23-02-2010, 02:02 PM
POJAM I ULOGA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
* Naučna disciplina koja izučava pravila kojima se regulišu međunarodni privredno-ekonomski odnosi
* Međunarodne ekonomske tokove karakterišu različiti principi i načela, koji F-ji na mikro nivou prenose na makro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.
* Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća, koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići sem putem stvaranja sebi većih troškova (ulaganja) i u dužem vremenskom periodu.
* Konkurentska pozicija na globalnom tržištu stvara se naglašavanjem principa efikasnosti poslovanja: produktivnošću, ekonomičnošću, rentabilnošću kao i ulaganjem u sistemska znanja.
* Spoljna trgovina je samo segment MP, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnost međunarodne podele rada i posredovanja između proizvođača i potrošača, koji su poreklom iz različitih zemalja.
* Trgovina je segment poslovanja uopšte i odvija se na domaćem (obuhvata plasman proizvoda i usluga na domaćem tržištu) i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tržištu).
* MP obuhvata razmenu roba, usluga, međunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije, portfolio investicije, ulogu i značaj međunarodnih institucija.
* Faktori koji utiču na međunarodne odnose subjekta u MP su:
1. Prirodni faktori – prirodni potencijal: bogadstvo sirovinama, rudama, klimatsski uslovi itd.
2. Proizvodni faktori – svi faktori proizvodnje: kvalitet i kvantitet osnovnih i obrtnih sred, raspoloživa radna snaga, know-how itd.
3. Proizvodni odnosi – efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faaktora, način raspodele rezultata poslovanja, visina životnog standarda.
4. Neekonomski faktori :
* uslovi razmene (Terms of trade) – odnosi između promene izvoznih cena i promene uvoznih cena roba koje su predmet MP;
* fleksibilnost subjekta MP prilagođavanju uslovima poslovanja
* razvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u međunarodnim ekonomskim odnosima.
2.SUBJEKTI I DETERMINANTE MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
* Subjekti u MP:
1. Međunarodna zajednica – iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga posredstvom međunarodnih institucija (Svetska trgovinska oreganizacija,MMF) veoma je naglašena i na taj način direktno utiče na MP.
2. Država – ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogući, zabrani ili uslovi svaku ekonomsku delatnost sa inostranstvom, njena uloga u MP jeste i da svojim zakonima i propisima reguliše instrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaćanja,monetarna i fiskalna politika). Takođe njena uloga je naglašena u kreiranju multilaternih i bilaternih odnosa MP. Bilateralizam – ugovorni odnosi između dve države (privredni dogovori,razmena i saradnja na državnom nivou. Multilateralizam – ugovorni odnosi između dve ili više zemalja.
3. Preduzeće – kao subjekt MP posmatra se sa mikro aspekta; osnovni subjekt globalnih eonomskih odnosa i u F-ji je nosioca MP.
* Determinante MP:
Međunarodno okruženje, država (kao specifičan subjekt) i njena nezavisnost i suverenitet, katalizator razmena sa inostranstvom kroz miltilateralne i bilateralne ugovore, mobilnost roba i usluga i slabija mobilnost faktora proizvodnje, preduzeća, naglašena rizičnost poslovanja koja proizilazi iz različitosti subjekta u MP, kao i političke implikacije koje utiču na poslovanje u globalnim okvirima.
3.IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
* Izvori međunarodnog javnog prava
o međunarodni ugovori, međunarodno običajno pravo i opšti principi međunarodnog prava.
o Njima se utvrđuju i pravno regulišu principi međunarodnih ekonomskih odnosa.
o Međunarodni ugovori – dvostrani ili višestrani ugovori, često se nazivaju – sporazumima. Oni su političkog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države.
+ Izvori međunarodnog običajnog prava
# Određena opšta pravila iz ovog prava se obuhvataju mešunarodnim ugovorima, kao npr: prometni običaji, zabrana piratstva itd.
# Opšti principi u mešunarodnom pravu omogućavaju zaštitu prava i interes u državama koje su subjekti MP (pravila o zaštti stranih trgovaca, zaštiti imovine stranaca)
* Izvori međunarodnog privatnog prava
o Ovo pravo reguliše odnose pojedinih subjekata u njihovim građansko-pravnim odnosima sa stranim elementima, i na izvestan način direktno i indirektno reguliše odnose izmešu privrednih subjekata u MP.
+ Izvori iz domaćeg zakonodavstva
# Domaće zakonodavstvo stvara opšte pravne okvire kojima se regulišu ekonomski odnosi sa inostranstvom (zakon o slobodnim zonama, o carini, o preduzećima, deviznom poslovanju).
* Izvori autonomnog međunarodnog trgovinskog prava
o Brojni su i proističu iz autonomije volje ugovornih strana – subjekta MP. Mogu biti:
o tipski ugovori
o opšti uslovi (skup pravila koja regulišu određene poslovne odnose ukoliko ugovorom nisu reg.),
o običaji i uzanse (opšte uzanseza promet robom ili posebne uzanse o ugostiteljstvu),
o poslovni i proizvodni standardi (kvalitet prehrambrene robe klasa I,II,III,) proizvodni standard određuje kvalitet neke robe i ne sme biti lošijeg kvaliteta od propisanog - postoje nacionalni JUS i međunarodni ISO standardi.
o Arbitražna praksa nacionalnih i međunarodnih arbitraža.
o Pravila INCOTERMS
4.MEĐUNARODNE KONVENCIJE
* Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe – Beč 1980
o Potpisivanje su inicirale UN (bili smo i mi potpisnica tj SFRJ 1988 god)
o Obuhvata pravila koja se tiču: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zaključenje ugovoraispunjenje ugovora, raskidanje ugovora i plaćanje odštete u sslučaju štete itd.
o Da bi se primenila mora ju da se ispune 2 uslova: da je ugovor o prodaji robe sklopljen između različitih država i da se vrši transfer robe iz 1 zemlje u neku drugu.
+ Briselski sporazum o sudskoj nadležnosti – 1968
# Određuje nadležnost suda u rešavanju sporova u MP,i u slučaju ne nalaženja kompromisa izmešu potpisnica ugovora pokretač spora ima pravo izbora između sudova dveju zemalja.
# inicijator potpisivanja čalanice Evropske zajednice.
* Rimski sporazum o zakonu koji će se primenjivati – 1980
o Države članice Evropske zajednice su potpisale ovaj sporazum kojim se ustanovljava da će se u međunarodnim ugovornim odnosima primenjivati : zakon zemlje na čijoj se teritoriji odvija delatnost koja je predmet ugovora ili načela međunarodnog trgovinskog zakona.
+ Sporazum o zaštiti intelektualne svojine
# Ova problematika koja sve više dobija na značaju u MP regulisana je u nekoliko međunarodnih konvencija: Pariska konvencija 1883, Madridski sporazum 1891, Sporazum iz Haga 1934.
# Svaki od sporazuma odnosi se na neki njen segment (pr Pariska – definiše pitanje registracije i zaštite intelektualne svojine).
* Sporazum o prevozu robe
* Drumski prevoz robe – regulisan sporazumom iz Ženeve 1956, pomorski sporazumom iz Brisela 1924, vazdušni Konvencijom iz Čikaga 1944, železnički sporazumom iz Berna 1890.
5.PRAVILA INCOTERMS
* International Commercial terms – međunarodna trgovinska pravila za tumačenje najvažnijih trgovinskih izraza i transportnih klauzula i i zdala ih je Međunarodna trgovinska komora 1936.
* Koriste se u međunarodnim ugovorima i u određenom smislu umanjuju mogućnost nastanka sporova između subjekata u međunarodnom poslovanju.
* INCOTERMS pravila i termini imaju primarnu F-ju u tumačenju odnosa kupaca i prodavaca u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. Ugovorene strane u slučaju nesporazuma mogu se obratiti Arbitraži međunarodne trgovinske komore.
6.NAČELA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
* Načelo slobodne trgovine
o Predstavlja slobodan izvoz i uvoz roba bez ograničenja i zabrana i ono je ustanovljeno u korist međunarodnih poslovnih subjekata i ostvaruje se putem međunarodnih ugovora.
o Slobodna trgovina označava i slobodno formiranje cena, bez ograničenja i mešanja države.
o Monopol – suprotan slobodnoj trgovini, jer je značajno ograničava i isključuje slobodno trgovine za neke privredne subjekte a za druge stvara neograničenu slobodu.
o Preferencijalni institut omogućava povlašćen položaj određenim privrednim subjektima. I za njih predstavlja slobodnu trgovinu a za druge veća ograničenja i dažbine. Država često kada je zainteresovana za povećanje međunarodne privredne razmene sa odrđenom državom, domaćem privrednom subjektu daje veliki br. Preferencijala (povlašćene carinske stope, povoljniji režim uvoza).
o Izjednačavanje uslova poslovanja privrednih subjekata predstavlja cilj savremene trgovine i tu bi svi privredni subjekti imali iste uslove poslovanja. To se postiže putem klauzule najvećeg povlašćenja.
+ Načelo slobodnog saobraćaja i slobodne plovidbe
# Ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe u međunarodnim relacijama odvijaju slobodno.
# Postoje mnoge konvencije – Konvencija o otvorenom moru – koja predviđa da je otvoreno more slobodno za plovidbu i druge morske delatnosti i sve ga države mogu koristiti na principu ravnopravnosti.
# I npr Konvencija o režimu plovidbe Dunavom.
* Načelo slobode transfera novca, novčane vrednosti i dobiti
o Sledi slobodnu trgovinu i ima veliki značaj za razvoj međunarodnih odnosa i za cilj ima unapređenje
slobode transfera novca.
+ Načelo najpovlašćenije nacije
# Podrazumeva se da se u međunarodnom ugovoru unese da će svaka strana potpisnica (država) priznati drugoj strani potpisnici ugovora u određenim oblastima uzajamna prava kao što su povlastice i olakšice koje je ona dala ili će dati nekoj trećoj državi.
