04-04-2010, 01:11 AM
САДРЖАЈ
I ПРАВО КОНКУРЕНЦИЈЕ 2
II ОТВОРЕНО ТРЖИШТЕ 2
III ТРГОВИНА НА МАЛО 4
IV ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО 5
V НАРУШАВАЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ 5
VI МОНОПОЛИСТИЧКО ПОНАШАЊЕ 6
VII ФАКТИЧКИ МОНОПОЛ 6
VIII ДОМИНАНТАН ПОЛОЖАЈ 7
IX ВРСТЕ МОНОПОЛИСТИЧКИХ СПОРАЗУМА 9
X НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА (НЕЛОЈАЛНА УТАКМИЦА) 12
XI ЕЛЕМЕНТИ НЕЛОЈАЛНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ 13
XII ПРАВНА ПРИРОДА НЕЛОЈАЛНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ 14
XIII НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА, ПО ОСНОВУ ДРУГИХ ЗАКОНА 15
XIV ШПЕКУЛАЦИЈЕ 16
XV ОГРАНИЧАВАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ТРЖИШТА 16
XVI ЗАШТИТА ПРИ НАРУШАВАЊУ КОНКУРЕНЦИЈЕ 17
XVII КРИВИЧНО ПРАВНА ЗАШТИТА 18
XVIII ЗАШТИТА НАРУШАВАЊА КОНКУРЕНЦИЈЕ – КОД СУДОВА ЧАСТИ 18
XIX ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА 19
ПРАВО КОНКУРЕНЦИЈЕ
Самоуправни споразуми , друштвени договори и тзв . договорна економија су условно речено економске категорије прошлости.
Тржишни услови привређивања је нова , можемо слободно рећи планетарна платформа на којој се гради нови мултиекономски , национални и мулти национални свет у области тржишта .
II ОТВОРЕНО ТРЖИШТЕ
Отворено тржиште је само једна од последица новог концепта која пре свега подразумева потпуну слободу , самосталност и равноправност свих привредних субјеката не дирајући у основна начела - слободе, када је ова област у питању, а то је пре свега слобода уговорања на дакле, слободном и отвореном тржишту.
Да ли је и колико Србија спремна на овакве корените промене, време ће показати, али је држава свакако, прописујући низ закона, потписивајући низ међународних споразума, обезбедила основне предуслове за овакав начин привредјивања.
Оно што је циљ правних норми је свакако да постави правила понашања, успостави механизме заштите самог националног тржишта и субјеката који узимају учешћа у овим односима као и да императивним нормама одреди границе у којима се одређена тржишна понашања могу кретати, да не би угрозила, пре свега интересе државе или држава, када су у питању билатерални или мултилатерални послови и то без разлика ко су „играчи“ у тржишној утакмици, дакле, да ли је то национална, мултинационална компанија, велики привредни гиганти ,цонцерни и сл или су то велика, средња или мала привредна друштва (ранији термин по ранијем Закону о предузећима – предузеће), предузетници у било ком облику привредног организовања све до једночланог друштва.
Читајући само увод овог рада намеће се потреба да се објасне појединачни термини у циљу лакшег разумевања даљег излагања, па како оцењујемо да је то свакако корисно без обзира на економску или правну писменост онога који чита овај текст, одлучили смо да након сваког поглавља појаснимо сваки од њих, у светлу стручног – економско правног аспекта ради лакшег поимања суштине овог рада.
ПОЈМОВНИК:
Tрговина
Закон о трговини Дл.лист. СРЈ , бр. 32/93, 50/93,41/94, 29/96
Под трговином се сматра куповина и продаја робе и вршење трговинских услуга којом се баве предузећа / привредна друштва / и друга правна лица која су регистрована за обављање такве делатности.
I ПРАВО КОНКУРЕНЦИЈЕ 2
II ОТВОРЕНО ТРЖИШТЕ 2
III ТРГОВИНА НА МАЛО 4
IV ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО 5
V НАРУШАВАЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ 5
VI МОНОПОЛИСТИЧКО ПОНАШАЊЕ 6
VII ФАКТИЧКИ МОНОПОЛ 6
VIII ДОМИНАНТАН ПОЛОЖАЈ 7
IX ВРСТЕ МОНОПОЛИСТИЧКИХ СПОРАЗУМА 9
X НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА (НЕЛОЈАЛНА УТАКМИЦА) 12
XI ЕЛЕМЕНТИ НЕЛОЈАЛНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ 13
XII ПРАВНА ПРИРОДА НЕЛОЈАЛНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ 14
XIII НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА, ПО ОСНОВУ ДРУГИХ ЗАКОНА 15
XIV ШПЕКУЛАЦИЈЕ 16
XV ОГРАНИЧАВАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ТРЖИШТА 16
XVI ЗАШТИТА ПРИ НАРУШАВАЊУ КОНКУРЕНЦИЈЕ 17
XVII КРИВИЧНО ПРАВНА ЗАШТИТА 18
XVIII ЗАШТИТА НАРУШАВАЊА КОНКУРЕНЦИЈЕ – КОД СУДОВА ЧАСТИ 18
XIX ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА 19
ПРАВО КОНКУРЕНЦИЈЕ
Самоуправни споразуми , друштвени договори и тзв . договорна економија су условно речено економске категорије прошлости.
Тржишни услови привређивања је нова , можемо слободно рећи планетарна платформа на којој се гради нови мултиекономски , национални и мулти национални свет у области тржишта .
II ОТВОРЕНО ТРЖИШТЕ
Отворено тржиште је само једна од последица новог концепта која пре свега подразумева потпуну слободу , самосталност и равноправност свих привредних субјеката не дирајући у основна начела - слободе, када је ова област у питању, а то је пре свега слобода уговорања на дакле, слободном и отвореном тржишту.
Да ли је и колико Србија спремна на овакве корените промене, време ће показати, али је држава свакако, прописујући низ закона, потписивајући низ међународних споразума, обезбедила основне предуслове за овакав начин привредјивања.
Оно што је циљ правних норми је свакако да постави правила понашања, успостави механизме заштите самог националног тржишта и субјеката који узимају учешћа у овим односима као и да императивним нормама одреди границе у којима се одређена тржишна понашања могу кретати, да не би угрозила, пре свега интересе државе или држава, када су у питању билатерални или мултилатерални послови и то без разлика ко су „играчи“ у тржишној утакмици, дакле, да ли је то национална, мултинационална компанија, велики привредни гиганти ,цонцерни и сл или су то велика, средња или мала привредна друштва (ранији термин по ранијем Закону о предузећима – предузеће), предузетници у било ком облику привредног организовања све до једночланог друштва.
Читајући само увод овог рада намеће се потреба да се објасне појединачни термини у циљу лакшег разумевања даљег излагања, па како оцењујемо да је то свакако корисно без обзира на економску или правну писменост онога који чита овај текст, одлучили смо да након сваког поглавља појаснимо сваки од њих, у светлу стручног – економско правног аспекта ради лакшег поимања суштине овог рада.
ПОЈМОВНИК:
Tрговина
Закон о трговини Дл.лист. СРЈ , бр. 32/93, 50/93,41/94, 29/96
Под трговином се сматра куповина и продаја робе и вршење трговинских услуга којом се баве предузећа / привредна друштва / и друга правна лица која су регистрована за обављање такве делатности.