04-04-2010, 12:45 AM
SADRŽAJ
- NASTANAK POJMA DRUŠTVA 2
- TEŠKOĆE U DEFINISANJU DRUŠTVA 6
- POJEDINAC I DRUŠTVO;
OD INDIVIDUALNOSTI DO INDIVIDUALIZMA 7
- ODNOS DRUŠTVA I PRIRODE 8
- DRUŠTVO NIJE ZBIR KONSTITUIVNIH ELEMENATA 9
- DINAMIKA POJMA DRUŠTVA I NOMINALISTIČKO I REALISTIČKO POIMANJE DRUŠTVA 10
- MOGUĆNOSTI SOCIOLOGIJE KAO NAUKE 12
- ZAKLJUČAK 14
Nastanak pojma društva
Izraz društvo je jedan, a njegovih značenja je više. Za neku hrišćansku sektu kažemo da je društvo, ali i za trgovačku kompaniju, humanitarnu organizaciju takođe. Činjenica da ljudi oduvek žive u društvu i sociološko određenje društva nisu isti.
Sociologija je uspela da odgovori na pitanje šta je društvo, odn. sociologija je „ otkrila „ šta su društva.
Do samog pojma društva, sociologija nije mogla doći pre nego što su za to bili stvoreni socijalni i kulturni uslovi. Sve ono oko čega se svi ljudi okupljaju čini društvo, a to ne mora biti samo podeljeni rad, raznovrsne delatnosti i proizvodi dobara.
Ljudi se okupljaju oko mnogo čega, i mogu socijalno delati na mnogo različitih načina; oni socijalno delaju kad god se događa neka aktivnost (ekonomska, pravna, kulturna, obrazovna, politička, moralna).
Društvo predstavlja dvosmislen pojam, koji se odnosi kako na društveno udruživanje, tako i na poseban sistem društvenih odnosa. Termin društvo je novijeg datuma; izraz „društvo“ kojim se mi koristimo ne samo u nauci, nego i u svakodnevnom govoru – kao kada kažemo : „Naše društvo prolazi kroz proces transformacije“- ne nalazi se u opticaju pre 14. veka.
Reč društvo nema oduvek značenje koje joj danas pridajemo. U grčkom jeziku „društvo“ je KOINOINA, u latinskom SOCIETAS, a imaju značenje kolektiviteta, udruženja, saveza ...
Ljudi primitivnijih zajednica u određenom smislu žive izvan društva, svaćenog sociološki.
Društvo se za njih svodi na porodičnik krvno-srodnički krug odnosa, odnosno na vrednosni sistem plemenske zajednice.
Primitivni ljudi, mada članovi zajednice, daleko su od toga da budu članovi društva u onom smislu u kome je današnji čovek član globalnog društva, kao kada kažemo da je neko član srpskog, američkog , japanskog društva. U uslovima u kojima bi pripadnici primitivne zajednice i bili članovi globalnog društva, oni bi to bili samo delimično.
Članovi primitivnih zajednica međusobno nisu čvršće povezani izvan vlastite grupe, niti imaju razvijen osećaj zajedništva svaćenog šire nego što je njihova porodica, krvno-srodnička grupa ili pleme.
Sakupljači plodova, lovci, nomadski stočari i primitivni ratari žive u plemenima i u nezavisnim kolektivitetima, koji takođe imaju svoju vlast i odbacuju svako pripadništvo i svako podaništvo vanjskom globalnom društvu. Politika i ekonomska samodovoljnost kod njih nisu nikada kompletno primenjene, ali su model organizacije.
U sudaru sa razvijenim globalnim društvom, primitivna društva su osuđena na nestajanje. Ona su već svugde u svetu nestala, a poslednji ostaci se mogu naći u nepristupačnim prašumama Amazona.
Globalna društva su društva koja ujedinjuju delove u celinu; konačan ishod globalnih društava jeste moderno industrijsko društvo. Predmet sociologije nisu autarhična i nespojiva primitivna društva, nego moderna industrijska globalna društva.
Primitivna društva su predmet antropoloških i etnoloških istraživanja, a savremena globalna društva socioloških istraživanja.
Možemo reći da o društvu kao sociološkoj kategoriji možemo govoriti tek onda kada se sve društvene grupe uključe u potpunosti u globalno društvo. Osnovnu hipotezu da društvo čini međuzavisnost i uključenost pojedinaca i grupa u globalno društvo, prvi su zastupali etnolog ALFRED KREBER i sociolog ROBERT REDFILD.
Moglo bi se reći da solidarnost, međuzavisnost, okrenutost centralnim vrednostima sistemima čine polazne tačke za proučavanje društvene strukture.
