Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Tretman prihoda u racunovodstvu
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u određenom periodu. Mogu se raščlaniti na prihode od poslovanja, vanposlovne i vanredne prihode. Prihodi od poslovanja jednaki su prodajnoj vrednosti prodatih proizvoda, trgovačke robe, materijala i obavljenih usluga (osim onih koje donose prihode od finansiranja). U vreme prodaje ili pri bilansiranju, njihova naplata mora biti realna ili se obavezno vrše korekcije za stepen ugroženosti. Ovi prihodi se mere na osnovu faktura ili drugih dokumenata i prodajnih cena navedenih u njima, umanjenih za date popuste. Za (računovodstveno) priznavanje ovih prihoda moraju se ispuniti sledeći uslovi :
prodavac je preneo na kupca pravo svojine,
ne postoje neizvesnosti koje proizlaze iz prodaje, kao ni mogućnosti da se dogode dodatni troškovi koji se odnose na prodaju.
Vanposlovni prihodi se pojavljuju u vezi sa dugoročnim i kratkoročnim finansijskim ulaganjima a sastoje se iz kamata i dividendi ili drugih oblika učešća u dobitku drugih privrednih subjekata, pod uslovom da nema značajne neizvesnosti u pogledu merljivosti i naplativosti. Takođe, oni su rezultat izdavanja poslovnog prostora, davanja usluga koje nisu iz osnovne delatnosti preduzeća i slično. Vanredni prihodi obuhvataju neuobičajene stavke i stavke prethodnog perioda koje u tekućem predstavljaju dobitke i time povećanje poslovnog rezultata redovnog poslovanja. Neuobičajenost potiče od događaja ili transakcija koje nemaju direktne veze sa redovnim poslovanjem i nisu bile predmet planiranja. Vanredne prihode predstavljaju i viškovi prodajne vrednosti osnovnih sredstava, iznad njihove neotpisane vrednosti. Vidi bilans uspeha.

Ukupni prihod predstavlja ukupnu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzeća koji su realizovani po prodajnim cenama. - Ukupni poslovni rezultat se dobija kao razlika između ukupnog prihoda i ukupnih stvarnih troškova, odnosno rashoda proizvoda i usluga koji su "učestvovali" u stvaranju ukupnog prihoda.


1.1 Pojam prihoda


Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana islučajnih okolnosti za koja ne postoji obaveza vraćanja.Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost.To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun novca.Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata.Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog tekućeg ili budućih obračunskih perioda.Rashodi, kako je već ranije izloženo, mogu izazvati isplate u tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima.To je i razlog što se obračun periodičnog rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova.Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante periodičnog rezultata.Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.


1.2 Klasifikacija prihoda

Kriterijumi prema kome može biti izvršena klasifikacija prihoda jednog preduzeća biraju se prema tome koje se informacije o prihodima smatraju značajnim.Uobičajno je da se po redovnosti javljanja prihodi klasifikuju na redovne i vanredne, a potom da se unutar redovnih prihoda izvrši podvajanje na prihode koji nastaju po osnovu obavljanja osnovne delatnosti preduzeća (poslovni prihodi), prihode koji su posledica upravljanja novčanim sredstvima preduzeća (finansijski prihodi) i ostale prihode koji se ne mogu svrstati u dve navedene grupe redovnih prihoda (ostali prihodi).
Za redovne prihode, kako već i sam naziv ukazuje, karakteristično je da su predvidivi po svojoj visini i dinamici u vremenu, što je važna predpostavka za finansijsko planiranje.Redovni poslovni prihodi su oni koji prističu iz obavljanje osnovne delatnosti preduzeća.To znači da prihodi od prodaje gotovih prizvoda predstavljaju redovan poslovni prihod proizvodnih, a prihodi od prodaje robe redovan poslovni prihod trgovinskih preduzeća.Prihodi od vršenja usluga su redovan poslovni prihod uslužnih preduzeća.Ovi prihodi imaju vrlo čvrstu vezu sa redovnim poslovnim rashodima.Tačnije, nastanku svakog redovnog poslovnog prihoda predhodi nastanak redivnih poslovnih rashoda.