* Načelo reciprociteta
* Omogućava se uzajamno ponašanje država ugovornica i to tako što jedna ugovorna strana daje određenu pogodnost da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajuće pogodnosti. Naročitu primenu ima kod međunarodnih trgovačkih ugovora u vezi sa uvozom – izvozom.
o Načelo nacionalnog tretmana
+ Podrazumeva izjednačavanje stranih subjekata sa domaćim privrednim subjektima, pri čemu država obezeđuje stranim licima isti tretman i prava koja imaju domaća lica.
# Načelo preferencijalnog tretmana ili Klauzula povlašćenog položaja
* Postiže se povlašćena odstupanja određene države tj njenih privrednih subjekta u drugoj stranoj državi, državi ugovornici. (snićženje carinskih stopa, liberalni uvoz)
o Sistem pravičnog tretmana
Sistem nediskriminacije i podrazumeva jednak i pravičan postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte.
7.KONCEPTI I CILJEVI GLOBALIZACIJE
8.ISTORIJSKO SHVATANJE GLOBALIZACIJE
* Globalizacija – proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
* G je prošla kroz 4 razdoblja:
* Protoglobalne poretke – univerzalne civilizacije i imperije
o G u vreme univerzalnih civilizacija i imperija koncipirana je kroz religijsko i duhovno povezivanje. Pojava hrišćanstva u Jerusalimu i njegovo rasprostranjivanje (do granica Rimskog carstva – gde je i zvanična religija postala hriš) je jedan od prvih trijumfa protoglobalizacije, i ovom pobedom koreni G poprimaju političku dimenziju.
o Put svile se isto može smatrati protoglobalističkim konceptom. Kineski trgovci su svilu prenosili preko pustinje Gobi i jeftino je menjali za zlato, vunu i srebro, deo svile je stigao i do Italije = ovde je započeo razvoj ekonomskog koncepta G.
o Period Rimskog carstva i u vreme starih grka, razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne institucionalne forme koje su vodile ekspanziji društva.
o Godine feudalizma, vratile su Evropu nekoliko istorijskih koraka unazad, međutim Krstaškim ratovima Evropi se vraćaju stari Trgovački putevi i dolazo do ekonomske ekspanzije na Starom kontinentu.
o Zapadno carstvo je nazadovali, Istočno je napredovalo.
+ Doba renesanse 1350-1600
# Preteča modernog vremena, sa aspekta koncepta G bitnu ulogu imaju začeci razmena faktora proizvodnje – pre svega se misli na kretanje radne snage (trgovina robljem)
# Portugalski istraživači su trgovinu robljem raširili na sve kontinetne (E,Azija,Amerika dr) i na taj način kretanje radne snage je dobilo globalni karakter.
# Trgovina robljem – tumači se kao princip dominacije jedne klase ljudi nad drugom, i u tom konceptu mogu se naći određeni globalistički obrasci – formiranje standarda „onog koji vlada“
* Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industralijalizma
o Otkriće Amerki 1492 otvorilo je nova tržišta i prodor Evropljanja i velika kolonijalna osvajanja.
o Duhovne vrednosti kojima je bio okrenut Istok zasnovane su na idejama krutosti i zatvaranja granica, dok je Zapad sve više afirmisao otvorenost pluralizam.
o Industrijska revolucija /18 vek/ omugućavala je stvaranje novih,ekonomski moćnih država VB, Nemačka, Francuska i Amerika.
o Trnasportna revolucija početak savremenog tržišta (biznis,konkurencija,ponuda,tražnja,komunikacija i novac).
+ Megaglobalizacija – vreme hladnog rata i posle
# U 20veku sve više je izražena ekonomska i politička polarizacija koja je pretvorena u hladni rat (SSSR - socijalizam i Zapadne zemlje).
# Padom Berlinskog zida 1989g otvaraju se novi tokovi savremene globalizacije i ona dobija mega dimenziju. To je označilo otvaranje novog globalnog poretka zasnovanog na političkoj, ekonomskoj, kulturnoj, informatičkoj i tehološkoj revoluciji, ali i zavisnosti.
* Ciljevi globalizacije: povezivanje država, otvaranje tržišta, borba za eliminisanje oružja za masovno uništavanje, borba protiv siromaštva,ratova, jednakost među ljudima, slobodan protok robe,kapitala i ljudi
9.AKTUELNO SHVATANJE GLOBALIZACIJE
* Globalizacija – proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
* G predstavlja viziju ali i realnost. Procesom G upravljaju MMF,SB i STO.
* Ekonomski su se povezivale razvijene zemlje i njima je odgovarala liberalizacija tržišta. Zemlje u razvoju bez određenih protekcionističkih mera liberalizacijom svojih tržišta su produbljivale svoje siromaštvo
* One nisu bile spremne niti ekonomski jake da se suoče sa konkurencijom razvijenih zemalja što je pokrenulo procese tranazicije u tim zemljama kako bi se na ravnopravnijim osnovama uključile u globalističke tokove.
* Proces tranzicije u zemljama bivšeg socijalizma orjentisan je na tržišnu ekonomiju.
* Procesi tranzicije i globalizacije su nužni procesi. G je svakako neminovnost sa kojim se susreće svako društvo, i predstavlja uslov preživljavanja ali i razvoj nacionalnih privreda i država.
* Različiti aspekti G doveli su i do različitih pristupa tom procesu, postoje 3 struje:
o Hiperglobalisti – posmatraju novi svetski poredak kao nužnost. Nacionalni ciljevi su podređeni međunarodnim što u krajnjoj liniji dovodi do gašenja nacionalne države.
o Skeptici – gledaju na G kao tvorevini najjačih=Gigantske ekonomije (SAD,VB,Jap,Nem) stvorile su mit G i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja,
o Transformacionalisti – po njima G ima i pozitivne i negativne aspekte. Po njima G predstavlja nužan proces akomodacije nacionalnih privrda u međ.okruženju i tokovima, dok sa druge strane može dovesti do stvaranja konflikta i još većeg raslojavanja unutar nacionalnog društva i na globalnoj društvenoj sceni.
10.EKONOMSKI ASPEKT GLOBALIZACIJE
* G označava proces i predstavlja bezuslovni tok promena kako na političkom i ekonomskom polju i ima svoje negativne i pozitivne aspekte.
* G donosi svetsko povezivanje, prevazilaženje nacionalne zatvorensti i slobodnog protoka ideja, stvara megalomansku moć koja je u direktnoj sprezi sa profitom.
* Moć i profit su efekti globalizacionih procesa, međutim tako se jaz između bogatih i siromašnih produbljuje.
* Ključni fenomen ekonomske G je američka globalna moć koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je isključivo projektovan od strane Amerike.
* Smatra se, da iza ovih procesa stoji savremni, globalistički kapitalizam koji sprovode multinacionalne i transnacionalne kompanije (današnji kapital velikih korporacija čine 4 petine svetske ind.proiz)
* Ekonomski odnosi na međ.nivou su i dalje u velikoj meri u senci protekcionizma, veliki broj carinskih i necarinskih barijera otežava proces potpune liberalizacije tržišta. Tržište razvijenih zemalja ostaje u izvesnom smislu monopol multinacionalnih kompanija, i zemlje u razvoju se susreću sa veoma snažnom i nelojalnom konkurencijom razvijenih zemalja koje diktiraju pravce kretanja G.
* Zemljama u razvoju je potreban kapital koji se nalazi u psedu razvijenih zemalja, jeftina radna snaga je je bogadstvo-resurs nerazvijenih zemalja.
* Velike kompanije da bi izbegle političku kontrolu u svojoj zemlji, otvaraju svoja sedišta u zemljama u kojima je fiskalna i finansijska kontrola vrlo liberalna.
* Nerazvijenim zemljama niska pruduktivnost i nerazvijenost nameće zavisnost od međunarodnih finansijskih institucija.
* Ekonomski aspekti G baziraju sena stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala i produbljivanju svetske podele rada i tehnološkom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracije.
* Cilj nacionalnih privreda treba da bude utvrđivanje strategije uključivanja u svetske ekon.tokove.
11.DRUŠTVENI ASPEKTI GLOBALIZACIJE
* Izražavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti. Stavove pojedinaca i država prema dr.državama itd.
* Socijalni aspekt znači stvaranje određenih društvenih grupa i staleža, koji su povezani zajedničkim interesom i socijalnim statusom, i podrazumeva i utvrđivanje ,moralnih i etičkih normi i vrednosti kao i stvaranje većeg životnog standarda.
* G nameće nove društvene norme i principe. Sa profitom kao mehanizmom za uspostavljenje društvenih normi, dolazi se do velikih klasnih raslojavanja, pada kvaliteta života i marginalizacije nacionalnih država, uspostavljenih vrednosti i institucija.
* Uticaj megakapitala i profita dovodi do stvaranja centra (razvijene zem) i periferije sveta (neraz.zem)
* Tehnološka revolucija je donela nova kretanja i trendove u društvu: posao radnika zamenjuju mašine pa on postaje tehnološki višak (nezaposlenost), a sa druge strane intelektualni rad je sve više na ceni.
* Pozitivni socijalni aspekti G doveli su do sve učestalijeg kretanja stanovništva preko nacionalnih granica. Jača težnja ljudi za usavršavanjem.
* Društveni aspekt G ogleda se i kroz kulturne i moralne norme vrednosti.
* G kulturnih vrednosti doprinosi porastu socijalnih vrednosti i opštih znanja.
* Procesi G u suštini snižavaju troškove za zadovoljenje ljudskih potreba ( internet – komunikacija –tel)
* G je stvorila nove moralne vrednosti, i borba za opstanak je naglašena – cilj opravdava sredstvo – u cilju stvaranja profita sva sredstva su dozvoljena.
