11-07-2011, 09:20 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Domaći bankarski sistem je, za razliku od većine zemalja centralno planske privrede, još od sredine 60-tih godina funkcionisao po sistemu odvojenog komercijalnog bankarstva od centralne banke. U periodu od 2001, jugoslovenski bankarski sistem je funkcionisao u jednoj vrsti kvazi vođenju poslovne politike. Poslovanje banaka je bilo podređeno interesima korisnika kredita, a ne profitnim motivima vlasnika, što je karakteristika poslovanja u tržišoj ekonomiji. Kao rezultat takvog rada, jugoslovenske banke su po pravilu bile nisko profitabilne i poslovno neefikasne.
Reformom iz 1989. godine, tadašnje državne banke su transformisane u akcionarska društva, a istovremeno je osnovan velik broj novih privatnih banaka. Bankarskim sistemom je dominiralo šest velikih banaka, u kojima je bilo skoncentrisano preko 66% poslovne aktive bankarskog sektora Jugoslavije, dok je s druge strane bio velik broj manjih banaka, čiji je finansijski potencijal bio nedovoljan za ozbiljniji razvoj bankarskog poslovanja.
Pored podkapitalizacije banaka i odsustva profitnog motiva, domaći bankarski sistem je bio opterećen brojnim problemima i nepravilnostima poput: nepovoljne ročne strukture sredstava, akumulacije loših kredita, visokog učešća operativnih troškova, odsustva odgovornosti za loše upravljanje bankama.
Nerazvijen bankarski sistem imao je čitav niz negativnih uticaja na privredne tokove: paralisani su tokovi plaćanja i tokovi robe, dolazilo je do neracionalne alokacije resursa, postojao je hroničan nedostatak obrtnih sredstava, što je sve zajedno predstavljalo veliku opasnost za dalji razvoj privrede u celin. Stoga je reforma bankarskog sistema postala jedan od prioriteta reforme srpske privrede uopšte. ...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Stečaj banaka 4
1.2 Sanacija bankarskog sektora 8
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13
Domaći bankarski sistem je, za razliku od većine zemalja centralno planske privrede, još od sredine 60-tih godina funkcionisao po sistemu odvojenog komercijalnog bankarstva od centralne banke. U periodu od 2001, jugoslovenski bankarski sistem je funkcionisao u jednoj vrsti kvazi vođenju poslovne politike. Poslovanje banaka je bilo podređeno interesima korisnika kredita, a ne profitnim motivima vlasnika, što je karakteristika poslovanja u tržišoj ekonomiji. Kao rezultat takvog rada, jugoslovenske banke su po pravilu bile nisko profitabilne i poslovno neefikasne.
Reformom iz 1989. godine, tadašnje državne banke su transformisane u akcionarska društva, a istovremeno je osnovan velik broj novih privatnih banaka. Bankarskim sistemom je dominiralo šest velikih banaka, u kojima je bilo skoncentrisano preko 66% poslovne aktive bankarskog sektora Jugoslavije, dok je s druge strane bio velik broj manjih banaka, čiji je finansijski potencijal bio nedovoljan za ozbiljniji razvoj bankarskog poslovanja.
Pored podkapitalizacije banaka i odsustva profitnog motiva, domaći bankarski sistem je bio opterećen brojnim problemima i nepravilnostima poput: nepovoljne ročne strukture sredstava, akumulacije loših kredita, visokog učešća operativnih troškova, odsustva odgovornosti za loše upravljanje bankama.
Nerazvijen bankarski sistem imao je čitav niz negativnih uticaja na privredne tokove: paralisani su tokovi plaćanja i tokovi robe, dolazilo je do neracionalne alokacije resursa, postojao je hroničan nedostatak obrtnih sredstava, što je sve zajedno predstavljalo veliku opasnost za dalji razvoj privrede u celin. Stoga je reforma bankarskog sistema postala jedan od prioriteta reforme srpske privrede uopšte. ...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Stečaj banaka 4
1.2 Sanacija bankarskog sektora 8
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13