Finansijski prihodi se takođe ubrajaju u redovno prihode.Oni nastaju plasiranjem finansijskih sredstava preduzeća.Ovim prihodima pripadaju dividende, kamate na dugoročne plasmane, pozitivne kursne razlike, iskorišćeni kasa konto odobren od strane dobavljača, zatezne kamatezaračunate dužnicima i sl.Između finansijskih prihoda preduzeća i njegovih finansijskih rashoda ne postoji ona vrsta povezanosti kao što je to slučaj sa poslovnim prihodima i rashodima.
U ostale prihode ubrajaju se pihodi (ili bolje reći dobici) koji se ostvaruju pri prodaji imovine preduzeća, naplati ugroženih potraživanja i slično.Pridev ostali koji im je dat treba da ukaže na to da je reč o prihodima koji nisu vezani za obavljanje osnovne poslovne aktivnosti preduzeća, odnosno za učinak preduzeća.Oni se javljaju sporadično, a posledica su prodaje osnovnih sredstava i materijala koji su za dato preduzeće izgubili upotrebnu vrednost, prodaje hartija od vrednosti čijim se unovčavanjem žele pribaviti potrebna novčana sredstva, naplate ugroženih potraživanja u iznosu većem od procenjenog.

Vandredni prihodi se pojavljuju nenadano i nisu povezani sa obavljanjem osnovne aktivnosti preduzeća.Njihova visina i dinamika se stoga teško mogu planirati sa zadovoljavajućim stepenom tačnosti.U vandredne prihode ubrajaju se, na primer, primljeni pokloni.




1.3 Vrednovanje prihoda


Utvrđivanje visine prihoda zahteva odgovor na dva pitanja: prvo, kada se prihod smatra ostvarenim, i drugo, kako se utvrđuje visina prihoda.
Odgovor na prvo pitanje daje već pominjanji princip realizacije.Prema ovom principu, prihod i rezultat se mogu smatrati ostvarenim tek onda kada su tržišno verifikovani.

Jedinstvenog odovora na pitanje kada se to prihod može smatrati nastalim, odnosno tržišno verifikovanim nema.Trenutak realizacije prihoda je stvar konvencije budući da nekoliko ekonomskih događaja tokom procesa realizacije mogu da budu smatrani trenutkom realizacije.U računovodstvenoj literaturi i praksi se najčešće kao mogući ekonomski događaji za koje se vezuju realizacija prihoda navodeSad1) prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca, (2) naplata isporučenih proizvoda, usluga i robe, i (3) proizvodnja učinaka.

(1) Prihvatanje isporuke i fakture isporučene od strane kupca za prodatu robu, prizvode i usluge prodavac može smtrati dovoljnim za priznavanje prihoda.Ovaj princip je poznat u računovodstvenoj praksi kao princip fakturisane realizacije i smatra se dominirajućim principom u odnosu na preostala dva.Široko prihvatanje ovog principa obrazlaže se time što događaj prodaje ne treba bezuslovno povezivati sa događajem plaćanja.Jer ako plaćanje nije izvršeno u istom trenutku, nastaje potraživanje koje predstavlja samostalan poseban oblik aktive preduzeća.Primena ovog pravila, smatra se, obezbeđuje pravilnu alokaciju prihoda na obračunske periode.Primeni ovog pravila mogu se uputiti i zamerke u smislu da njime nisu uzeti u obzir troškovi koji nastaju nakon prodaje, da zanemaruje mogućnost da kupac vrati robu, kao i da ne uzima u obzir rizik u vezi sa naplatom prihoda.

