04-04-2010, 04:08 PM
ПЛАТНИ БИЛАНС
ПОЈАМ ПЛАТНОГ БИЛАНСa
Платни биланс представља систематизован преглед економских трансакција између рзидената (домаћа лица) и нерезидената за одређени временски период, углавном за једну годину. Под резидентима се подразумијевају правна лица која имају своје сједиште тј. физичка лица која имају своје пребивалиште у дотичној земљи. Конвенционално, платни биланс представља поглед трансакција једне земље са иностранством за период једне године. Међутим, платни биланс једне земље може се формирати и за краће временске периоде (квартално, пологодишње). Исто тако платни биланс може представљати преглед трансакција једне земље са иностранством системаизованих по регионалном принципу. Такав платни биланс омогућава носиоцима економске политике да дођу до сазнања о еконоским односима домаће привреде са појединим регијама, интеграционим цјелинама или
Појединиm privredama држава. И ако се платни биланс углавном односи на период од једне године, то не значи да су за све трансакције који су регистроване у платном билансу извршене и плаћања, односно да су потраживања наплаћена. Један дио трансакција које су регистроване у платном билансу неће никада бити конфизоване (напримјер поклони). један дио трансакција ће се реализовати у новчаној форми и облику тек у наредној години (нпр. износ роба и услуга на кредит). Због тога платни биланс не представља извор ефективне и актуелне понуде и тражње девиза на девизном тржишту. У том контексту било би терминолошки преизније ако би преглед трансакција земље, са иностранством назвали билансом међусобних трансакција умјесто платни биланс. Термин платни биланс био би терминолоши погоднији за биланс ефективних међусобних плаћања. Међутим. традиционално биланс ефектних међусобних плаћања и примања између резидената и нерезидената зовемо девизним билансом док попис свих еконских транакција између резидената и нерезидената називамо платним билансом.
СТРУКТУРА ПЛАТНОГ БИЛАНСА
Економска трансакција резидената и нерезидената региструју се у платном билансу као делитне и кредитне стране. При томе се кредитне стране односе на трансакцији које утичу на сицање и формирање куповне снаге земље у иностранству односно оне струке које формирају укупну понуду девиза. Кредитну трансакцију значе прилив девиза. У трансакције које доприносе приливу девиза или стечајем. Куповне снаге у иностранствуспадају:извоz робе,-извоз услуга,-једнострани трансфери,-увоз капитала и-извоз монтерног злата.У трансакцији који дјелују на смањење укупне моћи или снаге земље у иностранству, тј. који водие одливу девиза, спадају:1. увоз робе,2.увоз услуга,3.једнострани трансфери,
4.извоз капитала и 5.увоз монтерног злата.
Тема платног биланса је сљедећа:
А.ТЕКУЋИ РАЧУН
1. извоз робе
2. увоз робе
3. услуге (нето робе и услуге)
4. једнострани трансфери (иностранству , из иностранства,
нето - текући платни биланс)
Б. БИЛАНС КАПИТАЛНИХ ТРАНСАКЦИЈА
5. директне инвестиције у инострнство из иностранства
6. порфеље инвестиције у иностранству из иностранства
7. краткорочни капитал у иностранству из иностранства
(нето биланс капиталних трансакцијa
Ц) БИЛАНС МОНЕТАРНИХ РЕЗЕРВИ
1. увоз или извоз злата (нето)
2. пораст или смањење девиза (нето)
3. пораст или смањење обавеза према страним централним
банкама (нето) нето биланс - монетарних резерви
4. грешке и попусти (нето)
У оквиру текућег платног биланса понуде девиза долази од кредитних трансакција. У оквиру биланса капиталних трансакција понуде девиза долази од добитних трансакција. Ове трансакције у оквиру биланса капиталних трансакција формирају понуду девиза зато што увоз
капитала представља уствари извоз хартија од вриједности. Поprincipima
двојног књиговодства извоз хартија од вриједности региструје се у оквиру кредитних позиција платног биланса, док сам транфер иностране куповне снаге у земљу, односно девизни прилив предствља "увоз". На другој стрни, извоз капитала региструје се u okviru биланса капиталних трансакција као добитна струка. Извоз капитала фондације, одлив куповне снаге у иностранство (одлив девиза) док увоз хартија од вриједности предствља врсту. У потврде за уступљену куповну снагу.
Поред подјеле на добитне и кредитне ставке, трансакције које обухвата платни биланс могу се класификовати и на друге начине. Посебан оналитички значај има подјела трансакција платног биланса на текуће и капиталне трансакције. Текуће трансакцие региструју текућа издвајања (плаћање" једне земље према иностранству на име увоза роба и услуга. Капиталне трансакције предствљају трансфер куповне снаге између резидната и нерезидната и одржавају промјене у дужничко повјерилачким односима међу земљама.