* Politički aspekt G na neki način odslikava današnje zapadne demokratije – ujedinjena Evropa ne odgovara globalnim interesima SAD.
* Inovativnost, pronicljivost i fleksibilnost malih država je ključ za otvaraje vrata koje su izgradile raz. zemlje.
12.TRANZICIJA
* Predstavlja savremeni proces koji se odvija u društvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije je proces kroz koji na određenom stepenu društvene razvijenosti prolaze sve zemlje.
* Tranzicija podrazumeva jasno proformulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u tokovima međunarodne trgovine.
* Proces tranzicije podrazumeva promenu društveno – političkog i ekonomskog uređenja.
* Treba sprovesti niz reformi da bi se 1 zemlja priključila u međunarodne tokove. Potrbno je definisati postojeći ambijent, odrediti ključne ekonomske faktore, stvoriti odgovarajuću infrastrukturu i predvideti ekonomske i političke posledice sprovedenih reformi.
* U procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu T.
* Sredstva tranzicije: nova znanja, tehnologije, stvaranje infrastrukturnih okvira.
* Svrha je prelazak na nov ekonomski i politički poredak, tj uključivanje 1 privrede u globalne tokove.
13.RAZLOZI ZBOG KOJIH ZEMLJE UČESTVUJU U MT
* Predmet izučavanja teorija MT jesu razlozi zbog kojih zemlje učestvuju u MT.
* Ove teorije polaze od faktora proizvodnje koj i utiču na međ.odnose subjekata u MP.
* Različitost tih faktora kao i teritorijalni i ekonomski suverenitet i nezavisnost jesu razlozi zbog kojih države učestvuju u MT.
* Suština MT vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji i međunarodnoj razmeni dobara, kako bi se povećao dohodak zemlje koja učestvuje u toj razmeni.
14.POJMOVI: OPORUNITETNI TROŠAK, INPUT, DOHODAK, MEĐUNARODNI ODNOSI RAZMENE
* Oporunitetni trošak – proizvodnja jednog dobra uvek znači trošak zbog neproizvodnje drugog dobra.
* Input – sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
* Dohodak – rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
* Međunarodni odnosi razmene – cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode i usluge.
15. POJMOVI: BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BRUTO DOMAĆI PROIZVOD, IZVOZ, UVOZ
* Bruto nacionalni dohodak GNP – zbir bruto domaćeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta (uvećan za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaćen jedinicama nerezidentima).
* Bruto domaći proizvod GNDP – finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine.
* Izvoz – prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi.
* Uvoz – prodaja na teritoriji domaće države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.
16.POJMOVI: MARGINALNA STOPA TRANSFORMACIJE, GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI, RELATIVNA PONUDA I TRAŽNJA, RELATIVNA CENA
* Marginalna stopa transformacije – količina proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda povećala za jedinicu.
* Granica proizvodnih mogućnosti – maksimalna količina jedinica jednog proizvoda, koja se može proizvesti pri bilo kojoj datoj količini jedinica drugog proizvoda.
* Relativna ponuda i tražnja – količnik ponude ili tražnje, i svetskim razmeramabroja jedinica jednog proizvoda sa pponudom ili tražnjom broja jedinica drugog proizvoda u F-ji formiranja relativne cene.
* Relativna cena – tačka preseka kriva relativne ponude i tražnje.
17.ZATVORENA PRIVREDA
* U ovoj privredni input je jednak dohotku tj sve što se proizvede u privredi neke zemlje uravnoteženo je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti date države ne mogu da kupe output druge države, niti da svoj output plasiraju na inostrano tržište.
* Nacionalni dohodak se rasposeljuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije.
* Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.
18.OTVORENA PRIVREDA
* Otvara mogućnosti međunarodne trgovine i dohodak u njoj jednak je privatnoj i javnoj proizvodnji, investicijama i trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza i izvoza. U otvorenoj privredni mogu da se pojave suficit, deficit i ravnoeža međunarodnih tokova roba i kapitala.
* Tu postoje 2 izvora dobara (dohodak i uvoz) i 4 upotrebe dobara (privatna potrošnja,javna potrošnja, investicije i izvoz).
* Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.
19.TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI – Adam Smit
* A.Smit polazi od pretpostavke društvene podele rada između 2 zemlje i prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojednih delatnosti, baziranih na takvoj podeli.
* Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede određeni proizvod sa nižim troškovima inputa od neke druge zemlje tj da ostvari najniže oportunitetne troškove.
* Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
* Domaća zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A (pr.120h)od strane zemlje 60h
* Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B (120h) od domaće zemlje 60h.
Znači da će se domaća zemlja specijalizirati u proizvodnji proizvoda A, a strana za proizvodnju proizvoda B jer tu imaju najniže oportunitetne troškove. Uslov specijalizacije je otvorenost privreda i pokretljivost.
o Nedostaci: po ovoj teoriji ne postoje razlozi za međunarodnu trgovinu u slučaju da zemlja nema niže oportunitetne troškove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge učesnike na međunarodnom tržištu.
20.TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI – Dejvid Rikardo
o On smatra da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima komparativne prednosti tj u proizvodnji onog proivoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne troškove.ipak će doći do međunarodne razmeneizmeđu 2 zemlje.
o Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
+ Domaća i strana zemlja proizvode 2 proizvoda
+ Domaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, što znači da domaća zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda.
# U uslovima međunarodne trgovine u slučaju komparativnih prednosti, specijalizacija u proizvodnji donosi koristi i domaćoj i stranoj zemlji,uspostavlja se relativna cena u obe zemlje, povećava se obim trgovine u obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.
21.TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE – Bertil Olin
* U objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su: koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene između zemalja.
* Ukazuje na to da različite zemlje imaju različitu raspoloživost i vrstu faktora proizvodnje i da specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti određenim faktorom proizvodnje.
* Ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta MT i da to kretanje predstavlja supstituciju u kretanju proizvoda.
* U ovoj teoriji on uvodi i faktore novca, cena i deviznog kursa.
* Zaključci o uzrocima koji uslovljavaju MT do kojih je došao:
o Uslovljena je razlikama u snabdbevenosti faktora proizvodnje subjekata koji učestvuju u toj trgovini
o Uslovljena je različitim veličinama nacionalnog dohotka
o Uslovljena je odnosom ponude i tražnje raspoloživih faktora proizvodnje i proizvoda.
+ Odgovori na gore postavljena pitanja:
# Koji proizvodi će se razmenjivati na međunarodnom tržištu i u kojem odnosu razmene – zavisiće od odnosa ponude i tražnje za tim proizvodima
# Odnos ponude i tražnje proizvoda – usloviće odnos proizvodnih faktora i njihovog inteziteta u proizvodnji pomenutih proizvoda
# Odnos proizvodnih faktora usloviće i cene tih faktora.
22.TEORIJA TROŠKOVA SUPSTITUCIJE – Gortfird Haberler
* On u teorijama MT uvodi sva 3 proizvodnih faktora: rad, kapital i zemljište.
* Pretpostavka od koje polazi jeste da sva 3 faktora proizvodnje imaju nepromenljivu ponudu u jednoj zemlji.
* On uvodi termin „žrtvovanja“ jednog proizvodnog faktora u korist drugog – da bi se povećala proizvodnja jednog proizvoda, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora, uz nepostojanje drugih ograničenja.
23.NEKONVENCIOALNE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE – TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA I PRODUKTIVITETNA TEORIJA
TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA
* Polazi od postojanja viškova proizvodnih kapaciteta (proizvoda) koji su rezultat ekonomije prethodnog perioda. Trenutna tražnja ne odgovara tim proizvodnim kapacitetima, pa postoji neproporcijalnost u kapacitetima i tražnji.
* Međunarodnom trgovinom zemlja bi mogla da plasira višak proizvoda, zadržavajuću postojeće proizvodne kapacitete, i na taj načindođe do proizvoda za koje ima povećanu tražnju.
* Pretpostavka ove teorije je neelastičnost domaće tražnje, što će omogućiti izvoz viškova proizvoda.
PRODUKTIVITETNA TEORIJA
* Njom se zastupa stav da MT proširuje tržišta i podstiče podelu rada, što utiče na povećanje produktivnosti, podsticanje tehnoloških inovacija, povećanu automatizaciju i dovodi do povećanja svetskog dohotka.
24.TEORIJE MEĐUZAVISNOSTI TRGOVINE I RAZVOJA – TEORIJA DOMINIRAJUĆE I PERIFERNE PRIVREDE
Pokušavaju da objasne međuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova i privrednog razvoja.
TEORIJA DOMINIRAJUĆE PRIVREDE – Fransoa Perua
* Polazna pretpostavka je dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi.
* Analizirajući kretanja u spoljnoj trgovini razvijenih zemalja i zemlja u razvoju, uočio je značajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju odnosu na razvijene zemlje.
* Razloge za ovakvu tendenciju vidi u moći i prinudi, kao značajnim faktorima međunarodnih ekonomskih odnosa, u pregovaračkoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja – što utiče na kreiranje modela MT od strane tih zemalja, kao i razlike u veličinama zemalja , poslednji faktor jeste razlika u vrstama privredne aktivnosti zemalja što je posledica privredne razvijenosti određene zemlje.
* Dominacija može biti namerna ili nenamerna i ocenjuje se prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u međusobnoj MT.
TEORIJA PERIFERNE PRIVREDE
* Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije).
* Zemlje centra – imaju slabiju elastičnost tražnje za primarnim proizvodima u MT, što dovodi do pada cene tih proizvoda i pogoršava ekonomske pozicije nerazvijenih zemalja jer se smanjuje izvozni priohod tih zemalja.
