Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: ЛИКВИДНОСТ ПРЕДУЗЕЋА
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
С А Д Р Ж А Ј


УВОД 2

1. ЛИКВИДНОСТ ПРЕДУЗЕЋА 4
1.1. ПОЈАМ И МЈЕРЕЊЕ ЛИКВИДНОСТИ 4
1.2. СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА ПОСТИЗАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ 7
1.3. УЗРОЦИ НЕЛИКВИДНОСТИ 10
1.3.1. Екстерни узроци неликвидности 10
1.3.2. Интерни узроци неликвидности 13
1.4. ПРИНЦИП ЛИКВИДНОСТИ – ПРИНЦИП ФИНАНСИЈСКЕ ПОЛИТИКЕ 17
2. ТРЖИШТЕ НОВЦА – СЕГМЕНТ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ 21
2.1. ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРЖИШТА НОВЦА 21
2.2. ФУКЦИОНИСАЊЕ И ТЕХНОЛОГИЈА РАДА 24
2.3. ИНСТРУМЕНТИ ТРЖИШТА НОВЦА 28
2.3.1. Комерцијални запис 29
2.3.2. Благајинички запис 30
2.3.3. Цертификат о депозиту (certificate of deposit – CD) 31
2.3.4. Државни запис – запис државне благајне (трезора) (T-bills) 31
2.3.5. Споразум о реоткупу ( REPO ) 33
2.3.6. Мјеница акцептирана од стране банке – банкарски акцепт 34
2.3.7. Међубанкарске позајмице вишкова жиралног новца – у САД федерални фондови 34
3. ТРЖИШТЕ НОВЦА РС 36
4. УПРАВЉАЊЕ ГОТОВИНОМ И КРАТКОРОЧНИМ ХАРТИЈАМА ОД ВРИЈЕДНОСТИ 40
4.1. МОТИВ ДРЖАЊА ГОТОВИНЕ 41
4.2. МОТИВ КУПОВИНЕ КРАТКОРОЧНИХ ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ 42
4.3. ОПТИМАЛАН ОДНОС ГОТОВИНЕ И ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ 43
4.4. МОДЕЛИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ ОДНОСА ГОТОВИНЕ И ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ 45
4.4.1. Baumol модел 45
4.4.2. Miller-Orr модел менаџмента новца 47
5. ИНВЕСТИЦИЈЕ У УТРЖИВЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ 50
5.1. ПОРТФОЛИО УТРЖИВИХ ХАРТИЈА ОД ВРЈЕДНОСТИ 50
5.2. ВАРИЈАБЛЕ ПРИ ИЗБОРУ УТРЖИВИХ ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ 52
5.3. ИЗБОР ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ ЗА СЕГМЕНТ ПОРТФОЛИА 53

ЗАКЉУЧАК 55

ЛИТЕРАТУРА 57




УВОД

Предузеће је привредно-правни ентитет који располаже ресурсима за обављање дате привредне дјелатности с циљем да у дугом року максимира добитак . Да би остварило свој циљ један од основних предуслова ја успостављање и одржавање перманантне ликвидности која се дефинише као способност предузећа да у року измири своје обавезе према повјериоцима. Улагање предузећа у одређена ликвидна средства може знатно придонијети успјешном остваривању општих циљева предузећа, ако се њима ефикасно управља. Појам ликвидна средства користи се за описивање новца и средстава која су одмах замјењива за новац.
Компаније користе веома софистициране системе управљања новцем, за праћење свог новца и утрживих хартија од вриједности и за одржавање потребне ликвидности при минималном трошку. Новцем и утрживим хартијама од вриједности заједно се управља, с обзиром на то да су утрживе хартије од вриједности веома ликвидне, те предузеће веома брзо и при ниској цијени може замјенити једну хартију од вриједности другом.
Овај рад се састоји из пет поглавља. Прво поглавље нам даје основне податке о појму ликвидности предузећа, о томе на који начин се све може мјерити ликвидност предузећа, који су то услови које предузеће мора испунити да би се обезбједила ликвидност, који су узроци неликвидности и на крају о принципу ликвидности, као једном од најважнијх принципа финансијске политике сваког предузећа.
У другом поглављу је обрађено тржиште новца као сегмент финансијског тржишта чија се основна улога састоји у одржавању ликвидности свих учесника у привредном животу. Такође, ово поглавље нас упознаје и са основним инструментима тржишта новца. У трећем поглављу дат је кратак осврт на тржиште новца Републике Српске, са којим проблемима се суочава и који су могући начини превазилажења тих проблема.
Четврто и пето поглавље представљају суштину овог рада. Она се баве проблемом управљања готовином и краткорочним хартијама од вриједности, који су то мотиви држања готовине и краткорочних хартија од вриједности, које моделе предузећа користе да би одредила оптималан однос између готовине и краткорочних хартија од вриједности. На крају су објашњене инвестиције у краткорочне харитје од вриједности, која су то три сегмента портфолиа краткорочних хартија од вриједности, које варијабле утичу на избор хартија од вриједности за сегмент портфолиа и како се врши тај избор.