ПОЈАМ ПЛАТНОГ БИЛАНСa
Платни биланс представља систематизован преглед економских трансакција између рзидената (домаћа лица) и нерезидената за одређени временски период, углавном за једну годину. Под резидентима се подразумијевају правна лица која имају своје сједиште тј. физичка лица која имају своје пребивалиште у дотичној земљи. Конвенционално, платни биланс представља поглед трансакција једне земље са иностранством за период једне године. Међутим, платни биланс једне земље може се формирати и за краће временске периоде (квартално, пологодишње). Исто тако платни биланс може представљати преглед трансакција једне земље са иностранством системаизованих по регионалном принципу. Такав платни биланс омогућава носиоцима економске политике да дођу до сазнања о еконоским односима домаће привреде са појединим регијама, интеграционим цјелинама или
Појединиm privredama држава. И ако се платни биланс углавном односи на период од једне године, то не значи да су за све трансакције који су регистроване у платном билансу извршене и плаћања, односно да су потраживања наплаћена. Један дио трансакција које су регистроване у платном билансу неће никада бити конфизоване (напримјер поклони). један дио трансакција ће се реализовати у новчаној форми и облику тек у наредној години (нпр. износ роба и услуга на кредит). Због тога платни биланс не представља извор ефективне и актуелне понуде и тражње девиза на девизном тржишту. У том контексту било би терминолошки преизније ако би преглед трансакција земље, са иностранством назвали билансом међусобних трансакција умјесто платни биланс. Термин платни биланс био би терминолоши погоднији за биланс ефективних међусобних плаћања. Међутим. традиционално биланс ефектних међусобних плаћања и примања између резидената и нерезидената зовемо девизним билансом док попис свих еконских транакција између резидената и нерезидената називамо платним билансом.
СТРУКТУРА ПЛАТНОГ БИЛАНСА
Економска трансакција резидената и нерезидената региструју се у платном билансу као делитне и кредитне стране. При томе се кредитне стране односе на трансакцији које утичу на сицање и формирање куповне снаге земље у иностранству односно оне струке које формирају укупну понуду девиза. Кредитну трансакцију значе прилив девиза. У трансакције које доприносе приливу девиза или стечајем. Куповне снаге у иностранствуспадају:извоz робе,-извоз услуга,-једнострани трансфери,-увоз капитала и-извоз монтерног злата.У трансакцији који дјелују на смањење укупне моћи или снаге земље у иностранству, тј. који водие одливу девиза, спадају:1. увоз робе,2.увоз услуга,3.једнострани трансфери,
4.извоз капитала и 5.увоз монтерног злата.
Тема платног биланса је сљедећа:
А.ТЕКУЋИ РАЧУН
1. извоз робе
2. увоз робе
3. услуге (нето робе и услуге)
4. једнострани трансфери (иностранству , из иностранства,
нето - текући платни биланс)
Б. БИЛАНС КАПИТАЛНИХ ТРАНСАКЦИЈА
5. директне инвестиције у инострнство из иностранства
6. порфеље инвестиције у иностранству из иностранства
7. краткорочни капитал у иностранству из иностранства
(нето биланс капиталних трансакцијa
Ц) БИЛАНС МОНЕТАРНИХ РЕЗЕРВИ
1. увоз или извоз злата (нето)
2. пораст или смањење девиза (нето)
3. пораст или смањење обавеза према страним централним
банкама (нето) нето биланс - монетарних резерви
4. грешке и попусти (нето)
У оквиру текућег платног биланса понуде девиза долази од кредитних трансакција. У оквиру биланса капиталних трансакција понуде девиза долази од добитних трансакција. Ове трансакције у оквиру биланса капиталних трансакција формирају понуду девиза зато што увоз
капитала представља уствари извоз хартија од вриједности. Поprincipima
двојног књиговодства извоз хартија од вриједности региструје се у оквиру кредитних позиција платног биланса, док сам транфер иностране куповне снаге у земљу, односно девизни прилив предствља "увоз". На другој стрни, извоз капитала региструје се u okviru биланса капиталних трансакција као добитна струка. Извоз капитала фондације, одлив куповне снаге у иностранство (одлив девиза) док увоз хартија од вриједности предствља врсту. У потврде за уступљену куповну снагу.
Поред подјеле на добитне и кредитне ставке, трансакције које обухвата платни биланс могу се класификовати и на друге начине. Посебан оналитички значај има подјела трансакција платног биланса на текуће и капиталне трансакције. Текуће трансакцие региструју текућа издвајања (плаћање" једне земље према иностранству на име увоза роба и услуга. Капиталне трансакције предствљају трансфер куповне снаге између резидната и нерезидната и одржавају промјене у дужничко повјерилачким односима међу земљама.