* Zemlje periferije – imaju visoku dohodovnu elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, što dovodi da zemlje povećani dohodak usmeravaju u potrošnjuu zemlje centra.
* Ova teorija objašnjava spontani fenomen privrednog razvoja.
25.KEJNZOVO SHVATANJE MEĐUNARODNE TRGOVINE – Džon Majnrad Kejnz
* On smatra da je profit glavna pokretačka snaga MT i njegove teorije su zasnovane na stavovima raznih vidova ravnoteže sa naglaskom na punu zaposlenost.
* Tumači nivo MT zavisnošću nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji i inostranstvu. Pozitivan saldo trgovinskog bilansa implicira smanjenje kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanih sredstava iz inostranstva, i obrnuto.
* MT je kompromis između suprodstavljenih težnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže i pune zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutrašnjim stanjem spoljna trgovina još može da postigne.
* Formula za ravnotežu jedne privrede: dohodak = zbiru vrednosti finalne robe za domaću potrošnju i investicija i izvoza, umanjenih za vrednošću uvoza.
26.PORTEROVA TEORIJA KONKURENTSKE PREDNOSTI – Majkl Porter (autor teorije k.p)
* Strategija konkurentske prednosti jeste ciljna grupa kupaca i visokokvalitetan proizvod i usluga, i podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
* Konkurentsku prednost određuje nekoliko faktora:
o Faktori uslova proizvodnje – inputi u procesu proizvodnje i možemo ih podeliti na:
- ljudske resurse – raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu.
- fizičke resurse - raspoloživost obradivim zemljištem, saobraćajnica, rudnom bogadstvom.
- resurse znanja - najvažniji ulazni resursi. U uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljati neizvesnošću i rizikom. Prosperitet savremenog društva uslovljena je ulaganjem u znanje.
- resurski kapitala – raspoloživa finansijska sredstva, kao i njihova cena.
- infrastrukturne resurse – razvijenost saobraćajnica, postojeća komunalna infrastruktura...
o Priroda i uslovi tražnje – uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na potencijal tražnje na međunarodnom tržištu – domaća tražnja je reprezentativna u kreiranju inostrane tražnje.
o Srodne i prateće industrijske grane – određuju korišćenje finalnog proizvoda ili su dopunjujući faktor u korišćenju domaćeg proizvoda. Delatnosti kojima preduzeće izgrađuje međunarodnu konkurentsku prednost.
o Strategija, struktura i rivalstvo preduzeća – uslovi pod kojima se u zemlji određuje način stvaranja preduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem. Strategija treba da se zasniva na inovativnim procesima, koji će održati stabilan rast i razvoj preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.
o Uloga vlade – odgovarajuća poreska politika, definisanje klastera i procesa inovativnosti predstavljaju pomoć preduzećima, kao osnovnim subjektima u međunarodnoj trgovini zasnovanoj na principima izgradnje konkurentske prednosti.
o Šanse iz okruženja – treba da budu podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti.
27.KOMPARATIVNI PREGLED TEORIJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI
* Osnovna razlika između ove dve teorije jeste u korišćenju sredstava.
* Teorija komparativnih prednosti počiva na principima fizičkih sredstava, zasniva se na velikim preduzećima i autarhičnom okruženju i bazira se na nižim troškovima.
* Teorija konkurentskih prednosti počiva na znanju i kvalifikovanosti ljudskog resursa, zasniva se na zajedničkoj viziji privatnog i javnog sektora i preduzetničkom modelu nacionalnog ekonomskog rasta, i bazira se na kvalitetnijim proizvodima.
28.POJAM I ULOGA KLASTERA
* Klasteri predstavljaju specificiranje pojedinih delatnosti ili čitavih privrednih grana, u kojima postoje uslovi za izgradnju konkurentskih potencijala.
* Klasteri – privredne grupacije (skupine preduzeća) iste,slične ili povezane delatnosti.
* Uslovljeni su stepenom razvoja zemlje, nosiocem industrijskog razvoja u datoj zemlji i ulogom vlade.
* Definišu ih Nacionalni saveti formirani na nivou vlade zemlje u čiji sastav ulaze vladini predstavnicim privrednici i intelektualni potencijal države.
* Definišu se u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogućnost kreiranja „dijamantski“ stabilnog poslovnog okruženja, i pri određivanju klastera osnova je produktivnost.
* Klasteri u konkurentskoj strategiji imaju ulogu:
1.Pvećavanje produktivnosti – specijalizacija u jednoj delatnosti omogućava rast produktivnosti smanjivanjem određenih troškova (troškovi sirovina i repromaterijala). Povezivanje preduzeća da bi se približilo klaster grupaciji sniziće cene materijala, povećati produktivnost, sniziti troškove transporta i omogući će se ekonomski razvoj.
2.Povećanje mogugućnosti inovacija – definisanjem klastera definišu se dugoročni pravci razvoja na nivou privrede i na taj način se usmeravaju investicije i inovacije – kroz ovo efekat jeste na strani produktivnosti.
3.Stimulisanje i omogućavanje nove poslovne forme i širenje klastera – razvijanjem klastera i inovacijama otvara se podsticajna mogućnost za razvijanja novih industrija.
29.INSTRUMENTI I SREDSTVA KONKURENTSKE PREDNOSTI
* Instrumentima i sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski i institucionalni okviri poslovanja preduzeća u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije.
* Instrumenti stvaranja konkurentske prednosti su definisani u konkurentskoj strategiji i to su: inovativna konkurencija, sofisticirani potrošač, kvalitet i partnerstva između kompanija.
* Sredstva mogu biti:
Fizički kapital : finansijski, infrastruktura i prirodna bogadstva.
Socijalni kapital: znanje, informacija,podatak analitički kapital, institucionalni okviri i kultura.
* Finansijski kapital – finansijska moć 1 države izražena kroz razvijenost finansijskog tržišta.
* Infrastrukturni kapital – infrastruktura koja omogućava ekonomski prosperitet država (saobr,fabrike)
* Prirodna bogadstva – fizički kapital koji je ograničen i nije dovoljan da bi se gradio prosperitet država
* Kulturni kapital – stavovi i uverenja koja dominiraju jednim društvom.
* Ljudski kapital – znanje i zdravlje, što je viši standard to je veći zdravstveni potencijal.
* Znanje – najveći kapital danas. Ljudski intelekt nema cenu.
* Monitornig i analiza – omugućavaju adekvatnu aktivnost i povratnu informaciju.
* Institucionalni okviri - pravne,zakonske i dr.forme institucionalnog obrazovanja.
* Pomeranjem sa komparativne na konkurentsku strategiju stavlja se naglasak na tržišno koncipirana preduzeća kao nosioce globalnih ekonomskih aktivnosti.
30.FORMIRANJE I UNAPREĐENJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI
* Nacionalni prosperitet je moguće ostvariti ulaganjem u ljudski kapital što dovodi do povećanja produktivnosti – što podstiče razvoj inovativnosti uslovljavajući održivost i stvarajući izvozno konkurentne proizvode, a sve to vodi celokupnom privrednom rastu.
* Ekonomski razvoj jedne države se zasniva na mikroekonomskim osnovama kreiranjem stabilnog poslovnog okruženja i izgradnji sofisticiranjih preduzeća, kao i na prosperitetnom i održivom makroekonomskom okruženju: jasna makroekonomska politika, otvorenost tržišta, privatizacija i stabilna politička situacija. Ekonomski razvoj moguć je u uslovima restruktuiranja i reformi, koji se ostvaruju putem tranzicije.
* Konkurentnost zamenjuje komparativnu prednost i vrši se fokusiranje na sektore koji omogućavaju rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku u budućnosti.
* Nacionalna konkurentnost podrazumeva niz promena u preduzeću i na makroekonomskom nivou.
* Produktivnost omogućava visoke zarade i visok životni standard kao i brz obrt kapitala.
* Izvoz je bitna stavka u stvaranju nacionalne konkurenstnosti ali samo sa visokoproduktivnim proizvodima i uslugama.
* Cilj strategije konkurentnosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
* Uloga države u strategiji konkurentne prednosti je u reformi zakona i propisa i stvaranju ravnopravnih uslova za za njeno sprovođenje.
* Novi uslovi svetske ekonomije podrazumevaju i nove uslove globalne ekonomije i međunarodne trgovine: mali broj kupaca, visoke cene, personalizacija, visoka produktivnost, kreiranje klastera, inovativnost, motivisana i visokokvalifikovana radna snaga, visoke investicije, na taj način stvaraju se okviri konkurentskih prednosti.
* Konkurentska prednost – podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići, sem putem stvaranja sebi većih troškova i u dužem vremenskom periodu.
31.INSTITUCIONALNI USLOVI ZA FORMIRANJE KLASTERA
* Makroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonomskim razvojem.
* Stvaranje uslova za uključivanje na međunarodno tržište omogućiće ulaganja u tehnologiju, ulaganje u istraživanje i razvoj, poboljšanje infrastrukture , informativnih tokova i jačanje intelektualnog potencijala preduzeća.
* Preduzeća se usmeravaju u pravcu stvaranja konkurentske prednosti sofisticiranošću proizvoda ili usluga.
* Ključni i povezivajući faktor je poslovno okruženje koje u sebi objedinjuje: kvalitet uslova, lokalnu, regionalnu i globalnutražnju, strategiju preduzeća i klastere (podsticajne industrije).
* Uloga vlade je ta, da treba da stvori takve uslove okruženja koji će biti podsticajni u kreiranju infrastrukture koja sadrži sve navedene faktore
* Infrastrukturu predstavlja:
o Stabilna makroekonomska i fiskalna politika
o Jasni i trajni zakoni
o Antikorupcijski i antimonopolski zakoni
o Regulatorni standardi (obkast kvalitetai zaštite životne sredine)
o Definisane podsticajne mere
o Regionalna saradnja
32.DEFINISANJE NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA
+ Strategiju nacionalnog razvoja definišu uslovi tržišta koji su se ranije bazirali na izvoznim subvencijama, zaštiti konkurencije iz uvoza, ekonimiji obima i dr.
