04-04-2010, 12:55 AM
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ 2
Увод 3
Модерна у светској књижевности 3
Модерна у југословенским књижевностима 4
Модерна у српској књижевности 5
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОДЕРНЕ ДРАМЕ 6
Представници 10
Антон Павлович Чехов 10
Џорџ Бернард Шо 10
Луиџи Пирандело 10
Томас Стерзн Елиот 10
Федерико Гарсија Лорка 10
Бертлод Брехт 10
Јуџин О`Нил 10
ОДЛИКЕ МОДЕРНЕ ДРАМЕ НА ПРИМЕРУ ЧЕХОВА (ОСОБИНЕ ЧЕХОВЉЕВЕ ДРАМЕ) 11
ЗАКЉУЧАК 16
ЛИТЕРАТУРА 18
Увод
Модерна у светској књижевности
Раздобље од деведесетих година 19. века до првог светског рата може се обележити именом модерна.
Модерна није јединствен покрет, а сам термин модерна јавио се осамдесетих година у немачкој књижевности означавајући остварења младих стваралаца окренутих против позитивизма у филозофији и реализма у уметности, она је различито обележена у различитим земљама. Нпр. У Аустрији песници пропагирају индивидуалност и уметност дуже. У Француској модерна је симболистичког смера, у северним земљама наглашени су психологизам и мистика. Ипак, и поред разноврсноти, постоје неке основне одлике модерне : бежање од стварности, и окретање унутрашњем човековом животу, дакле тражење субјективног „ја“ , песимизам и индивидуализам, истицање осећања и субјективности, и тражење свега новог и ирационалног. Модерна се, дакле, бави мистичним, ирационаланим и спиритуалним видовима стварности. Њени уметници који су се супротстављали реализму заправо на свој начин оживљавају романтизам. Због тога се овај период у науци књижевности назива неоромантизам. Модерни ствараоци изнад свега поштују индивидуални доживљај и лично тумачење и они не само да су преплитали више стилских тенденција у једном делу, него је чак и њихова парола гласила: свако на свој начин, свако према свом виђењу и разумевању света.
Иако модерна обухвата промене у уметности у последњој четвртини 19. века њени корени су се јавили много раније, у шездесетим годинама у песништву Шарла Бодлера које представља прекретницу не само у француској кнјижевности, којој овај песник припада, него и знатно шире. Сам Бодлер своју поезију назива модерном, а његови следбеници га узимају као стварног зачетника симболизма. За његово име везују се и импресионизам и декаденца, још два стилска правца са краја 19. века.
Без обзира на стилску оријентацију појединих стваралаца из доба модерне , на њихове идеје мотиве и грађу снажно су утицали филозофи ирационализма, метафизике и спиритуализма. Посебно јак утицај на модерну извршили су: Артур Шопенхауер(1778 – 1860), Фридрих Ниче(1884 – 1900), Ролф Валдо Емерсон(1803 – 1882) и Анри Бергсон(1859 – 1941). Значајнији су били и енглески филозоф Томас Карлајн, немачки Едуард вон Емерсон, а на посебан начин и музичар Рихард Вагнер. Први пут на европску литературу утичу и Амерички мислиоци и ствраоци. У ово доба симболизам као своје утемељиваче прихвата Волта Витмена и Едгар Алан Поа.
Модерна у југословенским књижевностима
Модерна у југословенским књижевностима значи пре свега заокрет према Европи. У њој се у зависности од националних и културних услова јављају различити утицаји: декаденца, парнасизам, симболизам, сецесија, психологизам и др. , које обележавају специфичност Српске, Хрватске и Словеначке модерне. Српски писци с краја 19. и почетка 20. века оријентисани су претежно према француској књижевности, док се хрватски и словеначки ослањају претежно на Немачку.
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОДЕРНЕ ДРАМЕ
Модерна драма се развија у распону од лирске, односно поетско – симболистичке драме преко историјске, политичке и друштвене до авангардистичке и експерименталне. Садржи готово све мотиве карактеристичне за модерну прозу и низ авангардистичних поступака који припадају модерном песништву.
Модерна драма настаје као драма грађанства из „битке“ за грађанску драму након прецвата ренесансне и племићке, дворске драме. „ Била је једно од оружја идеолошке борбе грађанске класе која је водила битку, која се пробијала и снажно успињала; средство којим је одушевљавала, храбрила, опомињала, нападала и учила.“ Ово је једина драма , до сада настала, која није заснована на религиозним и мистичним осећањима. Ово нерелигиозно порекло модерне драме је велики недостатак. То доноси и чињеницу да она касније постаје религиозна, док су се друге драме временом ослобађале религиозности.
Ова драма је симбол борбе и из ње се и рађа. „ Оно што ми називамо модерном драмом израсло је као израз историјског доживљаја. Из доживљаја који је директно наметан од друге половине 18. столећа па све до наших дана на типично доктринирану, грађанску класу и све што се збива у њој и око ње“
Модерна драма је историјска драма, гледано са тачке поређења са ранијим драмама. Због тога што би се могло рећи да је истински јунак сваке модерне драме увек један историјски процес. У њима се увек симболизује борба људи, борба против заповести, против божанстава.
