04-04-2010, 11:26 PM
1.UVOD
Jedna od osnovnih uslova za čovekov opstanak je životna sredina. U poslednje vreme, ovaj pojam gubi na značaju, ne samo kao pojam, već i kao pojava gubi suštinsku reč u svom opisu "životna".
U nekim gradovima naše zemlje, kao što je Pančevo na primer, postoji samo sredina, mesto življenja, gde se čovek budi i leže sa glavoboljom, ružnim ukusom u ustima, toksinima u plućima.
Naravno, ima mesta gde se baš ne ide u krajnost, koja nisu "crna rupa Evrope", ali bitno je da se u globalu znatno povećalo zagađenje, a time i uništava životna sredina. Ne održava se, niti se radi na nekom napretku u tom pogledu.Razloga za to ima mnogo, a jedan od njih je i nedostatak ljudske svesti o ozbiljnosti ovog problema. Naravno, ovde nije reč samo o našoj zemlji, već se postavlja kao planetarni problem.
U daljem tekstu ćemo nabrojati neke od mnogobrojnih faktora, a osvrt je na pravnoj regulativi, pravima i obavezama, odgovornostima, sankcijama isl.Nesumljivo je da pravne norme mogu da predstavljaju jedan od vrlo značajnih instrumenata za suzbijanje navedenih pojava, ali pod uslovom da su zakonodavni organi dovoljno dinamični da svaku pojavu koja može da šteti suzbiju i u protivnom oštro sankcionišu, jer svaki čovek ima pravo na zdrav život i okolinu.
Tehničko-tehnološki razvoj poslednjih decenija prošlog veka stvorio je mnoge i raznovrsne izvore opasnosti za životnu sredinu. Takvo ugrožavanje čovekove životne i radne sredine proizvodi veliku štetu ljudima, njihovom životu, telesnom integritetu, zdravlju, imovini ali i drugim vrednostima ugrožavajući istovremeno i osnove opstanka samog ljudskog roda. Zato je međunarodna zajednica utvrdila niz mera, postupaka i sredstava sa ciljem da se otklone, spreče ili umanje izvori ugrožavanja životne sredine.
Štetne posledice, koje nastaju iz nekontrolisanog tehničko- tehnološkog razvoja mogu da se pojavljuju u vidu ugrožavanja prirode, ugrožavanja zemljišta, zagađivanja vode i vazduha, nagomilavanja smeća, odpadaka, proizvodnje štetnih i neugodnih mirisa, proizvodnje buke, vibracija, izazivanja štetnih posledica od jonizujućeg zračenja i sl.
Pošto se radi o globalnom problemu koji ugrožava velike prostore to je logična i zabrinutost međunarodne zajednice za očuvanje životne sredine. Za našu zemlju koja se nalazi u fazi temeljite reforme ne samo društvenog, političkog već i pravnog sistema od posebnog je značaja pitanje harmonizacije propisa nacionalnog domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim propisima. U tom smislu sa aspekta zaštite životne sredine i otklanjanja štete izazvane mogućim izvorima ugrožavanja od posebnog su značaja dve konvencije i to:
-Konvencija o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu iz 1993. godine i
-Konvencija o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava iz 1998. godine.
2. GRAĐANSKO-PRAVNA ODGOVORNOST
U skladu sa principom 13. Deklaracije o životnoj sredini i razvoju iz Ria, donetoj 1992. godine, Savet Evrope je u cilju obezbeđivanja adekvatne kompenzacije za štete koje su prouzrokovane aktivnostima koje su opasne za životnu sredinu u Luganu 21. juna 1993. godine doneo Konvenciju o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu.
U početnim odredbama Konvencija je utvrdila osnovne pojmove i njihovu sadržinu koja će se jedinstveno tumačiti od članica ove najstarije evropske organizacije. Tako se kao životna sredina smatraju: životni izvori kako abiotski tako i biotski kao što su vazduh, voda, zemljište, flora, fauna i interakcija među ovim faktorima; svojina koja predstavlja deo kulturnog nasleđa kao i karakteristični aspekti pejzaža. Ova životna sredina može biti ugrožena raznim izvorima opasnosti. To su: opasna aktivnost, opasna supstanca i incident.
Kao opasna aktivnost u smislu odredaba ove konvencije smatra se: proizvodnja, rukovanje, skladištenje, upotreba ili istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaka delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim supstancama, proizvodnja, uzgajanje, rukovanje, skladištenje, korišćenje, uništavanje, bacanje, oslobađanje ili svaka druga delatnost u vezi sa jednim ili više genetski modifikovanih organizama ili mikroorganizama koji predstavljaju značajan rizik za čoveka, prirodnu sredinu ili imovinu, rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje, obradu, rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu.