+ Savremeni globalni tokovi ekonomije fokusiraju izgradnju konkurentnosti u uslovima velike mobilnosti kapitala.
+ Efekti takve strategije ogledaju se u stvaranju konkurentne privrede što dovodi do povećanja prodkutivnosti – što uslovljava veće zarade, omogućava viši životni standard i na taj način uticaće na izgradnju prosperiteta celokupnog društva.
+ U Srbiji je 2003 god, organizovan Samit o nacionalnoj konkurentnosti i krenulo se ka definisanju nacionalne strategije privrednog rasta i razvoja.
+ Nacionalna strategija - predstavlja sinhronizovane aktivnosti države, preduzeća, državnih i dr. Institucija u culju stvaranja konkurentske prednosti i prilagođavanja poslovanja u uslovima globalizacije. Ona omogućava preduzećima da lakše odgovore na pitanja ŠTA, KOME I KAKO?
+ ŠTA – proizvoditi – definisanjem klastera (privrednih grupacija) koje će imati vodeću ulogu u uključivanju u međunarodne trgovinske tokove, pomaže se i preduzećima u toj grupaciji i u srodnim grupacijama.
+ KOME – prodati – definisanjem klastera u nacionalnoj strategiji delimično se specificirala i ciljna potrošačka grupacija. Klasteri su definisani na osnovu potreba i mogućnosti, i u njima se nalaze i odgovori na prva dva pitanja.
+ KAKO – prodavati podrazumeva izgradnju određenih infrastrukturnih potencijala, pre svega sopstvene distributivne mreže.
+ Definisanje nacionalne strategije podrazumeva:
1.Restruktuiranje i reforme - N.S podrazumeva ekonomsku reformu i konstituisanje institucija, sa restruktuiranjem na nivou preduzeća u segmentu vlašništva,upravljanja i organizacije. Reforme podrazumevaju promenu finansijskog, bankarskog i tržišta kapitala.
2.Kreiranje ambijenata - Podrazumeva ulaganje fizičkog kapitala kroz investicije,postojeću i potencijalnu infrastrukturu i iskorišćavanje prirodnih resursa. Socijalni kapital daće odgovor na pitanje kome i kako prodati; Obrazovana radna snaga i razni istraživački centri su centar moći; Privredne komore treba da budu jaka informatička baza za preduzeća; Efekti mogu biti u izgradni nacionalno prepoznatljive marke.
3.Definisanje ključnih faktora strategije - Zasnovana je na globalističkim ciljevima i pomera ih od jeftinih sirovina i radne snage, ka sofisticiranim proizvodima,uslugama i kvalitetnoj radnoj snazi. Maksimalni podsticaj treba dati razvoju malih i srednjih preduzeća – privatnom sektoru.
4.Formiranje nacionalnog saveta konkurentnosti
5.Definisanje klastera, sredstava i sistema - Glavni zadatak za Nacionalni savet je definisanje klastera, i na taj način će se na globalno ekonomsko tržište konkurisati preduzetnički,kooperativno i kokurentski.
6.Koordinacija, monitornig i kontrola - baza efikasnosti i efektivnosti u uslovima neizvesnosti.
33.MEĐUNARODNO KRETANJE FAKTORA
(+otvorena,zatvorena privreda)
1. Kretanje roba i usluga - trgovina
2. Kretanje rada
3. Kretanje kapitala
4. Kompleksne veze u multinacionalnim i trnasnacionalnim kompanijama.
* Tri strategije u zavisnosti od raspoloživosti faktora proizvodnje:
o Strategija države koja obiluje radom – bazirana je na proizvodnji i izvozu radno-intenzivnih dobara, a uvozu kapitalno- intenzivnih dobara ili pozajmica kapitala sa MT
o Strategija države koja obiluje kapitalom – proizvodi i zvozi kapitalno- intenzivna dobra, a podstiče zapošljavanje radnika iz drugih država
o Strategija nedovoljno razvijenih zemalja – uvoz ili izvoz proizvoda velikih firmi, ili stvaranje ambijenta za otvaranje velikih kompanija na njenoj teritoriji.
34.SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU MEĐUNARODNE TRGOVINE ROBAMA I USLUGAMA I MEĐUNARODNOG KRETANJA FAKTORA PROIZVODNJE
* Ogledaju se u ekonomskim i političkim efektima.
* Ekonomski efekti – oba kretanja doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda, svetskog outputa, jer za cilj imaju maksimizaciju profita kampanja.
* U celini posmatrano međunarodno kretanje faktora teži da poveća političke teškoće više nego sama međunarodna trgovina. Zbog toga je međunarodno kretanje faktora predmet većeg broja restrikcija nego trgovina proizvodima i uslugama.
35.MEĐUNARODNO KRETANJE RADA
* Podrazumeva mobilnost radne snage na MT. I uslovljeno je velikim brojem regulatornih ograničenja.
* Ako domaća država obiluje zemljom, a strana radom, u slučaju potpune mobilnosti radne snage između dve države, doći će do kretanje radnika od strane ka domaćoj državi.
* Efekti ovakvog kretanja rada ogledaće se u rastu realnih najamnina u stranoj državi, a pada realnih najamnina u domaćoj državi.
* Međunarodno kretanje rada za posledicu ima:
o Smanjenje ponude rada u zemlji koja obiluje radom
o Povećanje ponude rada u zemlji koja obiluje kapitalom
o Oba kretanja za posledicu imaju konvergencije realinih najamnina
o Međunarodna mobilnost rad dovodi do porasta svetskog outputa
o Međunarodna mobilnost rada uslovljava i promene na strani realnih cena drugog faktora proizvodnje
36.MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
* Kretanje kapitala zavisi od pravnih i fizičkih subjekata(fizička lica,preduzeća,finansijske organizacije,MMF)
* M.K.K uslovljeno je ponudom i tražnjom kapitala na tržištu. Na strani ponude je korist koja se ostvaruje plasiranjem kapitala u stranu zemlju,i u suštini ponude je motivacija subjekta koji plasiraju kapital u cilju povećanja profita. Motivacjija je podsticajna u ponudi, a rizik ograničavajući.
* Efekte MKK u normalnoim uslovima imamo i na strani ponude i na strani tražnje.
Oblici međunarodnog kretanja kapitala
* Prema njegovom poreklu:
o Kapital iz privatnih izvora – kapital kojie je vlasništvo privatnih pravnih i fizičkih lica (kapital iz multinacionalnih i trnasnacionalnih kompanija,finansiskih organ.) Njihov motiv u plasiranju kapitala je povećanje profita i stvaranje tržišne moći.
o Kapital iz zvaničnih multilateralnih izvora, međunarodnih institucija – javni kapital. Plasiraju ga državne, javne institucije,međunarodne,regionalne instiitucije (MMF,Svetska bnaka, inst. u UN). Najveći deo ovog kapitala odliva se iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Modeli plasiranja kapitavla su: međunarodni zajmovi i krediti, finansiranje od MMF-a, i dr.
+ Prema vremenskom kriterijumu:
# Kratkoročni zajmovi – vreme trajanja do 2 god. To su komercijalni ili robni kratkoročni krediti (dokumentarni akreditivi)., kupovina inostranih hartija od vrednosti bazirana na kurnim razlikama.
# Srednjoročni zajmovi – rok trjanja od 2-5 god. I oni su uglavnom poreklom iz zvaničnih mešunarodnih institucija.
# Dugoročni zajmovi – rok trajanja duži od 5 god. Oni su uglavnom, u F-ji privrednog razvoja zemalja u razvoju, i putem njih se finansira uglavnom kupovina opreme. Razlikuju se komercijalni i robni zajmovi. Posebn vid je kaptal dobijen od zvaničnih međunarodnih institucija MMF, SB.
Zajmovi – ugovori kojima 1 strana (zajmodavac), daje drugoj strani (zajmoprimaocu) uz kamatu ili bez nje, određenu količinu zamenjljivih i potrošnih stvari na potpuno raspolaganje, ova se obavezuje da će zajmodavaocu vratiti posle određenog perioda istu količinu i kvalitet stvari. Najčešći objekat ugovora je novac.
* Prema ekonomskom kriterijumu:
o Zajmovnni kapital – koji se u obliku transformiše iz 1 zemlje u 2. Motiv ovog kretanja kapitala su razlike u snadbevenosti kapitalom, iz čega proizilaze i razlike u kamatnim stopama na kapital. Razlikujemo robni i novčani transfer.
o Investicioni kapital – kao osnovni motiv ima za cilj sticanje i uvećanje profita. Postoje: inostrane direktne investicije i portfolio investicije.
37.INOSTRANE DIREKTNE INVESTICIJE
* su kada investitor sa sedištem u jedno zemlji izvozi kapital u drugu zemlju, radi obavljanja poslovnih aktivnosti i na taj način stiče imovinu u inostranstvu i zdržava pravo kontrole nad preduzećem u inostranstvu
* Osnovna karakteristika ovih investicija je postojanje matične kompanije i njenih filijala u inostranstvu, i one se javljaju u vidu akcijskog kapitala.
* Realizacija I.D.I se može izvršiti na sledeće načine:
1.Osnivanjem vlastitih preduzeća u inostranstvu, u obliku filijala,predstavništva ili samostalnog preduzeća
- najčešći oblik, i ima značajan uticaj na MP:
2. Kupovina preduzeća ili kupovina kontrolnog paketa akcija preduzeća
-najčešći kod zemalja u tranziciji i sprovodi se putem aukcijske ili tenderske prodaje celog ili dela preduzeća. (pr. Kupovina većinskog paketa Panonske banke od str. Sanpaolo)
3.Dokapitalizacijom
-direktno investiranje u kompaniju u obliku povećanja kapitala u korist stranog investitora, do visine prava upravljanja.
