04-04-2010, 09:24 PM
Садржај :
Портретирање код Лазаревића 2
Портрет Благоја казанџије 3
Портрет капетана Танасија Јеличића 5
Портрет Благојевог сина 7
Остали портрети у приповеци 9
Портретирање код Лазаревића
Лаза Лазаревић је многа своја дела проткао разним описима. Без обзира да ли је њихов предмет човек, природна појава или ентеријер, они су тако верно дочарани да читалац стиче утисак да се и сам налази пред неким пејзажом или особом.
Посебну пажњу је посветио портретирању ликова иако је имао тешке и деликатне услове за портретирање, јер је новелистичка форма спутавала вербални размах, ограничавала простор и време, наметала лапидаран израз и захтевала максималну прегнантност речи.1 Њихов изглед је сликао са више становишта, тако да се портретом истовремено откривају физичка конкретизација, карактерне особине и осећања ликова.
Лазаревић је, сликајући физички изглед јунака, нарочито њихове очи, поглед, покрете и гестове, у ствари сликао њихову унутрашњу страну, темперамент, емоције, мисли и нарав. Тачније, у свом уметничком делу спојио је чулну и психолошку дескрипцију. Елементи портретне дескрипције утичу се у нарацију тамо где им је место и онда када су испољени и запажени. На тај начин се ствара снажан утисак о животности лика и о јединству његовог активног деловања и реактивног понашања.2
Лазаревић је често сликао личности у тренуцима њиховог емоционалног реаговања. Зато су његови портрети врло динамични, а елементи портретне дескрипције често су расути по читавом делу и испреплетани са нарацијом и дијалошким казивањем.
Зато портрети Благоја казанџије и капетана Танасија Јеличића, поред тога што делују као сусрети са стварним људима, одмах изазивају и утисак о дужем живљењу са њима. Са њиховим описом, сагледана је и животна ситуација у којој се налазе.
Остали портрети у приповеци
Поред три главна јунака, Лазаревић је поменуо још неколицину њих. Није их дубље анализирао, они су му само послужили да што боље дочара особине главних јунака.
Да би Благојева узнемиреност што боље дошла до изражаја, динамичност и брига, писац као контраст уводи смирене, безбрижне ликове:
'' Оде и дечко с тврдим земичкама и капетаница с бајатим лицем. Одоше и оба практиканта, с Марком столаром, свадивши се најпре с гостионичаром, што им је точио још прошле среде отворено пиво. Пођоше и кочијаши, нудећи се да по два гроша возе у варош; али већина ради апетита или опружања ногу, оде пешице, заметнувши прут на раме, а палац од леве руке за шпаг од пршњака. Ни жена Маринка магазаџије не хтеде сести у кола, већ пође са својим маленим друштвом пешице, окрећући час по леђа онима с којима је говорила; и то не из непристојности, већ просто због тепелука, који тако безазлено блисташе ''.39
Писац уводи у дело и гостионичара, односно ''прљаво створење'' како би се у његовом разговору са Благојем приказала Благојева узрујаност и напетост. Казанџија га назива погрдним именима, што доводи до изражаја његову узнемиреност.
Иако су ови ликови приказани површно, њихова улога је велика јер су својим појављивањем у приповеци помогли Лазаревићу да што реалистичније прикаже ситуацију у којој се главни јунаци налазе. Без њиховог присуства, портрети и понашање главних ликова не би били верно дочарани.
Портретирање код Лазаревића 2
Портрет Благоја казанџије 3
Портрет капетана Танасија Јеличића 5
Портрет Благојевог сина 7
Остали портрети у приповеци 9
Портретирање код Лазаревића
Лаза Лазаревић је многа своја дела проткао разним описима. Без обзира да ли је њихов предмет човек, природна појава или ентеријер, они су тако верно дочарани да читалац стиче утисак да се и сам налази пред неким пејзажом или особом.
Посебну пажњу је посветио портретирању ликова иако је имао тешке и деликатне услове за портретирање, јер је новелистичка форма спутавала вербални размах, ограничавала простор и време, наметала лапидаран израз и захтевала максималну прегнантност речи.1 Њихов изглед је сликао са више становишта, тако да се портретом истовремено откривају физичка конкретизација, карактерне особине и осећања ликова.
Лазаревић је, сликајући физички изглед јунака, нарочито њихове очи, поглед, покрете и гестове, у ствари сликао њихову унутрашњу страну, темперамент, емоције, мисли и нарав. Тачније, у свом уметничком делу спојио је чулну и психолошку дескрипцију. Елементи портретне дескрипције утичу се у нарацију тамо где им је место и онда када су испољени и запажени. На тај начин се ствара снажан утисак о животности лика и о јединству његовог активног деловања и реактивног понашања.2
Лазаревић је често сликао личности у тренуцима њиховог емоционалног реаговања. Зато су његови портрети врло динамични, а елементи портретне дескрипције често су расути по читавом делу и испреплетани са нарацијом и дијалошким казивањем.
Зато портрети Благоја казанџије и капетана Танасија Јеличића, поред тога што делују као сусрети са стварним људима, одмах изазивају и утисак о дужем живљењу са њима. Са њиховим описом, сагледана је и животна ситуација у којој се налазе.
Остали портрети у приповеци
Поред три главна јунака, Лазаревић је поменуо још неколицину њих. Није их дубље анализирао, они су му само послужили да што боље дочара особине главних јунака.
Да би Благојева узнемиреност што боље дошла до изражаја, динамичност и брига, писац као контраст уводи смирене, безбрижне ликове:
'' Оде и дечко с тврдим земичкама и капетаница с бајатим лицем. Одоше и оба практиканта, с Марком столаром, свадивши се најпре с гостионичаром, што им је точио још прошле среде отворено пиво. Пођоше и кочијаши, нудећи се да по два гроша возе у варош; али већина ради апетита или опружања ногу, оде пешице, заметнувши прут на раме, а палац од леве руке за шпаг од пршњака. Ни жена Маринка магазаџије не хтеде сести у кола, већ пође са својим маленим друштвом пешице, окрећући час по леђа онима с којима је говорила; и то не из непристојности, већ просто због тепелука, који тако безазлено блисташе ''.39
Писац уводи у дело и гостионичара, односно ''прљаво створење'' како би се у његовом разговору са Благојем приказала Благојева узрујаност и напетост. Казанџија га назива погрдним именима, што доводи до изражаја његову узнемиреност.
Иако су ови ликови приказани површно, њихова улога је велика јер су својим појављивањем у приповеци помогли Лазаревићу да што реалистичније прикаже ситуацију у којој се главни јунаци налазе. Без њиховог присуства, портрети и понашање главних ликова не би били верно дочарани.