Kao opasna supstanca smatra se svaka supstanca ili preparat koji ima osobinu da predstavlja značajan rizik za čoveka, prirodnu sredinu ili imovinu (eksplozivne, oksidativne, zapaljive, toksične, štetne, korozivne, iritirajuće i sl).
Incident u smislu prouzrokovača štete u životnoj sredini predstavlja svako iznenadno događanje ili stalno događanje u seriji koja ima isto poreklo, a koje dovodi do oštećenja ili stvara ozbiljnu i permanentnu opasnost od stvaranja štete.
Usled dejstva opasnih aktivnosti, supstanci ili preparata može doći do oštećenja ili ugrožavanja životne sredine. Ona se ispoljava u nastupanju određene štete. Kao šteta koja podleže kompenzaciji prema ovim pravilima predviđeni su: gubitak života ili lična povreda; gubitak ili oštećenje imovine na mestu opasne aktivnosti; gubitak ili oštećenje koji su nastupili oštećenjem životne sredine; troškovi preventivnih mera kao i svaka šteta nastala primenom ovih mera.
Odgovornost za ovako prouzrokovanu štetu se utvrđuje po odredbama evropske konvencije ako je ista nastala posle stupanja na snagu ovog međunarodno pravnog akta ako se incident dogodio na teritoriji neke od zemalja ugovornih strana bez obzira gde se osećaju posledice štete.
Ta se odgovornost može javiti u dva vida i to kao:
- odgovornosti u pogledu supstanci, organizama i određenih otpadnih instalacija ili lokacija i
- odgovornosti u pogledu lokacije za stalno deponovanje otpada.
U prvom slučaju rukovalac koji obavlja opasnu aktivnost odgovoran je za ukupno nastupelu štetu usled ove aktivnosti kao rezultat akcidenta u vreme ili u toku perioda kada je on obavljao kontrolu te aktivnosti.
U drugom slučaju odgovoran je rukovalac na lokaciji za stalno deponovanje otpada u vreme kada je šteta prouzrokovana otpadom deponovanim na toj lokaciji. Od navedenih pravila o odgovornosti za štetu postoje određeni izuzeci u kojim slučajevima nema odgovornosti rukovaoca. To su slučajevi kada je šteta prouzrokovana ratnim zbivanjima, neprijateljstvom, građanskim ratom, ustankom, prirodnim fenomenom izuzetnog karaktera koji se ne može izbeći niti mu se može suprotstaviti ili delatnošću neke treće strane ili zagađenjem na prihvatljivim nivoima ili opasnim aktivnostima koje su obavljene u skladu sa zakonom u interesu lica koje je pretrpelo štetu.
Odgovornost za ovako prouzrokovanu štetu zagađenjem životne sredine se praktično svodi na naknadu materijalne i nematerijalne štete u vidu kompenzacije. Tužba za kompenzaciju se pokreće pred nacionalnim sudskim organima i to prema mestu gde je pretrpljena šteta ili gde je sprovedena opasna aktivnost ili gde je uobičajeno mesto boravka optuženog (alternativna nadležnost). No, ovom je konvencijom predviđena mogućnost da se u ovakvim slučajevima može na zahtev organizacija ili organa koji se bave zaštitom, očuvanjem i unapređenjem životne sredine odrediti:
- zabrana opasne aktivnosti koja je protivzakonita i koja predstavlja ozbiljnu pretnju nanošenju štete životnoj sredini,
- nalog rukovaocu da preduzme određene tačno navedene mere za sprečavanje incidenata ili nastanka ovakve štete u budućnosti,
- nalog rukovaocu da preduzme mere nakon incidenta da se spreči nastanak buduće štete,
- nalog rukovaocu da preduzme mere povratka u pređašnje stanje.
U cilju da se još više pooštri odgovornost pojedinaca, pravnih lica, preduzeća, ustanova ili drugih organizacija sa multinacionalnim karakterom pa čak i samih država i međunarodnih organizacija u oblasti uređivanja, očuvanja, unapređenja i zaštite životne sredine u međunarodnim okvirima se ubrzo uočilo da nije dovoljna samo mogućnost utvrđivanja građansko pravne odgovornosti za štetu koja je prouzrokovana životnoj sredini. Posle pet godina intenzivnih napora mnogih naučnih i stručnih radnika došlo je do usvajanja nove evropske konvencije koja je postavila osnove i okvire krivične odgovornosti za ovako prouzrokovane štete po životnu sredinu.