* Ovakvim investiranjem, plasiraju se sopstveni proizvodi na strano tržište zaobilaženjem carinskih barijera, korišćenjem niskih cena ulaznih komponenata proizvodnje (radna snaga,sirovine). Tu se misli na vertikalne i horizontalne integracije.
* Vertikalne – prisutne kod naftnih kompanija, gde proces proizvodnje prelazi okvire nacionalnih država. (u 1 zemlji se vrši eksploatacija naftema u filijalama kompanije u dr.državmaa se vrši prerada i prodaja)
* Horizontalne – javljaju se kada postoje carinske barijere (kompanije otvaraju predstavništva u kojima vrše proizvodnju i plasmansvojih proizvoda i tako zaobilaze izvozne barijere)
* Pozitivan aspekt i.d.i – odnose se na transfer znanja i tehnologije,tendenciju rasta svetske trgovine, zaposlenosti i privrednog razvoja.
* Negativan aspekt – eksploatisanje prirodnih resursa od strane moćnih investitora, i veliki uticaj na makroekonomsku politiku zemalja u kojima je priliv i.d.i.
38.PORTFOLIO INVESTICIJE
* Predstavljaju plasmane kapitala u inostrane akcije,obveznice ili druge hartije od vrednosti, kojima se ostvaruje fiksni prihod, pri čemu cilj nije kontrola nad preduzećem u inostranstvu.
* Kupovina akcija sa ciljem pribavljanja konstantnog prihoda je portfolio invenstiranje.
* Prihodi koje portfolio investitor ostvaruje jesu dividende po sonovu kupljenih akcija i rast cena akcija na tržištu hartija od vrednosti.
* Ovaj oblik kretanja kapitala postaje sve češći i posledica ovog investiranja je nepreduzetnička aktivnost investitora usmerena na konstantan priliv po osnovu najčešće hartija od vrednosti.
39.POJAM I ULOGA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA
* Transnacionalne kompanije – udruženja monopolnog kapitala, u kojima se udruženi kapital jedne zemlje ulaže u privrede nekih drugih zemalja sa ciljem realizacije proizvodnje,pružanja usluga i drugih poslovnih aktivnosti kroz eksploataciju fizičkih i ljudskih resursa. Glavna obeležja su: gigantizam i globalizam. One su te koje vladaju svetskim tržište (Koka kola)
* Multinacionalne kompanije – one u kojima se udružuje kapital dve ili više zemalja radi ulaganja u privrede zemalja koje ne raspolažu dovoljnim sredstvimaza stvaranje komparativnih prednosti u procesu poslovnih aktivnosti.
* Zajedničeke karakteristike: vrši se transfer kapitala iz jedne u drugu zemlju, vrši se indirektan transfer kapitala tehnologijom, know-how, licencama, patentima i sl; kretanje direktnog stranog kapitala kroz kompleksne veze koje grade ove kompanije između matične kompanije i njenih filijala; ove kompanije ostvaruju poslovne aktivnosti u više zemalja; upravljanje se sprovodi sa ciljem stvaranja globalne poslovne orijentisanosti preduzeća.
* Suština funkcionisanja ovih kompanije je u njihovoj funkcionalnosti i geografskoj razuđenosti, koje proističu iz finansijske snage.
* Razvijanje mreže ovih kompanija dovodi do fleksibilnosti prilagođavanja tržištu, širenja znanja, transfera tehnologije i podsticanje inovativnosti. Najviše ih ima u Francuskoj,VB, SAD,Japanu,Nemačkoj (Ford,IBM,Microsoft,Sony,Nokia)
40.FAZE RAZVOJA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA
* Nastanak multinacionalnih kompanija prolazi kroz sl.faze:
1.Faza iniciranja transnacionalizacije kapitala – krajem 19 veka zbog različitih kamatnih stopa dolazi do kretanja kapitala na međ.tržištu
2.Faza transnacionalizacije kapitala – kada dolazi do izvoza roba,usluga i know-now tehnologije.
3.Faza dominacije neposrednih ulaganja u inostranstvu – koje se vrše otvaranjem filijala u inostranstvu
4.Faza potpune transnacionalizacije proizvodnje – racionalizacija troškova kompanija,putem minimizacije troškova proizvodnje korišćenjem jeftivnih inputa u zemljama u razvoju.
* Faze razvoja multinacionalnih kompanija: paternalizam, ekspanzionizam i liberalizam.
41.OBLICI MULTINACIONALNIH KOMPANIJA PO KRITERIJUMU UPRAVLJANJA
* Klasifikacija korporacija može se vršiti prema br.zemalja u kojima se stacioniraju, strukturi vlasništva i mendžmenta, i ostvarenom prometu. Osnovna podela:
1.Etnocentrične – imaju sedište u domicilinoj državi,filijale širom sveta. Upravljavljanje je iz centra.
2.Policentrične – u domicilinoj državi se definiše globalna razvojna politika, a upravljanje se vrši u filijalama i sprovde ih lokalni menadžeri.
3.Geocentrični – globalnog tipa. Velika fleksibilnost i pokretljivost rukovodećeg tima,internacionalnost.
* Osnovni motiv transnacionalnih kompanija je profit, a ključni parametri efikasnost i efektivnost.
42.POJMOVNO RAZGRANIČENJE MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH I MEĐUNARODNO FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
* Međunarodne trgovinske orgranizacije su: STO, Trgovinske organizacije pri UN; Ekonomsko socijalni savet i ekonomska komisija UN, Konferencija UN o trgovini i razvoju, Organizacija UN za industrijski razvoj; Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj; MTK.
* Međunarodne finansijske ogranizacije su: SB, MMF, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Regionalne banke za finansiranje privrednog razvoja, Banka za međunarodne obračune.
43.MEĐUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA MTK
* MTK je međunarodna univerzalna nevladina organizacija osnovana 1919.g. u Parizu, i čne je hiljade kompanija, udruženja, privrednih institucija i poslovnih ljudi iz preko 130 zemalja sveta.
* Osnovni ciljevi MTK:
o Razvoj međunarodne trgovine
o Jačanje tržišne ekonomije
o Razvoj privatnih preduzeća
o Povećanje direktnih stranih investicija
o Razvoj zemalja u razvoju
o Realizacija svetskih integracionih procesa i dr.
+ Tokom vremena MTK i njena tela, su kreirali veliki br pravila i normativa, među kojima je najpoznatija Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih Termina INCOTERMS – 1936 god.
44.KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU – UNCTAD
* Održana 1964.g. u Ženevi, prisustovalo 122 predstavnika zemalja,taj skup je posvećen problemima privrednog razvoja i međunarodne ekonomske saradnje. Sve članice UN su članice UNCTAD-a.
* UNCTAD se zalagao za ravnopravnost među državama, nediskriminaciju i prevazilaženje neokolonijalizma, međutim zbog promena političke i ekonomske situacije 90-tih god i raspadom pojedinih zemalja, porastom moći multinacionalnih kompanija i nastankom STO došlo je do problema u u funkcionisanju ove institucije i napuštanje podrške od strane razvijenih zemalja. Ali ipak je na poslednjim zasedanjima zaključeno da je ona neophodna , sa potrebom reorganizacije i usmeravanjem delatnosti ka istraživanju i analizi trendova svetske privrede i prenošenju pozitivnih iskustava privrednog razvoja nerazvijenim zemljama.
45.ORGANIZACIJA UN ZA INDUSTRIJSKI RAZVOJ – UNIDO
* Osnovana 1966 sa ciljem industrijalizacije nerazvijenih zemalja i zemlja u razvoju, i davanja međunarodnog karaktera procesu industrijalizacije.
* Najviši organ UNIDO je Generalna konferencija koja se održava svake druge godine, sedište je u Beču i danas broji 168 država članica.
* Kao svoje aktivnosti u budućnosti formulisano je sledeće prioritete razvoja:
zaštita okoline, razvoj energetike, razvoj poljoprivrede i industrije i njihovo povezivanje u nerazvijenim zemljama, pospešivanje razvoja malih i sredjih preduzeća, razvoj inovativnosti,produktivnosti i kvaliteta, razvoj investicija itd.
46.ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ – OECD
* Osnovana je 1961 u Parizu od strane najrazvijenih zemalja.
* Ciljevi OECD:
o Postići što veći privredni rast i zaposlenost
o Povećati životni standard u zemljama članica i nečlanicama uz očuvanje finansijske ravnoteže
o Doprineti razvoju svetske privrede
o Pomagati zdrav ekonomski napredak u članicama-nečlanicama u procesu njihovog privrednog razvoja
o Doprinositi širenju svetske trgovine na multilaternoj osnovi, bez diskiminacije i u skladu sa međunarodnim obavezama.
+ Poslednjih godina se bavi pitanjima koja se odnose na upravljanje međunarodnim biznisom, i u tom cilju je kreiran Multilaterni sporazum o investicijama – MAI, koji treba da stvori okvire za uspostavljanje pravila za nacionalne regulacije direktnih investicija u inostranstvu i pitanja koja se odnose na multinacionalna preduzeća.
47.SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA – STO (WTO)
* WTO predstavlja globalnu organizaciju, čiji je cilj uspostavljanje pravila, tj. normi u međunarodnoj trgovini koje bi omogućile odvijanje slobodne i jedinstvene trgovine.
* WTO je nastala kao rezulatat poslednje Urugvajske runde pregovora GATT, koja je započeta 1986. godine u Urugvaju a okončana 1994. godine u Maroku. Zaključivanje Urugvajske runde pregovora i stvaranje WTO se smatra trijumfom slobodne trgovine i povećanja regulisanja međunarodne trgovine.
