28-03-2010, 09:47 PM
Трач као ситно оговарање и забава уз кавицу, препричавање згода и незгода из туђег живота, у посљедње вријеме се шири и од безазлене забаве прераста у насиље, задире у туђу приватност и интиму, поприма својства сплеткарења, клеветања. Појавом нових комуникацијских технологија (Интернет, мобител), с усменог преношења од уха до уха, шири се на мобителске СМС поруке, а на Интернету путем електроничке поште и блогова поприма забрињавајуће дiмензије. Неодговорни ученици пријете вршњацима путем е-маил порука, отварају блогове на имена колег(иц)а, пишући у њихово име ружне поруке, трачају вршњаке и професоре. Понекад њихов трач, оговарања и клевете прерасту у цyбербуллyинг и кажњива дјела. Аутор даје приказ тих социјално патолошких понашања, затим начин реагирања, заштиту и могућности спрјечавања њихова ширења, залажући се за провођење примарне превенције, одгојних и корективних мјера и дјеловање особним узорима. Ту су савјети родитељима и дјеци те напутак како се одвикнути од трачања и оговарања.
У новије вријеме у школама, али и у друштву, све више узима маха нови облик насиља у виду шале и забаве, кроз трач, оговарање, сплеткарење и ширење гласина из приватности ученика. Особито су на мети дјевојчице, чија је интима на удару њихових неодговорних колега, али и њима непознатих особа. Трачање и оговарање већ одавно је прешло границе подношљивости, а с усмене комуникације и преношења од уха до уха, поступно се шири на интернетске и мобителске поруке, што трачу, оговарању и гласинама даје нову опаcнију димензију јер се одвијају у анонимности и доступне су широком кругу колега, пријатеља, познаника, наставника, родитеља… Како се заштитити од тог пријетећег зла? Што учинити када трач и оговарање измакну контроли, а истине, полуистине и неистине из њихове приватности нагло се прошире у школи, граду и постану доступне најширој јавности? Како поступити, како се носити с трачем и оговарањем, било да си жртва, трачер, судионик или наивни преноситељ? Што може и треба подузети ученик, што школа, што обитељ? Како успоставити повјерење с учеником? Које превентивне мјере примијенити?
На та питања, која занимају ученике, њихове родитеље и професоре, потражит ћемо одговоре на темељу спознаја, досадашњег искуства, анализе феноменологије, етиологије, извора, мотива и узрока.
Што су оговарање, гласине и трач
Оговарање је тајно изношење приватности, интиме и догађаја из туђег живота те приказивање жртве у ружном свјетлу. Очитује се препричавањем туђе приватности иза његових леђа, обично уз кавицу. Гласине су непримјерене и непоуздане информације, које се причају потајно и преносе колегама и познаницима о трећој особи, представљајући је у лошем свјетлу, задирући у њену приватност и интиму. Као трач, и оговарање може бити безазлено, забавно и симпатично, али и подло, увредљиво, клеветничко, лажно.
Трач и трачање је ситно оговарање, брбљање, изношење згода и незгода из туђе приватности и интиме, причање о безазленим свакодневним збивањима у школи, радној организацији, у граду, али и шире када је ријеч о познатим особама из јавног живота. То је објелодањивање истина, полуистина и неистина из њихова живота, односа с другим особама, а понекад је ријеч о карактеристикама њиховог статусног, и удварачког самопрезентирања, натјецања за бољу позицију и статус, освајање симпатија и односа према особама супротног спола. То је и препричавање појединости које их бламирају и приказују као негативне особе.
Трач је оријентиран на друштвене информације о приватним догађањима у животу људи и служи као облик друштвено и сексуално атрактивне разоноде групи познаника. Рјечници наводе да је трач:
а) ситно оговарање;
б) брбљање о безазленим свакодневним темама, причање…
Према др Анићу1 трач је „ситно оговарање, клеветање без обазирања на чињенице“, односно „брбљање о безазленим дневним темама“ док оговарати значи „говорити ружно о одсутноме; опадати, олајавати, оцрњивати“. Wilhelm Busch каже: „Оговарати значи исповиједати туђе гријехе“, а Адем Гајтани тврди: оговаратељ, трачер и ширитељ гласина „више знају о другима него о свом десном оку.“ „Оговор, чин оговарања, изношење или причање, мање или више точних појединости из туђег живота“