04-04-2010, 11:30 PM
САДРЖАЈ
УВОД ........................................... 2
1. ПОЈАМ РЕПУБЛИКЕ ........................................... 3
1.1. Врсте република ........................................... 4
1.2. Политичко-филозофска схватања о републици ........................................... 5
1.3. Правне карактеристике положаја
шефа државе у републици ........................................... 7
2. ПРИМЈЕР ФУНКЦИОНИСАЊА
УСТАНОВА ........................................... 11
2.1. УЛОГА УСТАВНИХ СУДОВА И
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ У ЗАШТИТИ
УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ ........................................... 11
2.2. Када и зашто се врши контрола и
заштита уставности и законитости ........................................... 11
2.3. Остваривање уставности и
Законитости ........................................... 12
2.4. Дејство и функција уставних судова ........................................... 13
2.4. Поступак пред Уставним судом ........................................... 16
Литература ........................................... 19
УВОД
Република се као облик владавине јавила веома рано, још у медитеран-ским градовима старог века који су се бавили поморством и трговином. Мада монархија као облик владавине доминира све до краја XVIII и почетка XIX века, републике се повремено и изузетно срећу током целог периода традиционалне државе, у старом и средњем веку. При том републике се нарочито јављају у мањим политичким заједницама градског типа које се баве трговином, занатством и поморством. Повезаност између градског типа друштва и републиканског облика владавине увидео је још Макијавели. По његовом мишљењу у темељу републиканске заједнице налази ге принцип грађанства. Нема републике без града и грађана. Аграрни и рурални карактер предмодерног друштва умногоме објашњава доминацију монархијског облика владавине над републиканским обликом кроз цео стари и средњи век.
Прва модерна република јавила се у Сједињеним Америчким Државама које су оформљене Уставом од 1878. године. После револуције од 1789. године Француска је више пута мењала облик владавине, колебајући се између монархије и републике. Тек уставом од 1875. године у Француској је коначно усвојен републикански облик владавине. Промене широм Европе које су током XIX века довеле до ширења и учвршћења буржоаског поретка истовремено су у многим земљама довеле до успостављања републике. Република је данас доминантан облик владавине, како у европским, тако и у ваневропским земљама.
1. ПОЈАМ РЕПУБЛИКЕ
У републици поглавар државе (који се обично зове председник републике) нема никакве личне привилегије, није суверена личност. Он је подложан праву као и сваки грађанин, тј. одговара за своје акте. Он одговара двоструком одговорношћу, политичком и кривичном, којих је обе монарх ослобођен. Политичка одговорност поглавара државе у републици састоји се у томе што одговара за политику коју води, тј. за цео свој правац вршења власти. У начелу, за рђаву политику он може бити смењен са свог положаја и пре истека свог мандата. Кривично, пак, одговара за све своје радње које представљају кривична дела, као и сваки други грађанин. Могу, додуше, у том погледу и њему бити учињене извесне привилегије (да му суди нарочити суд, да одговара само за најтежа дела или да одговара по нарочитом поступку итд.), но те привилегије никад не иду до привилегије монарха, тј. до неодговорности.
Поглавар државе у републици је увек изборан. У модерној републици има два начина избора председника републике: амерички и европски. По америчком систему, председника бира народ (мада формално ни то није потпуно тачно за САД, пошто постоји посредан систем избора преко тзв. изборника, које бира непосредно народ); по европском - парламент. Но, и у Европи има случајева да председника бира народ. Ако је изабран непосредно, председник има, по правилу, много више ауторитета и у неку руку се изједначава с парламентом. То одговара систему поделе власти, какавпостоји у Америци. Ако се у страху од личне власти, жели смањити ауторитет цредседника, онда се његов избрр (и опозив) поверава парламенту.
Мандат председника траје по правилу ограничено време (обично четири, пет или седам година), а често се забрањује да исто лице буде два (или више) пута бирано.
Власт председника републике је у начелу мања него монархова, мада то не мора бити тако (нарочито у пракси, и поред супротних про-писа). Обично се председнику републике даје мање учешће у законодавној власти него монарху. На пример, њему се или не даје никакво право вета на законе или му се даје право тзв. суспензивног вета, уместо монарховог апсолутног вета. То значи (случај типичан за САД) да председник може да стави вето на известан законски предлог који је изгласао парламент, али тај акт нема дејство потпуног обустављања законодавног поступка, као апсолутни вето: напротив, предлог се враћа парламенту и, ако гаон поново изгласа (обично квалификованом већином), овај закон постаје законом против вета председника.
1.1.Врсте република
И република има различитих врста. Поменућемо само две главне, по истом критеријуму као и монархије. Најпре, постоји република ограничена и неограничена, тј. република у којој шеф државе није истовремено и суверени орган и република у којој јесте ограничена република се обично назива парламентарном, а неограничена председничком републиком. У том погледу нема никакве стварне разлике између монархије и републике до те да и у том случају председник републике, у начелу, остаје одговоран за своје акте, и политички и кривично. У пракси, то често није случај. Но при томе треба имати на уму да ипак ступањ суверености председника републике не може бити никад тако висок као што може бити монархов. И то баш с обзиром на његову од-говорност, односно на својство републике. Поглавар државе у републици је, по правилу, увек одговоран и изборан, а то значи да је подложан уставу. Он, додуше, може имати и уставотворну власт, али докле год је то република (тј. докле год он не промени својом уставотворном влашћу републику у монархију), он остаје одговоран и потчињен уставу (између осталог, и зато што је изборан).
Друга класификација република је према броју лица из којих се састоји шеф државе, односно председник републике. Тај орган, наиме, може бити инокосан или зборан. У историји се често јавља и један и други случај, мада у новије доба преовлађује инокосан орган.