* Razlike između GATT i WTO:
o GATT je imao privremeni status, WTO ima trajan status pravnog lica
o Pravila GATT primenjivale su se samo na proizvode, dok pravila STO obuhvataju proizvode, komercijalne usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine
o STO ima efikasniji sistem rešavanja sporova vezanih za međunarodnu trgovinu
+ WTO ima status pravnog lica sa sedištem u Ženevi, i sa 134 zemlje članice. Udeo WTO u svetskoj trgovini je 90%.
+ Ministarska konferencija je glavni organ WTO koji donosi odluke. Sastoji se od predstavnika svih zemalja članica i sastaje se jednom u dve godine.
+ Generalni savet bira se od predstavnika zemalja članica, a u periodu između dva zasedanja Ministarske konferencije preuzima njenu ulogu
+ Osnovni principi STO:
# Princip nediskriminacije
# Princip najpovlašćenije nacije
# Princip nacionalnog tretmana
# Princip slobode tranzita i transparentnosti
# Princip liberalizacije trgovine, podsticanja konkurencije i dodatne pomoći nerazvijenim zemljama.
48.GRUPA SVETSKE BANKE
* Osnovana je 1944.god radi partnerske pomoći ekonomijama u razvoju i rastućim tržištima.
* Posle II svetskog rata njen primarni zadatak je bio pomoć oporavku porušenih evropskih ekonomija.Po plasmanu prvih pozajmica radi obnove porušenih zapadnoevropskih država, SB se okretala zemljama u razvoju, pozajmljivala novac, i na taj način je pomagala razvoju najsiromašnijih područja zemalja III sveta.
* SB danas pored davanja zajmova, nudi i tehničeke i savetodavne pomoći, specijalizaciju kadrova koje se realizuju kroz različite programe i projekte.
* SB je osnovana kao »svetsko akcionarsko društvo« i svaka članica ima svoj udeo u zavisnosti od jačine ekonomije te zemlje, tako da najveći % imaju najrazvijenije zemlje (G7 – SAD,Kanada,Fran,Nem,Ita,Japan,VB).
* Organi SB su: Direktor, Odbor guvernera, Izvršni odbor.
* SB čine sledeće institucije:
1.Međunarodna banka za obnovu i razvoj IBRD
Ona se bavi plasmanom pozajmica zemljama u razvoju koje kupuju obvezniceSB. Uslov za članstvo je članstvo u MMF. Najčešći zajmovi koja ona odobrava: investicioni zajmovi,zajmove za prilagođavanje i garancije.
2.Svetska razvojna institucija IDA
Daje pozajmice siromašnim zemljama koje ne mogu platiti tržišne kamate. Krediti su bezkamatni da dugoročnim rokom otplate (35-40g). Finansiraju se različiti projekti u oblasti obrazovanja,infrastrukture,ekologije i dr.
3.Svetska finansijska korporacija IFC
Bavi se finansiranjem privatnog sektora i finansijski je nezavisna. Finansira projekte u oblasti telekomunikacija, eksploatacije nafte i gasa, informacione tehnologije i dr.
4.Agencija za garantovanje multiraternih investicija MIGA
Bavi se podsticanjem priliva stranih direktnih investicija (SDI) u zemlje u razvoju članice SB.
5.Internacionalni centar za rešavanje investicionih sporova ICSID
Osnovana je radi poboljšanja investicionih tokova u svetu.
49.MEĐUNARODNI MONETARNI FOND – MMF
* Osnovana jula 1944g sa ciljem da se kreira međunarodni monetarni sistem,
* Naučna disciplina koja izučava pravila kojima se regulišu međunarodni privredno-ekonomski odnosi
* Međunarodne ekonomske tokove karakterišu različiti principi i načela, koji F-ji na mikro nivou prenose na makro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.
* Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća, koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići sem putem stvaranja sebi većih troškova (ulaganja) i u dužem vremenskom periodu.
* Konkurentska pozicija na globalnom tržištu stvara se naglašavanjem principa efikasnosti poslovanja: produktivnošću, ekonomičnošću, rentabilnošću kao i ulaganjem u sistemska znanja.
* Spoljna trgovina je samo segment MP, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnost međunarodne podele rada i posredovanja između proizvođača i potrošača, koji su poreklom iz različitih zemalja.
* Trgovina je segment poslovanja uopšte i odvija se na domaćem (obuhvata plasman proizvoda i usluga na domaćem tržištu) i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tržištu).
* MP obuhvata razmenu roba, usluga, međunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije, portfolio investicije, ulogu i značaj međunarodnih institucija.
* Faktori koji utiču na međunarodne odnose subjekta u MP su:
1. Prirodni faktori – prirodni potencijal: bogadstvo sirovinama, rudama, klimatsski uslovi itd.
2. Proizvodni faktori – svi faktori proizvodnje: kvalitet i kvantitet osnovnih i obrtnih sred, raspoloživa radna snaga, know-how itd.
3. Proizvodni odnosi – efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faaktora, način raspodele rezultata poslovanja, visina životnog standarda.
4. Neekonomski faktori :
* uslovi razmene (Terms of trade) – odnosi između promene izvoznih cena i promene uvoznih cena roba koje su predmet MP;
* fleksibilnost subjekta MP prilagođavanju uslovima poslovanja
* razvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u međunarodnim ekonomskim odnosima.
2.SUBJEKTI I DETERMINANTE MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
* Subjekti u MP:
1. Međunarodna zajednica – iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga posredstvom međunarodnih institucija (Svetska trgovinska oreganizacija,MMF) veoma je naglašena i na taj način direktno utiče na MP.
2. Država – ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogući, zabrani ili uslovi svaku ekonomsku delatnost sa inostranstvom, njena uloga u MP jeste i da svojim zakonima i propisima reguliše instrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaćanja,monetarna i fiskalna politika). Takođe njena uloga je naglašena u kreiranju multilaternih i bilaternih odnosa MP. Bilateralizam – ugovorni odnosi između dve države (privredni dogovori,razmena i saradnja na državnom nivou. Multilateralizam – ugovorni odnosi između dve ili više zemalja.
3. Preduzeće – kao subjekt MP posmatra se sa mikro aspekta; osnovni subjekt globalnih eonomskih odnosa i u F-ji je nosioca MP.
* Determinante MP:
Međunarodno okruženje, država (kao specifičan subjekt) i njena nezavisnost i suverenitet, katalizator razmena sa inostranstvom kroz miltilateralne i bilateralne ugovore, mobilnost roba i usluga i slabija mobilnost faktora proizvodnje, preduzeća, naglašena rizičnost poslovanja koja proizilazi iz različitosti subjekta u MP, kao i političke implikacije koje utiču na poslovanje u globalnim okvirima.
3.IZVORI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
* Izvori međunarodnog javnog prava
o međunarodni ugovori, međunarodno običajno pravo i opšti principi međunarodnog prava.
o Njima se utvrđuju i pravno regulišu principi međunarodnih ekonomskih odnosa.
o Međunarodni ugovori – dvostrani ili višestrani ugovori, često se nazivaju – sporazumima. Oni su političkog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države.
+ Izvori međunarodnog običajnog prava
# Određena opšta pravila iz ovog prava se obuhvataju mešunarodnim ugovorima, kao npr: prometni običaji, zabrana piratstva itd.
# Opšti principi u mešunarodnom pravu omogućavaju zaštitu prava i interes u državama koje su subjekti MP (pravila o zaštti stranih trgovaca, zaštiti imovine stranaca)
* Izvori međunarodnog privatnog prava
o Ovo pravo reguliše odnose pojedinih subjekata u njihovim građansko-pravnim odnosima sa stranim elementima, i na izvestan način direktno i indirektno reguliše odnose izmešu privrednih subjekata u MP.
+ Izvori iz domaćeg zakonodavstva
# Domaće zakonodavstvo stvara opšte pravne okvire kojima se regulišu ekonomski odnosi sa inostranstvom (zakon o slobodnim zonama, o carini, o preduzećima, deviznom poslovanju).
* Izvori autonomnog međunarodnog trgovinskog prava
o Brojni su i proističu iz autonomije volje ugovornih strana – subjekta MP. Mogu biti:
o tipski ugovori
o opšti uslovi (skup pravila koja regulišu određene poslovne odnose ukoliko ugovorom nisu reg.),
o običaji i uzanse (opšte uzanseza promet robom ili posebne uzanse o ugostiteljstvu),
o poslovni i proizvodni standardi (kvalitet prehrambrene robe klasa I,II,III,) proizvodni standard određuje kvalitet neke robe i ne sme biti lošijeg kvaliteta od propisanog - postoje nacionalni JUS i međunarodni ISO standardi.
o Arbitražna praksa nacionalnih i međunarodnih arbitraža.
o Pravila INCOTERMS
4.MEĐUNARODNE KONVENCIJE
* Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe – Beč 1980
o Potpisivanje su inicirale UN (bili smo i mi potpisnica tj SFRJ 1988 god)
o Obuhvata pravila koja se tiču: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zaključenje ugovoraispunjenje ugovora, raskidanje ugovora i plaćanje odštete u sslučaju štete itd.
o Da bi se primenila mora ju da se ispune 2 uslova: da je ugovor o prodaji robe sklopljen između različitih država i da se vrši transfer robe iz 1 zemlje u neku drugu.
+ Briselski sporazum o sudskoj nadležnosti – 1968
# Određuje nadležnost suda u rešavanju sporova u MP,i u slučaju ne nalaženja kompromisa izmešu potpisnica ugovora pokretač spora ima pravo izbora između sudova dveju zemalja.
# inicijator potpisivanja čalanice Evropske zajednice.
* Rimski sporazum o zakonu koji će se primenjivati – 1980
o Države članice Evropske zajednice su potpisale ovaj sporazum kojim se ustanovljava da će se u međunarodnim ugovornim odnosima primenjivati : zakon zemlje na čijoj se teritoriji odvija delatnost koja je predmet ugovora ili načela međunarodnog trgovinskog zakona.