Jedna od osnovnih uslova za čovekov opstanak je životna sredina. U poslednje vreme, ovaj pojam gubi na značaju, ne samo kao pojam, već i kao pojava gubi suštinsku reč u svom opisu "životna".
U nekim gradovima naše zemlje, kao što je Pančevo na primer, postoji samo sredina, mesto življenja, gde se čovek budi i leže sa glavoboljom, ružnim ukusom u ustima, toksinima u plućima.
Naravno, ima mesta gde se baš ne ide u krajnost, koja nisu "crna rupa Evrope", ali bitno je da se u globalu znatno povećalo zagađenje, a time i uništava životna sredina. Ne održava se, niti se radi na nekom napretku u tom pogledu.Razloga za to ima mnogo, a jedan od njih je i nedostatak ljudske svesti o ozbiljnosti ovog problema. Naravno, ovde nije reč samo o našoj zemlji, već se postavlja kao planetarni problem.
U daljem tekstu ćemo nabrojati neke od mnogobrojnih faktora, a osvrt je na pravnoj regulativi, pravima i obavezama, odgovornostima, sankcijama isl.Nesumljivo je da pravne norme mogu da predstavljaju jedan od vrlo značajnih instrumenata za suzbijanje navedenih pojava, ali pod uslovom da su zakonodavni organi dovoljno dinamični da svaku pojavu koja može da šteti suzbiju i u protivnom oštro sankcionišu, jer svaki čovek ima pravo na zdrav život i okolinu.
Tehničko-tehnološki razvoj poslednjih decenija prošlog veka stvorio je mnoge i raznovrsne izvore opasnosti za životnu sredinu. Takvo ugrožavanje čovekove životne i radne sredine proizvodi veliku štetu ljudima, njihovom životu, telesnom integritetu, zdravlju, imovini ali i drugim vrednostima ugrožavajući istovremeno i osnove opstanka samog ljudskog roda. Zato je međunarodna zajednica utvrdila niz mera, postupaka i sredstava sa ciljem da se otklone, spreče ili umanje izvori ugrožavanja životne sredine.
Štetne posledice, koje nastaju iz nekontrolisanog tehničko- tehnološkog razvoja mogu da se pojavljuju u vidu ugrožavanja prirode, ugrožavanja zemljišta, zagađivanja vode i vazduha, nagomilavanja smeća, odpadaka, proizvodnje štetnih i neugodnih mirisa, proizvodnje buke, vibracija, izazivanja štetnih posledica od jonizujućeg zračenja i sl.
Pošto se radi o globalnom problemu koji ugrožava velike prostore to je logična i zabrinutost međunarodne zajednice za očuvanje životne sredine. Za našu zemlju koja se nalazi u fazi temeljite reforme ne samo društvenog, političkog već i pravnog sistema od posebnog je značaja pitanje harmonizacije propisa nacionalnog domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim propisima. U tom smislu sa aspekta zaštite životne sredine i otklanjanja štete izazvane mogućim izvorima ugrožavanja od posebnog su značaja dve konvencije i to:
-Konvencija o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu iz 1993. godine i
-Konvencija o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava iz 1998. godine.
2. GRAĐANSKO-PRAVNA ODGOVORNOST
U skladu sa principom 13. Deklaracije o životnoj sredini i razvoju iz Ria, donetoj 1992. godine, Savet Evrope je u cilju obezbeđivanja adekvatne kompenzacije za štete koje su prouzrokovane aktivnostima koje su opasne za životnu sredinu u Luganu 21. juna 1993. godine doneo Konvenciju o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu.
U početnim odredbama Konvencija je utvrdila osnovne pojmove i njihovu sadržinu koja će se jedinstveno tumačiti od članica ove najstarije evropske organizacije. Tako se kao životna sredina smatraju: životni izvori kako abiotski tako i biotski kao što su vazduh, voda, zemljište, flora, fauna i interakcija među ovim faktorima; svojina koja predstavlja deo kulturnog nasleđa kao i karakteristični aspekti pejzaža. Ova životna sredina može biti ugrožena raznim izvorima opasnosti. To su: opasna aktivnost, opasna supstanca i incident.
Kao opasna aktivnost u smislu odredaba ove konvencije smatra se: proizvodnja, rukovanje, skladištenje, upotreba ili istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaka delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim supstancama, proizvodnja, uzgajanje, rukovanje, skladištenje, korišćenje, uništavanje, bacanje, oslobađanje ili svaka druga delatnost u vezi sa jednim ili više genetski modifikovanih organizama ili mikroorganizama koji predstavljaju značajan rizik za čoveka, prirodnu sredinu ili imovinu, rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje, obradu, rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu.
