04-04-2010, 07:27 PM
Sadržaj:
1. Nastanak Evropskih zajednica
1.1. Evropska zajednica za ugalj i čelik
1.2. Evropska ekonomska zajednica
1.3. Evropska zajednica za atomsku energiju
2. Institucionalno objedinjavanje
3. Konstituisanje Evropske Unije
4. Širenje Evropske Unije i drugi Integracioni tokovi
4.1. OECD
4.2. Savet Evrope
4.3. NATO
4.4. OSCE
4.5. EFTA
4.6. Beneluks unija
1. NASTANAK EVROPSKIH ZAJEDNICA
Evropska Unija je po svojoj strukturi, veličini jedinstvena integracija u svetu. Po strukturi je jedinstvena zato što ne postoji, niti je postojala, ikakva druga slična integracija tržišnih demokratija sveta, u pogledu broja zemalja i stepena njihove međusobne povezanosti. Po veličini je jedinstvena, zato što predstavlja najveće ujedinjeno tržište.
Prve javne pozive na početak procesa stvaranje Evropske Unije mnogi otkrivaju u pozivu-govoru što ga je Vinston Čerčil održao na Ciriškom univerzitetu 1946. godine.
Na svojim počecima 50- tih godina EEZ je bila samo jedna od ustanova koje su nastale iz iskustva i pepela predhodnog rata. Radi sprovođenja „Maršalovog plana“ 1948. osnovana je Organizacija za Evropsku Ekonomsku Saradnju (OEES) od koje je kasnije nastao OECD.
Počeci EU sežu do skromne Francusko-Nemačke inicirane zajednice za ugalj i čelik iz 1951. godine, koja je obuhvatala 6 zemalja i koja je potpisivanjem „Rimskih Ugovora“ iz 1957. proširena na saradnju u korišćenju atomske energije (EUROATOM).
EU se razvija u jedan sveobuhvatniji oblik povezivanja. Za EU je od vitalnog značaja održavanje unutrašnje konkurencije koja je osnov za uzajamno profitabilnu saradnju članica, kao i sticanje prednosti EU u odnosu na druge zemlje.
Ulasku u zajednicu države članice se obavezuju da će preduzimati potrebne mere za ostvarivanje njenih ciljeva i zadataka u tom smislu prilagođavati i svoj pravni poredak.
U političkom i ekonomskom smislu nastanak EEZ, EZUČ, i EURATOM trebalo bi posmatrati kao uspešnu realizaciju današnje evropske ideje o ekonomskom i političkom zbližavanju evropskih država.
1.1 Evropska Zajednica za ugalj i čelik
Ova zajednica se osniva u uslovima ekonomskog zaostajanja posleratne Evrope i njenog političkog određivanja u odnosu prema SAD i Sovjetskom Savezu.
Tako je već 1951. godine između Belgije, Francuske, Holandije, Italije, Luksemburga, Nemačke potpisan ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik takozvani Pariski ugovor, sa mandatom da se proizvodnja i prodaja uglja i čelika podvrgne Visokoj vlasti unutar same zajednice.
Ta Visoka vlast može da donosi pravnoobavezujuće odlike većinom glasova, ona fungira kao nadnacionalna, naddržavna vlast u ovlašćenjima koja proizilaze iz ugovora o Zajednici za ugalj i čelik.
Osnovni cilj uspostavljanja ovakvih odnosa jeste uspostavljanje jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, a i za sve ostale sirovine koje se upotrebljavaju u proizvodnji čelika.
Ohrabrene rezultatima koje je ova zajednica postigla, iste države su 25. maja 1957. godine u Rimu potpisale ugovore o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju i Evropske ekonomske zajednice. Ugovori su posle ratifikacije od strane parlamenta zemalja potpisnica stupili na snagu 1. januara 1958. godine.
1.2. Evropska ekonomska zajednica
Zadatak ove zajednice je da, uspostavljanjem zajedničkog tržišta i postupnim usklađivanjem ekonomskih politika država članica, unutar čitave Zajednice unapredi ravnomeran razvoj privrednih delatnosti, stalan i uravnotežen privredni razvoj, veću stabilnost, brži porast životnog standarda i bliskije odnose između država koje joj pripadaju.
Za ostvarivanje zadataka odgovorni su pre svega organi zajednice: Evropski Parlament, Savet, Komisija i Sud pravde.
Zajedničko tržište po ugovoru o EEZ čini nekoliko konstitutivnih elemenata, gde su najvažniji:
- carinska unija,odnosno ukidanje svih tarifnih i količinskih ograničenja u unutrašnjoj trgovini
- četiri osnovne slobode, odnosno garancija i promocija slobode kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala
- slobodna-fer tržišna utakmica
- kontrola državnih subvencija
- zabrana poreske diskriminacije uvoza
- zajednički trgovinski nastup vis-a vis trećih država
- neophodan stepen koordinacije u oblasti makroekonomske politike
Sve izloženo ukazuje da je tržište, mesto susretanja ponude i potražnje iz više država, koga karakterišu tri ključna principa: prvo, zabrana diskriminacije s obzirom na državu porekla, s obzirom što se nudi ili traži, drugo, garantuje se slobodna i fer konkurencija na zajedničkom tržištu i treće zajednička trgovinska politika prema trećim zemljama.