Računovodstvena teorija i praksa su razvile niz instrumenata kojima se navedene slabosti otklanjaju.Troškovi koji nastaju nakon prodaje, kao što su, troškovi popravki proizvoda u garantnom roku pokrivaju se na teret rezervisanja koja se za tu svrhu formiraju, rizik od vraćanj robe nije imanentan samo ovom pravilu, a samo vraćanje je izuzetak koji ne može ugroziti opravdanost primene pravila.Što se pak rizika naplate prihoda tiče, oni se uzimaju u obzir putem paušalnih ili pojedinačnih opisa potraživanja.
(2) Prihvatanje naplate prodatih proizvoda, robe i usluga kao trenutka priznavanja prihoda smatra se opravdanim samo pri prodaji robe na malo, za gotovo, pri prodaji robe na otplatu i u slučaju postojanja visokog rizika naplate.Ovim pravilom, poznatik kao princip naplaćene realizacije, ako se ono prihvati kao opštevažeće nastoji se pri kratkoročnom obračunu rezultata postići jednakost naplata i prihoda.To međutim ima za posledicu premetanje prihoda iz perioda u period, prihodi će biti, naime dodeljeni obračunskim periodima u kojima je izvršena njihova naplata, a ne onima u kojima se učinci proizvedeni i prodati kupcima.

(3) Prihvatanja trenutka proizvodnje kao trenutka priznavanja prihoda jasno se kosi sa principom realizacije, jer do tržišne verifikacije proizvedenih proizvoda nije došlo.Ipak pod određenim okolnostima smatra se da je u skladu sa ekonomskim poimanjem ciljeva polaganja računa već u trenutku kada je prizvodnja završena, pa čak i pre toga, priznavanje dela prihoda kao ostvarenih.Za prizvode koji imaju zagarantovanu prodaju, garantovane cene, kao što su poljoprivredni proizvodi, koji mogu biti uvek prodati po garantovanim cenama robnim rezervama, ili zlato koje ima ulogu novca, nije sporno da već u času proizvodnje prihod može biti priznat.Kod proizvodnje po dugoročnim ugovorima, kao što su izgradnja mostova, brodova i sl.
Striktno pridržavanje načela dovelo bi do pogrešne slike o prinosnom položaju preduzeća jer bi u godinama izgradnje bili iskazivani gubici, dok bi u godini završetka bio iskazan visok dobitak. Smatra se da rezultat ne nastaje u trnutku kada se prizvod proda, on nastaje u toku njegove proizvodnje tako da je razumno dopustiti, ako je posao deljiv, da se priznavanje prihoda vrši saglasno stepenu dovršenosti poslova.Ovo pravilo se ne propisuje kao obavezujuće već se preduzećima daje mogućnost da ga pod uslovima utvrđenim propisima i načelima može primeniti.

Za razliku od rashoda izazvanih prodajom kojim se utvrđuju, kako je već navedeno, u visini cene koštanja realizovanih proizvoda i usluga odnosno nabavne vrednosti prodate robe, za utvrđivanje prihoda relevantna je prodajna cena.

Samo prihodi koji potiču iz prodaje ostvarene unutar preduzeća (iz tkz. Interne realizacije) saglasno principu realizacije utvrđuju se u visini cene koštanja.Primena prodajnih cena bi u ovim slučajevima, naime, imala za posledicu iskazivanje nerealizovanih rezultata.
Popusti odobreni kupcima mogu uticati na visinu prihoda od prodaje.Odobreni rabati, sezonski i količinski, predstavljaju instrumente prodajne politike preduzeća i dovode do smanjenja prihoda od prodaje.Njihovim odobravanjem preduzeće prodavac se odriče dela prihoda da bi podstaklo prodaju van sezone ili povećalo obim prodaje.
Kasa konto je finansijski popust koji se odobrava kupcima i koji, pod uslovom da ga kupci iskoriste i plaćanje izvrše u roku kraćem od ugovorenog, ne utiče na visinu prihoda od prodaje već izaziva povećanje finansijskih rashoda.
Referentni URL