Kao opasna supstanca smatra se svaka supstanca ili preparat koji ima osobinu da predstavlja značajan rizik za čoveka, prirodnu sredinu ili imovinu (eksplozivne, oksidativne, zapaljive, toksične, štetne, korozivne, iritirajuće i sl).
Incident u smislu prouzrokovača štete u životnoj sredini predstavlja svako iznenadno događanje ili stalno događanje u seriji koja ima isto poreklo, a koje dovodi do oštećenja ili stvara ozbiljnu i permanentnu opasnost od stvaranja štete.
Usled dejstva opasnih aktivnosti, supstanci ili preparata može doći do oštećenja ili ugrožavanja životne sredine. Ona se ispoljava u nastupanju određene štete. Kao šteta koja podleže kompenzaciji prema ovim pravilima predviđeni su: gubitak života ili lična povreda; gubitak ili oštećenje imovine na mestu opasne aktivnosti; gubitak ili oštećenje koji su nastupili oštećenjem životne sredine; troškovi preventivnih mera kao i svaka šteta nastala primenom ovih mera.
Odgovornost za ovako prouzrokovanu štetu se utvrđuje po odredbama evropske konvencije ako je ista nastala posle stupanja na snagu ovog međunarodno pravnog akta ako se incident dogodio na teritoriji neke od zemalja ugovornih strana bez obzira gde se osećaju posledice štete.
Ta se odgovornost može javiti u dva vida i to kao:
- odgovornosti u pogledu supstanci, organizama i određenih otpadnih instalacija ili lokacija i
- odgovornosti u pogledu lokacije za stalno deponovanje otpada.
U prvom slučaju rukovalac koji obavlja opasnu aktivnost odgovoran je za ukupno nastupelu štetu usled ove aktivnosti kao rezultat akcidenta u vreme ili u toku perioda kada je on obavljao kontrolu te aktivnosti.
U drugom slučaju odgovoran je rukovalac na lokaciji za stalno deponovanje otpada u vreme kada je šteta prouzrokovana otpadom deponovanim na toj lokaciji. Od navedenih pravila o odgovornosti za štetu postoje određeni izuzeci u kojim slučajevima nema odgovornosti rukovaoca. To su slučajevi kada je šteta prouzrokovana ratnim zbivanjima, neprijateljstvom, građanskim ratom, ustankom, prirodnim fenomenom izuzetnog karaktera koji se ne može izbeći niti mu se može suprotstaviti ili delatnošću neke treće strane ili zagađenjem na prihvatljivim nivoima ili opasnim aktivnostima koje su obavljene u skladu sa zakonom u interesu lica koje je pretrpelo štetu.
Odgovornost za ovako prouzrokovanu štetu zagađenjem životne sredine se praktično svodi na naknadu materijalne i nematerijalne štete u vidu kompenzacije. Tužba za kompenzaciju se pokreće pred nacionalnim sudskim organima i to prema mestu gde je pretrpljena šteta ili gde je sprovedena opasna aktivnost ili gde je uobičajeno mesto boravka optuženog (alternativna nadležnost). No, ovom je konvencijom predviđena mogućnost da se u ovakvim slučajevima može na zahtev organizacija ili organa koji se bave zaštitom, očuvanjem i unapređenjem životne sredine odrediti:
- zabrana opasne aktivnosti koja je protivzakonita i koja predstavlja ozbiljnu pretnju nanošenju štete životnoj sredini,
- nalog rukovaocu da preduzme određene tačno navedene mere za sprečavanje incidenata ili nastanka ovakve štete u budućnosti,
- nalog rukovaocu da preduzme mere nakon incidenta da se spreči nastanak buduće štete,
- nalog rukovaocu da preduzme mere povratka u pređašnje stanje.
U cilju da se još više pooštri odgovornost pojedinaca, pravnih lica, preduzeća, ustanova ili drugih organizacija sa multinacionalnim karakterom pa čak i samih država i međunarodnih organizacija u oblasti uređivanja, očuvanja, unapređenja i zaštite životne sredine u međunarodnim okvirima se ubrzo uočilo da nije dovoljna samo mogućnost utvrđivanja građansko pravne odgovornosti za štetu koja je prouzrokovana životnoj sredini. Posle pet godina intenzivnih napora mnogih naučnih i stručnih radnika došlo je do usvajanja nove evropske konvencije koja je postavila osnove i okvire krivične odgovornosti za ovako prouzrokovane štete po životnu sredinu.