ПОЈАМ И МЈЕРЕЊЕ ЛИКВИДНОСТИ

Према старијим интерпретацијама ликвидност се дефинисала као способност појединих дијелова имовине привредног субјекта да се могу претворити, односно вратити у новчани облик. Оваква дефиниција ликвидности је статична и непотпуна јер не води рачуна о обавезама предузећа. Новије интерпретације доводе стање ликвидности дијелова имовине у везу са обавезама субјекта. Сматра се да се под ликвидношћу треба схватити способност предузећа да у року измири своје обавезе према повјериоцима . Овако схваћена ликвидност обухвата три основна елемента, и то:
1. обавезе
2. временске рокове
3. средства плаћања

Да би се постигла и одржавала ликвидност ови елементи морају бити усклађени. То значи да износ расположивих новчаних средстава мора бити једнак износу доспјелих обавеза у вријеме њиховог доспијећа. Ликвидност се може означити и као финансијска равнотежа. Финансијска равнотежа предузећа значи да су његови новчани издаци које мора у одређено вријеме учинити покривени његовим новчаним примањима. Другим ријечима, привредни субјекат је ликвидан онда када је способан безусловно да измири своје обавезе у оном моменту када оне доспију за плаћање без ограничења у погледу висине и рока. Да би то успио субјект мора имати онолико новчаних средстава колико износе новчане обавезе односно мора имати финансијску равнотежу између расположивих новчаних средстава и доспјелих обавеза.



Постоји више начина за мјерење ликвидности:
Тренутна ликвидност. Коефицијент тренутне ликвидности израчунава се на следећи начин:

Коефицијент тренутне ликвидности =
Ако је израчунати коефицијент тренутне ликвидности један или веће од један, тада привредни субјект може расположивим новчаним средствима подмирити доспјеле обавезе, односно предузеће је тренутно ликвидно. Међутим, ако је коефицијент мањи од један, тада привредни субјект не може подмирити своје обавезе јер је неликвидан. Множењем коефицијента тренутне ликвидности са 100 добије се степен покрића доспјелих обавеза са расположивим новчаним средствима.
Код израчунавања коефицијента тренутне ликвидности ради се заправо о статичком мјерењу ликвидности, јер упоређује расположива новчана средства и доспјеле обавезе у одређеном тренутку односно за одређени дан. Ако се жели утврдити каква ће бити ликвидност у одређеном временском интервалу, нпр. за десет дана, за мјесец дана, и сл. тада се ради о будућој ликвидности. Коефицијент будуће ликвидности се мјери по образцу:

Ако је израчунати рацио будуће ликвидности једнак или већи од један, тада ће привредни субјект моћи у току посматраног периода расположивим новчаним средствима подмирити доспјеле обавезе, под условом да се сва потраживања и све хартије од вриједности уновче и да се не повећавају доспјеле обавезе изнад предвиђених у току посматраног периода. У овом случају ради се о динамичком мјерењу ликвидности јер су код предвиђања узети у обзир сви приливи и одливи новчаних средстава за одређени период.
Треба рећи, да увијек постоји извјестан ризик да се потраживања или хартије од вриједности неће на вријеме и у потпуности трансформисати у новац, из простог разлога што ће неки дужници у том периоду бити неликвидни. Из тога, произилази да би коефицијент будуће ликвидности морао бити већи од један, па да субјект може бити сигуран да ће се ликвидност у посматраном периоду одржати.
Referentni URL