31-07-2011, 10:13 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Postoji vrlo veliki broj definicija kulture. Mnogostrukost značenja koja je pojam kulture poprimao tokom svog razvoja onemogućava konstruisanje jedinstvene definicije. Kultura je kompleks celog koji obuhvata znanje, veru, art (umetnost, umeće, veština, tehnika, obrt, zanat), moral, zakone, običaje i sve ostale sposobnosti i navike koje je stekao čovek kao pripadnik društva.
Kultura je kamen-temeljac društvenih nauka u celini. Kultura predstavlja centralni problem celokupne društvene nauke.
Pojam kulture u najopštijem smislu možemo odrediti kao sve ono što su ljudi napravili iz sebe i sveta, za razliku od prirode kao onoga što je zatečeno, što raste samo po sebi. . Poslovna kultura je deo opšte kulture. Izveden iz opšteg pojma kulture, pojam poslovna kultura možemo definisati kao deo opšte kulture, kao sposobnost ljudi da svoje odnose humano urede te da svoj odnos prema prirodi usklade sa opštim prirodnim zakonima s ciljem ostvarivanja slobode i nenasilja.
Čovek se rađa kao jedinka, ali odrasta u društvu, svojim rođenjem postaje deo određene društvene zajednice, dolazi pod uticaj određenih društvenih i socijalnih okolnosti. Beba koja se rodi u nekom plemenu u Africi postaće čobanin, lovac ili će raditi domaćinske poslove kad odraste, a bebe rođene u Evropi biraće između pet stotina najfrekventnijih zanimanja. Socijalizacija je samo deo čovekove kulture, samo jedan njen aspekt. Odnos prema prirodi i uticaji koji nastaju delovanjem okoline na čoveka i čoveka na okolinu predstavlja drugi važan aspekt svake kulture, a posebno poslovne. Postavlja se pitanje da li je prioritet poslovne kulture u socijalizaciji ili u odnosu čoveka prema prirodi. Na prvi pogled je jasno da se radi o lažnoj dilemi, ali ako pogledamo savremene radove o poslovnoj kulturi, videćemo da se odnos čoveka prema prirodi znatno zanemaruje, a u nekim pristupima i potpuno isključuje. Svaki pojedinac ima određene, manje ili više jasno definisane ciljeve. Slično je i sa državnim, odnosno nacionalnim zajednicama. Jasnost i značajnost ovih ciljeva, njihova humanost i progresivnost pokazuju nivo kulture pojedinca ili zajednice. Prvobitni čovek je životinja koja luta. Viši čovek drugog doba je životinja koja gradi gradove. . .
S A D R Ž A J:
UVOD 3
Poslovna kultura Skandinavskih zemalja sa posebnim osvrtom na Norvešku 5
1 Interkulturni menadžment aspekt 5
2 Skandinavske zemlje 9
2.1 Švedska 9
2.2 Danska 12
2.3 Finska 15
3 Poslovna kultura Skandinavskih zemalja 18
4 Norveška 23
5 Odnosi Republike Srbije sa Norveškom 28
ZAKLJUČAK 33
LITERATURA 35
PRILOZI 37
Postoji vrlo veliki broj definicija kulture. Mnogostrukost značenja koja je pojam kulture poprimao tokom svog razvoja onemogućava konstruisanje jedinstvene definicije. Kultura je kompleks celog koji obuhvata znanje, veru, art (umetnost, umeće, veština, tehnika, obrt, zanat), moral, zakone, običaje i sve ostale sposobnosti i navike koje je stekao čovek kao pripadnik društva.
Kultura je kamen-temeljac društvenih nauka u celini. Kultura predstavlja centralni problem celokupne društvene nauke.
Pojam kulture u najopštijem smislu možemo odrediti kao sve ono što su ljudi napravili iz sebe i sveta, za razliku od prirode kao onoga što je zatečeno, što raste samo po sebi. . Poslovna kultura je deo opšte kulture. Izveden iz opšteg pojma kulture, pojam poslovna kultura možemo definisati kao deo opšte kulture, kao sposobnost ljudi da svoje odnose humano urede te da svoj odnos prema prirodi usklade sa opštim prirodnim zakonima s ciljem ostvarivanja slobode i nenasilja.
Čovek se rađa kao jedinka, ali odrasta u društvu, svojim rođenjem postaje deo određene društvene zajednice, dolazi pod uticaj određenih društvenih i socijalnih okolnosti. Beba koja se rodi u nekom plemenu u Africi postaće čobanin, lovac ili će raditi domaćinske poslove kad odraste, a bebe rođene u Evropi biraće između pet stotina najfrekventnijih zanimanja. Socijalizacija je samo deo čovekove kulture, samo jedan njen aspekt. Odnos prema prirodi i uticaji koji nastaju delovanjem okoline na čoveka i čoveka na okolinu predstavlja drugi važan aspekt svake kulture, a posebno poslovne. Postavlja se pitanje da li je prioritet poslovne kulture u socijalizaciji ili u odnosu čoveka prema prirodi. Na prvi pogled je jasno da se radi o lažnoj dilemi, ali ako pogledamo savremene radove o poslovnoj kulturi, videćemo da se odnos čoveka prema prirodi znatno zanemaruje, a u nekim pristupima i potpuno isključuje. Svaki pojedinac ima određene, manje ili više jasno definisane ciljeve. Slično je i sa državnim, odnosno nacionalnim zajednicama. Jasnost i značajnost ovih ciljeva, njihova humanost i progresivnost pokazuju nivo kulture pojedinca ili zajednice. Prvobitni čovek je životinja koja luta. Viši čovek drugog doba je životinja koja gradi gradove. . .
S A D R Ž A J:
UVOD 3
Poslovna kultura Skandinavskih zemalja sa posebnim osvrtom na Norvešku 5
1 Interkulturni menadžment aspekt 5
2 Skandinavske zemlje 9
2.1 Švedska 9
2.2 Danska 12
2.3 Finska 15
3 Poslovna kultura Skandinavskih zemalja 18
4 Norveška 23
5 Odnosi Republike Srbije sa Norveškom 28
ZAKLJUČAK 33
LITERATURA 35
PRILOZI 37