30-07-2011, 02:41 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Energija je jedan od malobrojnih aksiomatskih pojmova. Kada govorimo o elementarnim česticama ili o samom univerzumu i kada se proučavaju organizmi, jedinke ili čitavi sistemi, energija se javlja kao strukturni činilac života po sebi. Takođe, govoreći o svakom obliku prirodnog ili društvenog organizovanja vidimo da se energija, u svojim različitim vidovima, pojavljuje kao određujući činilac opstanka i razvoja, bilo u obliku toplote i hrane, bilo kao mehanička ili električna energija.
Zato ne čudi što su raspoloživost energetskih izvora, način njihove upotrebe, a kasnije i mogućnosti koje je otvorila era (elektronske) tehnologije, zaokupili pažnju mnogih teoretičara sociologije, razvoja civilizacije i društvenopolitičkih sistema. Tako je još pre nekoliko decenija Alvin Tofler, jedan od značajnijih sociologa XX veka, čije vizije budućnosti danas živimo upravo kroz kriterijum dostupnosti i vrste energetskih izvora, podelio razvoj ljudske kulture u tri talasa civilizacije. Prema Tofleru, društva „prvog talasa“ su se temeljila na kontroli prirodnih i bioloških izvora energije i organizovala u skladu s tim, teško dostupnim resursima, dok je njihova integracija najčešće postizana silom. Nakon njih, društva „drugog talasa“ su stvorila relativno blagostanje, crpeći energiju iz neobnovljivih, fosilnih izvora (ugalj, nafta, gas). Priroda tih resursa ubrzo ih je suočila s granicama rasta.
Princip integracije je ekonomska motivacija. U društvima „trećeg talasa“, traga se za obnovljivim izvorima energije (vetar, sunce, bioenergija). Upravo zato, politika u oblasti energetike spada u red najvažnijih strateških pitanja savremenih društava – kako pojedinačnih država, tako i međunarodne zajednice, saveza i odnosa na kojima počiva. Kao jedno od značajnih pitanja u funkciji razvojnih mogućnosti, privredne, ekonomske, vojne i tehnološke moći jedne zemlje, pitanje energetske politike danas se sve više pretvara u složenu kalkulaciju nužnosti i ograničenja. ...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Vrste obnovljivih izvora energije 5
1.1 Biomasa 5
1.1.1 Osobine biomase 6
1.2 Solarna energija 7
1.2.1 Sunce kao izvor energije 10
1.2.2 Prednosti i nedostaci upotrebe solarne energije 11
1.2.3 Mogućnosti primene solarne energije 12
1.3 Solarna ćelija 13
1.3.1 Princip rada solarne ćelije 13
1.3.2 Snaga sunčane ćelije 15
1.4 Energija vodenih tokova 16
1.5 Elektrana na vetar (vetrenjača) 18
1.6 Energetsko iskorišćavanje plime i oseke 20
1.6.1 Energija talasa 21
1.6.2 Energija plime i oseke 21
1.7 Geotermalna energija 24
1.7.1 Prednosti i mane 24
2 Bio postrojenja na slamu 28
2.1 Analiza i proračun mini bio postrojenja na slamu 28
2.1.1 Poređenje slame i prirodnog gasa 33
2.2 Dostignuća u korišćenju biomase u Skandinaviji 42
ZAKLJUČAK 44
LITERATURA 48
Popis slika, shema i tabela 49
Energija je jedan od malobrojnih aksiomatskih pojmova. Kada govorimo o elementarnim česticama ili o samom univerzumu i kada se proučavaju organizmi, jedinke ili čitavi sistemi, energija se javlja kao strukturni činilac života po sebi. Takođe, govoreći o svakom obliku prirodnog ili društvenog organizovanja vidimo da se energija, u svojim različitim vidovima, pojavljuje kao određujući činilac opstanka i razvoja, bilo u obliku toplote i hrane, bilo kao mehanička ili električna energija.
Zato ne čudi što su raspoloživost energetskih izvora, način njihove upotrebe, a kasnije i mogućnosti koje je otvorila era (elektronske) tehnologije, zaokupili pažnju mnogih teoretičara sociologije, razvoja civilizacije i društvenopolitičkih sistema. Tako je još pre nekoliko decenija Alvin Tofler, jedan od značajnijih sociologa XX veka, čije vizije budućnosti danas živimo upravo kroz kriterijum dostupnosti i vrste energetskih izvora, podelio razvoj ljudske kulture u tri talasa civilizacije. Prema Tofleru, društva „prvog talasa“ su se temeljila na kontroli prirodnih i bioloških izvora energije i organizovala u skladu s tim, teško dostupnim resursima, dok je njihova integracija najčešće postizana silom. Nakon njih, društva „drugog talasa“ su stvorila relativno blagostanje, crpeći energiju iz neobnovljivih, fosilnih izvora (ugalj, nafta, gas). Priroda tih resursa ubrzo ih je suočila s granicama rasta.
Princip integracije je ekonomska motivacija. U društvima „trećeg talasa“, traga se za obnovljivim izvorima energije (vetar, sunce, bioenergija). Upravo zato, politika u oblasti energetike spada u red najvažnijih strateških pitanja savremenih društava – kako pojedinačnih država, tako i međunarodne zajednice, saveza i odnosa na kojima počiva. Kao jedno od značajnih pitanja u funkciji razvojnih mogućnosti, privredne, ekonomske, vojne i tehnološke moći jedne zemlje, pitanje energetske politike danas se sve više pretvara u složenu kalkulaciju nužnosti i ograničenja. ...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Vrste obnovljivih izvora energije 5
1.1 Biomasa 5
1.1.1 Osobine biomase 6
1.2 Solarna energija 7
1.2.1 Sunce kao izvor energije 10
1.2.2 Prednosti i nedostaci upotrebe solarne energije 11
1.2.3 Mogućnosti primene solarne energije 12
1.3 Solarna ćelija 13
1.3.1 Princip rada solarne ćelije 13
1.3.2 Snaga sunčane ćelije 15
1.4 Energija vodenih tokova 16
1.5 Elektrana na vetar (vetrenjača) 18
1.6 Energetsko iskorišćavanje plime i oseke 20
1.6.1 Energija talasa 21
1.6.2 Energija plime i oseke 21
1.7 Geotermalna energija 24
1.7.1 Prednosti i mane 24
2 Bio postrojenja na slamu 28
2.1 Analiza i proračun mini bio postrojenja na slamu 28
2.1.1 Poređenje slame i prirodnog gasa 33
2.2 Dostignuća u korišćenju biomase u Skandinaviji 42
ZAKLJUČAK 44
LITERATURA 48
Popis slika, shema i tabela 49