- NASTANAK POJMA DRUŠTVA 2
- TEŠKOĆE U DEFINISANJU DRUŠTVA 6
- POJEDINAC I DRUŠTVO;
OD INDIVIDUALNOSTI DO INDIVIDUALIZMA 7
- ODNOS DRUŠTVA I PRIRODE 8
- DRUŠTVO NIJE ZBIR KONSTITUIVNIH ELEMENATA 9
- DINAMIKA POJMA DRUŠTVA I NOMINALISTIČKO I REALISTIČKO POIMANJE DRUŠTVA 10
- MOGUĆNOSTI SOCIOLOGIJE KAO NAUKE 12
- ZAKLJUČAK 14
Nastanak pojma društva
Izraz društvo je jedan, a njegovih značenja je više. Za neku hrišćansku sektu kažemo da je društvo, ali i za trgovačku kompaniju, humanitarnu organizaciju takođe. Činjenica da ljudi oduvek žive u društvu i sociološko određenje društva nisu isti.
Sociologija je uspela da odgovori na pitanje šta je društvo, odn. sociologija je „ otkrila „ šta su društva.
Do samog pojma društva, sociologija nije mogla doći pre nego što su za to bili stvoreni socijalni i kulturni uslovi. Sve ono oko čega se svi ljudi okupljaju čini društvo, a to ne mora biti samo podeljeni rad, raznovrsne delatnosti i proizvodi dobara.
Ljudi se okupljaju oko mnogo čega, i mogu socijalno delati na mnogo različitih načina; oni socijalno delaju kad god se događa neka aktivnost (ekonomska, pravna, kulturna, obrazovna, politička, moralna).
Društvo predstavlja dvosmislen pojam, koji se odnosi kako na društveno udruživanje, tako i na poseban sistem društvenih odnosa. Termin društvo je novijeg datuma; izraz „društvo“ kojim se mi koristimo ne samo u nauci, nego i u svakodnevnom govoru – kao kada kažemo : „Naše društvo prolazi kroz proces transformacije“- ne nalazi se u opticaju pre 14. veka.
Reč društvo nema oduvek značenje koje joj danas pridajemo. U grčkom jeziku „društvo“ je KOINOINA, u latinskom SOCIETAS, a imaju značenje kolektiviteta, udruženja, saveza ...
Ljudi primitivnijih zajednica u određenom smislu žive izvan društva, svaćenog sociološki.
Društvo se za njih svodi na porodičnik krvno-srodnički krug odnosa, odnosno na vrednosni sistem plemenske zajednice.
Primitivni ljudi, mada članovi zajednice, daleko su od toga da budu članovi društva u onom smislu u kome je današnji čovek član globalnog društva, kao kada kažemo da je neko član srpskog, američkog , japanskog društva. U uslovima u kojima bi pripadnici primitivne zajednice i bili članovi globalnog društva, oni bi to bili samo delimično.
Članovi primitivnih zajednica međusobno nisu čvršće povezani izvan vlastite grupe, niti imaju razvijen osećaj zajedništva svaćenog šire nego što je njihova porodica, krvno-srodnička grupa ili pleme.
Sakupljači plodova, lovci, nomadski stočari i primitivni ratari žive u plemenima i u nezavisnim kolektivitetima, koji takođe imaju svoju vlast i odbacuju svako pripadništvo i svako podaništvo vanjskom globalnom društvu. Politika i ekonomska samodovoljnost kod njih nisu nikada kompletno primenjene, ali su model organizacije.
U sudaru sa razvijenim globalnim društvom, primitivna društva su osuđena na nestajanje. Ona su već svugde u svetu nestala, a poslednji ostaci se mogu naći u nepristupačnim prašumama Amazona.
Globalna društva su društva koja ujedinjuju delove u celinu; konačan ishod globalnih društava jeste moderno industrijsko društvo. Predmet sociologije nisu autarhična i nespojiva primitivna društva, nego moderna industrijska globalna društva.
Primitivna društva su predmet antropoloških i etnoloških istraživanja, a savremena globalna društva socioloških istraživanja.
Možemo reći da o društvu kao sociološkoj kategoriji možemo govoriti tek onda kada se sve društvene grupe uključe u potpunosti u globalno društvo. Osnovnu hipotezu da društvo čini međuzavisnost i uključenost pojedinaca i grupa u globalno društvo, prvi su zastupali etnolog ALFRED KREBER i sociolog ROBERT REDFILD.
Moglo bi se reći da solidarnost, međuzavisnost, okrenutost centralnim vrednostima sistemima čine polazne tačke za proučavanje društvene strukture.