Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: POSLOVNA ETIKA I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
SADRŽAJ:


UVOD ……………………………………………………………………………………3
ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE …………………………………………………………..4
ZNAČAJ GRANICE U ODREĐENJU POSLOVNE ETIKE …………………………...7
POJEDINAC IZMEĐU LIČNOG I POSLOVNOG MORALA ………………………...8
ŠTA JE POSLOVNA ETIKA?...........................................................................................9
ETIČKI KODEKS U LANCU NABAVKE KOMPANIJE NIKE ……………………...10

KODEKS POSLOVNOG PONAŠANJA KOMPANIJE SCHERING AG …………….11

DISKRIMINACIJA U ZAPOŠLJAVANJU ……………………………………………15

PRISTUPI REŠAVANJA DISKRIMINACIJE ………………………………………...17

UPRAVLJANJE DISKRIMINACIJOM ……………………………………………….18

PRAVNO OKRUŽENJE MENADŽMENTA LJUDSKIH RESURSA………………..18
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..20



UVOD


Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća, načina rada i sticanja profita, bogastva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje, nameće se jedno pitanje – večita dilema: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se može postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korištenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i način rada, pogotovo upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Neki će možda reći da ekonomija nema nikavu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji će, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude. Takvi će “dobronamerno” savetovati sve one koji traže moralno postupanje u poslovanju, “neka idu u crkvu i neka se bave religijom umesto biznisom”.




ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE



postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srćnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor koji će biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim narazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta (John Costa)1, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lažnih troškova menadžera. Ovde ću pomenuti, kao ilustraciju, tri karakteristična primera koji rečito govore u prilog teze o ponovnom i svakodnevnom propitivanju pojma i značenja onoga što se naziva poslovni moral. To su poznati slučaj poslovnog skandala sa velikom američkom kompanijom Enron, zatim sveži primer finansijskog skandala sa italijanskom prehrambenom kompanijom Parmalat, i kao treće, prevara prilikom prodaje akcija na Banjalučkoj berzi.
Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponašanje, delovanje i imidž poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da će, u "pogodnom" trenutku, u nekom preduzecu, kompaniji ili bilo kom poslovnom subjektu, doći do izbijanja skandala i poremećaja poslovne atmosfere. U prva dva prethodno pomenuta skandala (Enron i Parmalat) imamo primer nedostatka etike u samom rukovodstvu preduzeća. Upravni odbor, direktori i glavni menadžeri te dve kompanije nisu poštovali elementarne principe poslovnog morala, jer su prikrivali i lažno prikazivali podatke o finansiskom poslovanju i ukupnom stanju kompanija. Tako je uprava Parmalata prikazala da je njen neto dug skoro osam puta manji (1,81 milijarde evra) nego što je to kasnije utvrdila revizija na zahtev suda (14,3 milijarde evra). Slično je postupala, pre toga, i amerićka kompanija Ernon, koja je takođe prikrivala negativne poslovne rezultate u svojim redovnim godišnjim poslovnim izveštajima. Uprave ovih kompanija su, iznošenjem friziranih podataka, uticale na zadržavanje i povećanje vrednosti njihovih akcija na berzi i celokupnog uspeha na tržištu. To je dovelo do to toga da su mnogi ljudi posedovali akcije koje su imale lažnu vrednost i koji su, kada je prevara obelodanjena, izgubili znatna finansijska sredstva. Ovo je primer nedostatka poslovne etike kod najodgovornijih ljudi, odnosno rukovodstva same kompanije. Može se reći da je to primer nedostatka kolektivne ili grupne etike.
Posledice pomenutih skandala su velika šteta za kompaniju, gubitak radnih mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, šteta kod onih koji su posedovali akcije pomenutih kompanija i porast nepoverenja u savremene principe poslovanja. Dakle, nije reč samo o direktnoj šteti za pojedine kompanije, već o šteti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji, jer ekonomija danas deluje po principu "spojenih posuda", a njeni negativni slučajevi (krah pojedinih kompanija, skandal, pad poslovanja) izazivaju "domino efekat" na svetskom nivou. Tako se vrši pritisak na obaranje svetskog "imidža" moderne ekonomije, dolazi do erozije poslovnog poverenja i socijalnog kapitala kao veoma važnih elemenata u savremenoj globalnoj ekonomiji. Ništa više nije stvar samo lokalnih, pojedinačnih i izolovanih poteza, odluka i posledica. Sve se reflektuje na globalnom nivou.
U slučaju Banjalučke berze2, imamo primer, pre svega, nedostatka poslovne etike pojedinca, učesnika u poslovnom procesu (ovoga puta u berzanskom poslovanju). Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu, da pokoleba druge. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. Čovek bez lične poslovne etike predstavlja malignu tačku u poslovanju svake kompanije, tačku koja stalno vreba da se proširi i zahvati ceo sistem kompanije.
Nedostatak poslovne etike dovodi do poremećaja uobičajenih tokova poslovanja, kako u sredini gde se kompanija nalazi, tako i u širem okruženju, a nekada deluje i na svetske ekonomske i poslovne tokove. Gubitak poverenja u poslovanje, u preduzeće, u rukovodstvo i slično. Treba naglasiti da je poverenje danas jedan od ključnih uslova za uspešno poslovanje i razvoj preduzetničke i poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. Šta dovodi do gubitka poverenja? Pre svega reč je o prevarama i iskazanim namerama da se ostvari prevara, kao što je to slučaj u tri prethodno pomenuta primera poslovnih skandala. Što se više širi potreba za poverenjem i jedinstvenim poslovnim standardima, to se više otvara mogućnost za različite oblike prevara, skrivenih i nedobronamernih postupaka u poslovanju. Ako se tome doda nedostatak poslovne tradicije, neizgrađane moralne norme u radu i poslovanju, razoren sitem pozitivnih poslovnih i životnih vrednosti u narazvijenim sredinama (društvo u tranziciji), kakva je naša, onda se može govoriti o "eldoradu" za različite vrste prevara i poslovnih skandala.
Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima između kompanija i okruženja, ona je važna i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca, menadžmenta i rukovodstva međusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veličinu preduzeća ili poslovnog subjekta, ne može se zapostaviti i "osloboditi" od brige za etičkim delovanjem i postupanjem. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeću (slabo se zalažu na poslu, nenefikasno koriste radno vreme, česte konfliktne situacije, ogovaranja i podmetanja, iznošenje poslovnih tajni, slaba lojalnost preduzeću), onda je i najboljem menadžmentu teško da postigne neke značajnije poslovne rezultate. Protok informacija je važan elemenat poslovne etike. Ako informacije od značaja za uspeh i pruženje šansi svima u preduzeću zadržavaju i "obrađuju" pojedinci ili grupe, koji tako stiču prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak poslovne etike očigledan. Pokretljivost osoblja unutar preduzeća, uspon u karijeri, mogućnosti dodatnog rada i povećanja zarada, predstavljaju stalni izazov za primenu ili izostanak principa poslovne etike.
Na početku sam naveo dva primera iz svetskog poslovnog okruženja (Enron i Parmalat) i jedan iz naše lokalne sredine (banjalučka berza), kako bih pokazao univerzalnost potrebe za primenom poslovne etike u savremenoj ekonomiji. Dakle, nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja sve više pažnje (od kompanija do univerziteta). Ipak, ovde želim naglasiti da o poslovnoj etici treba mnogo više govoriti, i mnogo više je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je i naša. Ova tema je u našoj sredini potpuno zapostavljena, bolje reći, ona je još nepoznata, a rasprava o njoj (kako naučna tako i kolokvijalna) još uvek "nepoželjna". U našoj sredini je, još uvek, "normalno" i "poželjno" poslovanje po netržišnim principima i kriterijima. Argumente za ovu tezu nalazimo u sledećim ponašanjima: oslanjanju na političke subjekte i centre političke moći u poslovanju; prisustvu nepotizma, "prijateljstva" i korupcije u zapošljavanju; u spreizi između političkih struktura i upravljačkih pozicija u državnim preduzećima; u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji državnih preduzeća; u prelivanju državnog kapitala u privatne ruke kroz neracionalne i štetne (po državna preduzeća) poslove, ugovore i transakcije; u protežiranju privatnih preduzeća na javnim tenderima od strane političkih stuktura ili uticajnih pojedinaca, i najzad, u brojnim prevarama i aferama unutar preduzeća (zaposleni– rukovodstvo), kao i između preduzeća na tržištu.
Ako se sada vratimo na prethodni podnaslov i formulišemo ga u pitanje: zašto je poslovna etika važna?, onda se može konstatovati da prethodne napomene i primeri upućuju da su brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika važna. Ali je svakoko najvažnije pitanje troškova i štete koje izostanak poslovne etike nanosi preduzećima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima. Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja3 uzrokuje, direktno ili indirektno, povećane troškove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkuretsku sposobnost preduzeća i time narušava njegov ugled u poslovnom okruženju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzeća, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u užem i širem poslovnom okruženju. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljublje stalno se prepliću i mešaju.
Referentni URL