EEZ kao međunarodno regionalna nadnacionalna organizacija gde dominira ekonomski projekat nema ništa manje zapostavljenu političku dimenziju, to potvrđuje preambula ugovora gde izričito stoji:
- da se osnivanjem Zajednice postavljaju temelji za sve bliži savez naroda Evrope
- da Zajednica treba da vodi očuvanju i jačanju slobode
- da bude otvorena za sve države koje, deleći ideale osnivača, žele da joj se priključe u tom nastojanju
1. Nastanak Evropskih zajednica
1.1. Evropska zajednica za ugalj i čelik
1.2. Evropska ekonomska zajednica
1.3. Evropska zajednica za atomsku energiju
2. Institucionalno objedinjavanje
3. Konstituisanje Evropske Unije
4. Širenje Evropske Unije i drugi Integracioni tokovi
4.1. OECD
4.2. Savet Evrope
4.3. NATO
4.4. OSCE
4.5. EFTA
4.6. Beneluks unija
1. NASTANAK EVROPSKIH ZAJEDNICA
Evropska Unija je po svojoj strukturi, veličini jedinstvena integracija u svetu. Po strukturi je jedinstvena zato što ne postoji, niti je postojala, ikakva druga slična integracija tržišnih demokratija sveta, u pogledu broja zemalja i stepena njihove međusobne povezanosti. Po veličini je jedinstvena, zato što predstavlja najveće ujedinjeno tržište.
Prve javne pozive na početak procesa stvaranje Evropske Unije mnogi otkrivaju u pozivu-govoru što ga je Vinston Čerčil održao na Ciriškom univerzitetu 1946. godine.
Na svojim počecima 50- tih godina EEZ je bila samo jedna od ustanova koje su nastale iz iskustva i pepela predhodnog rata. Radi sprovođenja „Maršalovog plana“ 1948. osnovana je Organizacija za Evropsku Ekonomsku Saradnju (OEES) od koje je kasnije nastao OECD.
Počeci EU sežu do skromne Francusko-Nemačke inicirane zajednice za ugalj i čelik iz 1951. godine, koja je obuhvatala 6 zemalja i koja je potpisivanjem „Rimskih Ugovora“ iz 1957. proširena na saradnju u korišćenju atomske energije (EUROATOM).
EU se razvija u jedan sveobuhvatniji oblik povezivanja. Za EU je od vitalnog značaja održavanje unutrašnje konkurencije koja je osnov za uzajamno profitabilnu saradnju članica, kao i sticanje prednosti EU u odnosu na druge zemlje.
Ulasku u zajednicu države članice se obavezuju da će preduzimati potrebne mere za ostvarivanje njenih ciljeva i zadataka u tom smislu prilagođavati i svoj pravni poredak.
U političkom i ekonomskom smislu nastanak EEZ, EZUČ, i EURATOM trebalo bi posmatrati kao uspešnu realizaciju današnje evropske ideje o ekonomskom i političkom zbližavanju evropskih država.
1.1 Evropska Zajednica za ugalj i čelik
Ova zajednica se osniva u uslovima ekonomskog zaostajanja posleratne Evrope i njenog političkog određivanja u odnosu prema SAD i Sovjetskom Savezu.
Tako je već 1951. godine između Belgije, Francuske, Holandije, Italije, Luksemburga, Nemačke potpisan ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik takozvani Pariski ugovor, sa mandatom da se proizvodnja i prodaja uglja i čelika podvrgne Visokoj vlasti unutar same zajednice.
Ta Visoka vlast može da donosi pravnoobavezujuće odlike većinom glasova, ona fungira kao nadnacionalna, naddržavna vlast u ovlašćenjima koja proizilaze iz ugovora o Zajednici za ugalj i čelik.
Osnovni cilj uspostavljanja ovakvih odnosa jeste uspostavljanje jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, a i za sve ostale sirovine koje se upotrebljavaju u proizvodnji čelika.
Ohrabrene rezultatima koje je ova zajednica postigla, iste države su 25. maja 1957. godine u Rimu potpisale ugovore o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju i Evropske ekonomske zajednice. Ugovori su posle ratifikacije od strane parlamenta zemalja potpisnica stupili na snagu 1. januara 1958. godine.
1.2. Evropska ekonomska zajednica
Zadatak ove zajednice je da, uspostavljanjem zajedničkog tržišta i postupnim usklađivanjem ekonomskih politika država članica, unutar čitave Zajednice unapredi ravnomeran razvoj privrednih delatnosti, stalan i uravnotežen privredni razvoj, veću stabilnost, brži porast životnog standarda i bliskije odnose između država koje joj pripadaju.
Za ostvarivanje zadataka odgovorni su pre svega organi zajednice: Evropski Parlament, Savet, Komisija i Sud pravde.
Zajedničko tržište po ugovoru o EEZ čini nekoliko konstitutivnih elemenata, gde su najvažniji:
- carinska unija,odnosno ukidanje svih tarifnih i količinskih ograničenja u unutrašnjoj trgovini
- četiri osnovne slobode, odnosno garancija i promocija slobode kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala
- slobodna-fer tržišna utakmica
- kontrola državnih subvencija
- zabrana poreske diskriminacije uvoza
- zajednički trgovinski nastup vis-a vis trećih država
- neophodan stepen koordinacije u oblasti makroekonomske politike
Sve izloženo ukazuje da je tržište, mesto susretanja ponude i potražnje iz više država, koga karakterišu tri ključna principa: prvo, zabrana diskriminacije s obzirom na državu porekla, s obzirom što se nudi ili traži, drugo, garantuje se slobodna i fer konkurencija na zajedničkom tržištu i treće zajednička trgovinska politika prema trećim zemljama.
EEZ kao međunarodno regionalna nadnacionalna organizacija gde dominira ekonomski projekat nema ništa manje zapostavljenu političku dimenziju, to potvrđuje preambula ugovora gde izričito stoji:
- da se osnivanjem Zajednice postavljaju temelji za sve bliži savez naroda Evrope
- da Zajednica treba da vodi očuvanju i jačanju slobode
- da bude otvorena za sve države koje, deleći ideale osnivača, žele da joj se priključe u tom nastojanju