односа у групи, развој улога, нарочито водећих, редном речју омогућити прилагођавање и развој групне динамике.
УВОД 3-4
ОПШТА ПРИПРЕМА ЗА ТАКМИЧЕЊЕ 4-5
ВОЉНА ПРИПРЕМА СПОРТИСТА 5-6
ПСИХИЛОШКА ПРИПРЕМА ЗА ОДРЕЂЕНО ТАКМИЧЕЊЕ 6-7
МЕТОДЕ ПСИХОЛОШКЕ ПРИПРЕМЕ КОЈЕ ЗАХТЕВАЈУ
УЧЕШЋЕ СТРУЧЊАКА 7-10
Увод
Психолошка припрема је појам који се односи на дуготрајан процес у коме се млади спортисти, уз помоћ знања из психолошке науке и праксе уче да прихвате неке одлике понашања и да формирају неке особине које су битне за успех у спорту, а у исто време је и краткотрајан процес припреме врхунских спортиста за наступајуће такмичење.
Термин „психолошка припрема“ појављује се у руској литератури почетком 60-их година двадесетога века у радовима Рудика и Пунија, Овај термин се употребљавао и у Источној Европи. Стручњаци и истраживачи из Западне Европе су за овај појам употребљавали различите термине као што су „психосоматски тренинг“, „психотонични тренинг“, „психолошки тренинг“.
Руски научници су у вези са психолошком припремом операционално дефинисали два термина и то: психолошком припремом су сматрали припрему спортиста за такмичење у појединим спортовима. А општу психолошку припрему спортиста у току дужег временског периода су описивали термином „вољно морална припрема“.
Мирослав Ванек је проширио значење термина “психолошка припрема“ тако што је сматрао да се психолошка припрема односи како на непосредни тако и на дугорочни општи и специфичан психолошки тренинг врхунских спортиста. Већина аутора данас дефинише психолошку припрему као специфичан психолошки тренинг врхунских спортиста.
Општа психолошка припрема односи се на све младе и на неком нивоу селектиране спортисте који се припремају на вишегосдишњи напоран, а најчешће дуготрајан и монотон рад.У овај период припреме треба сврстати и припремљене спортисте од тренитка када су селектирани или када сазнају да су изабрани као потенцијални кандидати за учествовање на такмичењу које ће се одржати и неколико година касније.
Многи талентовани спортисти не достижу ниво, који им по потенцијалима и предиктивним вредностима одговара, зато што је изостао одговарајући психолошки рад и припремање за процес вежбања који карактерише и захтева врхунско стваралаштво. За већи број спортиста се каже да „имају све“ за врхунско постигнуће, али то постигнуће не остварују, и у веома ретким случајевима демонстрирају.
Овај период треба да карактерише стварање повољних услова за самодетерминацију, компетенцију, обезбеђује позитиван развој диспозиција које обезбеђују нормално функционисање појединца. При овоме се посебно мисли на стварање услова за развој особина које детерминишу бављење и успешност у спорту. Педагошко-психолошки рад треба да буде усмерен на развој следећих особина: исрајност, сарадња, сигурност, самопоуздање, одлучност и др. У првим фазама психолошког рада треба омогућити развој и формирање правих, аутентичних мотива за спортско вежбање и стим у вези, позитивне ставове према спорту уопште, тренингу, а затим и такмичењу, а нарочито за њихове поједине карактеристичне ситуације. Јасно је да се овде појављују елементи фазе психолошке припреме за такмичења, што потврђује став ад ову поделу треба схватити условно са наглашавањем, шта је за сваку од њих доминантно обележје.
О развоју мотивације – мотива већ је доста речено, а овде треба поновити захтев за орјентацијом на развој правих, унутрашњих мотива за учествовање у спорту, за вежбањем и усавршавањем као потребом личне спортске компетентности. Ови мотиви имају своје погодно тле у проширивању сазнајних простора спортиста, везаних за спорт и актуелну спортску дисциплину. Упознавање са потенцијалима спортиста уз прикладно објашњење о њиховом значају за целокупни развој и постизање спортских резултата, односно указивање на њихов однос са другим значајним факторима, мора да буде предмет психолошког рада у зрелим спортским годинама. Постављањем даљих и ближих циљева, и правилно коришћење ектринсицких подстицаја, спретно, разноврсно вођење организације вежбања, укључивање свих у активан процес рада уз поштовање захтева узраста, предходног искуства, индивидуалних својстава сваког појединца створећи услове да сваки млади спортиста задовољи своје унутрашнје мотиве, да осети задовољство због учествовања, дружења, забављања, „играња“. Врло је важно створити да онај који вежба повремено има дожиљај успеха, и да развија особине које су предпоставка постизања или превазилажења „стандарда изванредности“, и личне компетентности. У овом периоду треба обезбедити услове, утицај и контролу развоја односа у групи, развој улога, нарочито водећих, редном речју омогућити прилагођавање и развој групне динамике.