САДРЖАЈ 2
Увод 3
Модерна у светској књижевности 3
Модерна у југословенским књижевностима 4
Модерна у српској књижевности 5
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОДЕРНЕ ДРАМЕ 6
Представници 10
Антон Павлович Чехов 10
Џорџ Бернард Шо 10
Луиџи Пирандело 10
Томас Стерзн Елиот 10
Федерико Гарсија Лорка 10
Бертлод Брехт 10
Јуџин О`Нил 10
ОДЛИКЕ МОДЕРНЕ ДРАМЕ НА ПРИМЕРУ ЧЕХОВА (ОСОБИНЕ ЧЕХОВЉЕВЕ ДРАМЕ) 11
ЗАКЉУЧАК 16
ЛИТЕРАТУРА 18
Увод
Модерна у светској књижевности
Раздобље од деведесетих година 19. века до првог светског рата може се обележити именом модерна.
Модерна није јединствен покрет, а сам термин модерна јавио се осамдесетих година у немачкој књижевности означавајући остварења младих стваралаца окренутих против позитивизма у филозофији и реализма у уметности, она је различито обележена у различитим земљама. Нпр. У Аустрији песници пропагирају индивидуалност и уметност дуже. У Француској модерна је симболистичког смера, у северним земљама наглашени су психологизам и мистика. Ипак, и поред разноврсноти, постоје неке основне одлике модерне : бежање од стварности, и окретање унутрашњем човековом животу, дакле тражење субјективног „ја“ , песимизам и индивидуализам, истицање осећања и субјективности, и тражење свега новог и ирационалног. Модерна се, дакле, бави мистичним, ирационаланим и спиритуалним видовима стварности. Њени уметници који су се супротстављали реализму заправо на свој начин оживљавају романтизам. Због тога се овај период у науци књижевности назива неоромантизам. Модерни ствараоци изнад свега поштују индивидуални доживљај и лично тумачење и они не само да су преплитали више стилских тенденција у једном делу, него је чак и њихова парола гласила: свако на свој начин, свако према свом виђењу и разумевању света.
Иако модерна обухвата промене у уметности у последњој четвртини 19. века њени корени су се јавили много раније, у шездесетим годинама у песништву Шарла Бодлера које представља прекретницу не само у француској кнјижевности, којој овај песник припада, него и знатно шире. Сам Бодлер своју поезију назива модерном, а његови следбеници га узимају као стварног зачетника симболизма. За његово име везују се и импресионизам и декаденца, још два стилска правца са краја 19. века.
Без обзира на стилску оријентацију појединих стваралаца из доба модерне , на њихове идеје мотиве и грађу снажно су утицали филозофи ирационализма, метафизике и спиритуализма. Посебно јак утицај на модерну извршили су: Артур Шопенхауер(1778 – 1860), Фридрих Ниче(1884 – 1900), Ролф Валдо Емерсон(1803 – 1882) и Анри Бергсон(1859 – 1941). Значајнији су били и енглески филозоф Томас Карлајн, немачки Едуард вон Емерсон, а на посебан начин и музичар Рихард Вагнер. Први пут на европску литературу утичу и Амерички мислиоци и ствраоци. У ово доба симболизам као своје утемељиваче прихвата Волта Витмена и Едгар Алан Поа.
Модерна у југословенским књижевностима
Модерна у југословенским књижевностима значи пре свега заокрет према Европи. У њој се у зависности од националних и културних услова јављају различити утицаји: декаденца, парнасизам, симболизам, сецесија, психологизам и др. , које обележавају специфичност Српске, Хрватске и Словеначке модерне. Српски писци с краја 19. и почетка 20. века оријентисани су претежно према француској књижевности, док се хрватски и словеначки ослањају претежно на Немачку.
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОДЕРНЕ ДРАМЕ
Модерна драма се развија у распону од лирске, односно поетско – симболистичке драме преко историјске, политичке и друштвене до авангардистичке и експерименталне. Садржи готово све мотиве карактеристичне за модерну прозу и низ авангардистичних поступака који припадају модерном песништву.
Модерна драма настаје као драма грађанства из „битке“ за грађанску драму након прецвата ренесансне и племићке, дворске драме. „ Била је једно од оружја идеолошке борбе грађанске класе која је водила битку, која се пробијала и снажно успињала; средство којим је одушевљавала, храбрила, опомињала, нападала и учила.“ Ово је једина драма , до сада настала, која није заснована на религиозним и мистичним осећањима. Ово нерелигиозно порекло модерне драме је велики недостатак. То доноси и чињеницу да она касније постаје религиозна, док су се друге драме временом ослобађале религиозности.
Ова драма је симбол борбе и из ње се и рађа. „ Оно што ми називамо модерном драмом израсло је као израз историјског доживљаја. Из доживљаја који је директно наметан од друге половине 18. столећа па све до наших дана на типично доктринирану, грађанску класу и све што се збива у њој и око ње“
Модерна драма је историјска драма, гледано са тачке поређења са ранијим драмама. Због тога што би се могло рећи да је истински јунак сваке модерне драме увек један историјски процес. У њима се увек симболизује борба људи, борба против заповести, против божанстава.