06-03-2010, 06:36 PM
1.1 Омбудсман и контрола
Омбудсман и контрола представљају две методе испитивања економике предузећа. Заједничко им је: објекат испитивања (предузеће) и циљ испитивања, а разликују се по органима који обављају испитивање; времену када се испитивање врши и интензитету којим се испитивање врши. У складу са Лаитнеровим мишљењем, контрола може бити: према органима (интерна и екстерна), према времену (перманентна, периодична и спорадична) према интензитету (формална и материјална). Клеба појам омбудсмана изводи из појма контроле, али с том разликом да контролу идентификује с надзором а ревизију назива испитивањем. Зиммерманн истиче да је под ревизијом неопходно подразумевати испитивање које врше особе које не припадају предузећу, док се о контроли говори у случају када испитивање врше чланови предузећа.
Интерна контрола се може дефинисати као она контрола коју трајно и на текући начин обављају органи оног предузећа, које представља објекат контроле, испитујући садашње стање и пословање предузећа. Између ове две методе испитивања најчешће се индицира на разлике које се своде на: фреквентност испитивања, време испитивања и органе испитивања. Различитост у фреквентности испитивања чини интерну контролу сталним и текућим надзирањем пословања према току како се одвија. Интерна омбудсман је повремено или периодично испитивање по истеку извесног временског периода или спорадично, тј.према потреби. Ове две методе се могу одвијати и симултано и истовремено, с тим што интерна контрола надзире само рад извршних органа, док интерна омбудсман надзире и рад контролних и рад извршних органа. Време испитивања интерну контролу чини превентивном а интерну ревизију корективним испитивањем. Када органи интерне омбудсмана ревидирају рад неког сектора, онда испитују рад извршних и контролних органа поменутог сектора.
Интерни омбудсман би се могао дефинисати као контрола која испитује и оцењује деловање осталих контрола, или: као самостална процењивачка функција установљена у организацији да испитује и оцењује њене активности у служби организације. Екстерну ревизију врше независни овлашћени ревизори, који су именовани од стране одговарајућих органа предузећа које је објекат омбудсмана или овлашћене државне агенције. Суштинска разлика између интерне и екстерне резвизије јесте у органима који је врше. Органе интерне омбудсмана предузећа овлашћује врховна управа предузећа ( врше је запослени у организацији ) за разлику од екстерне омбудсмана чије органе овлашћују на ревизију налогом изван предузећа (независни ревизори). Интерна омбудсман константно испитује пословање предузећа путем посебног ревизорског сектора у смислу актуелних прописа, упутстава, интерних директива и правилника. Екстерни ревизори имају већу компетенцију, већу независност, али су редовно временски лимитирани и због тога претпостављају добру, адекватну организацију интерне контроле и омбудсмана да би своје активности завршили у што краћем временском року.