+ Sporazum o zaštiti intelektualne svojine
# Ova problematika koja sve više dobija na značaju u MP regulisana je u nekoliko međunarodnih konvencija: Pariska konvencija 1883, Madridski sporazum 1891, Sporazum iz Haga 1934.
# Svaki od sporazuma odnosi se na neki njen segment (pr Pariska – definiše pitanje registracije i zaštite intelektualne svojine).
* Sporazum o prevozu robe
* Drumski prevoz robe – regulisan sporazumom iz Ženeve 1956, pomorski sporazumom iz Brisela 1924, vazdušni Konvencijom iz Čikaga 1944, železnički sporazumom iz Berna 1890.
5.PRAVILA INCOTERMS
* International Commercial terms – međunarodna trgovinska pravila za tumačenje najvažnijih trgovinskih izraza i transportnih klauzula i i zdala ih je Međunarodna trgovinska komora 1936.
* Koriste se u međunarodnim ugovorima i u određenom smislu umanjuju mogućnost nastanka sporova između subjekata u međunarodnom poslovanju.
* INCOTERMS pravila i termini imaju primarnu F-ju u tumačenju odnosa kupaca i prodavaca u međunarodnim kupoprodajnim ugovorima. Ugovorene strane u slučaju nesporazuma mogu se obratiti Arbitraži međunarodne trgovinske komore.
6.NAČELA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA
* Načelo slobodne trgovine
o Predstavlja slobodan izvoz i uvoz roba bez ograničenja i zabrana i ono je ustanovljeno u korist međunarodnih poslovnih subjekata i ostvaruje se putem međunarodnih ugovora.
o Slobodna trgovina označava i slobodno formiranje cena, bez ograničenja i mešanja države.
o Monopol – suprotan slobodnoj trgovini, jer je značajno ograničava i isključuje slobodno trgovine za neke privredne subjekte a za druge stvara neograničenu slobodu.
o Preferencijalni institut omogućava povlašćen položaj određenim privrednim subjektima. I za njih predstavlja slobodnu trgovinu a za druge veća ograničenja i dažbine. Država često kada je zainteresovana za povećanje međunarodne privredne razmene sa odrđenom državom, domaćem privrednom subjektu daje veliki br. Preferencijala (povlašćene carinske stope, povoljniji režim uvoza).
o Izjednačavanje uslova poslovanja privrednih subjekata predstavlja cilj savremene trgovine i tu bi svi privredni subjekti imali iste uslove poslovanja. To se postiže putem klauzule najvećeg povlašćenja.
+ Načelo slobodnog saobraćaja i slobodne plovidbe
# Ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe u međunarodnim relacijama odvijaju slobodno.
# Postoje mnoge konvencije – Konvencija o otvorenom moru – koja predviđa da je otvoreno more slobodno za plovidbu i druge morske delatnosti i sve ga države mogu koristiti na principu ravnopravnosti.
# I npr Konvencija o režimu plovidbe Dunavom.
* Načelo slobode transfera novca, novčane vrednosti i dobiti
o Sledi slobodnu trgovinu i ima veliki značaj za razvoj međunarodnih odnosa i za cilj ima unapređenje
slobode transfera novca.
+ Načelo najpovlašćenije nacije
# Podrazumeva se da se u međunarodnom ugovoru unese da će svaka strana potpisnica (država) priznati drugoj strani potpisnici ugovora u određenim oblastima uzajamna prava kao što su povlastice i olakšice koje je ona dala ili će dati nekoj trećoj državi.
* Načelo reciprociteta
* Omogućava se uzajamno ponašanje država ugovornica i to tako što jedna ugovorna strana daje određenu pogodnost da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajuće pogodnosti. Naročitu primenu ima kod međunarodnih trgovačkih ugovora u vezi sa uvozom – izvozom.
o Načelo nacionalnog tretmana
+ Podrazumeva izjednačavanje stranih subjekata sa domaćim privrednim subjektima, pri čemu država obezeđuje stranim licima isti tretman i prava koja imaju domaća lica.
# Načelo preferencijalnog tretmana ili Klauzula povlašćenog položaja
* Postiže se povlašćena odstupanja određene države tj njenih privrednih subjekta u drugoj stranoj državi, državi ugovornici. (snićženje carinskih stopa, liberalni uvoz)
o Sistem pravičnog tretmana
Sistem nediskriminacije i podrazumeva jednak i pravičan postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte.
7.KONCEPTI I CILJEVI GLOBALIZACIJE
8.ISTORIJSKO SHVATANJE GLOBALIZACIJE
* Globalizacija – proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
* G je prošla kroz 4 razdoblja:
* Protoglobalne poretke – univerzalne civilizacije i imperije
o G u vreme univerzalnih civilizacija i imperija koncipirana je kroz religijsko i duhovno povezivanje. Pojava hrišćanstva u Jerusalimu i njegovo rasprostranjivanje (do granica Rimskog carstva – gde je i zvanična religija postala hriš) je jedan od prvih trijumfa protoglobalizacije, i ovom pobedom koreni G poprimaju političku dimenziju.
o Put svile se isto može smatrati protoglobalističkim konceptom. Kineski trgovci su svilu prenosili preko pustinje Gobi i jeftino je menjali za zlato, vunu i srebro, deo svile je stigao i do Italije = ovde je započeo razvoj ekonomskog koncepta G.
o Period Rimskog carstva i u vreme starih grka, razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne institucionalne forme koje su vodile ekspanziji društva.
o Godine feudalizma, vratile su Evropu nekoliko istorijskih koraka unazad, međutim Krstaškim ratovima Evropi se vraćaju stari Trgovački putevi i dolazo do ekonomske ekspanzije na Starom kontinentu.
o Zapadno carstvo je nazadovali, Istočno je napredovalo.
+ Doba renesanse 1350-1600
# Preteča modernog vremena, sa aspekta koncepta G bitnu ulogu imaju začeci razmena faktora proizvodnje – pre svega se misli na kretanje radne snage (trgovina robljem)
# Portugalski istraživači su trgovinu robljem raširili na sve kontinetne (E,Azija,Amerika dr) i na taj način kretanje radne snage je dobilo globalni karakter.
# Trgovina robljem – tumači se kao princip dominacije jedne klase ljudi nad drugom, i u tom konceptu mogu se naći određeni globalistički obrasci – formiranje standarda „onog koji vlada“
* Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industralijalizma
o Otkriće Amerki 1492 otvorilo je nova tržišta i prodor Evropljanja i velika kolonijalna osvajanja.
o Duhovne vrednosti kojima je bio okrenut Istok zasnovane su na idejama krutosti i zatvaranja granica, dok je Zapad sve više afirmisao otvorenost pluralizam.
o Industrijska revolucija /18 vek/ omugućavala je stvaranje novih,ekonomski moćnih država VB, Nemačka, Francuska i Amerika.
o Trnasportna revolucija početak savremenog tržišta (biznis,konkurencija,ponuda,tražnja,komunikacija i novac).
+ Megaglobalizacija – vreme hladnog rata i posle
# U 20veku sve više je izražena ekonomska i politička polarizacija koja je pretvorena u hladni rat (SSSR - socijalizam i Zapadne zemlje).
# Padom Berlinskog zida 1989g otvaraju se novi tokovi savremene globalizacije i ona dobija mega dimenziju. To je označilo otvaranje novog globalnog poretka zasnovanog na političkoj, ekonomskoj, kulturnoj, informatičkoj i tehološkoj revoluciji, ali i zavisnosti.
* Ciljevi globalizacije: povezivanje država, otvaranje tržišta, borba za eliminisanje oružja za masovno uništavanje, borba protiv siromaštva,ratova, jednakost među ljudima, slobodan protok robe,kapitala i ljudi
9.AKTUELNO SHVATANJE GLOBALIZACIJE
* Globalizacija – proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.
* G predstavlja viziju ali i realnost. Procesom G upravljaju MMF,SB i STO.
* Ekonomski su se povezivale razvijene zemlje i njima je odgovarala liberalizacija tržišta. Zemlje u razvoju bez određenih protekcionističkih mera liberalizacijom svojih tržišta su produbljivale svoje siromaštvo
* One nisu bile spremne niti ekonomski jake da se suoče sa konkurencijom razvijenih zemalja što je pokrenulo procese tranazicije u tim zemljama kako bi se na ravnopravnijim osnovama uključile u globalističke tokove.
* Proces tranzicije u zemljama bivšeg socijalizma orjentisan je na tržišnu ekonomiju.
* Procesi tranzicije i globalizacije su nužni procesi. G je svakako neminovnost sa kojim se susreće svako društvo, i predstavlja uslov preživljavanja ali i razvoj nacionalnih privreda i država.
* Različiti aspekti G doveli su i do različitih pristupa tom procesu, postoje 3 struje:
o Hiperglobalisti – posmatraju novi svetski poredak kao nužnost. Nacionalni ciljevi su podređeni međunarodnim što u krajnjoj liniji dovodi do gašenja nacionalne države.
o Skeptici – gledaju na G kao tvorevini najjačih=Gigantske ekonomije (SAD,VB,Jap,Nem) stvorile su mit G i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja,
o Transformacionalisti – po njima G ima i pozitivne i negativne aspekte. Po njima G predstavlja nužan proces akomodacije nacionalnih privrda u međ.okruženju i tokovima, dok sa druge strane može dovesti do stvaranja konflikta i još većeg raslojavanja unutar nacionalnog društva i na globalnoj društvenoj sceni.
10.EKONOMSKI ASPEKT GLOBALIZACIJE
* G označava proces i predstavlja bezuslovni tok promena kako na političkom i ekonomskom polju i ima svoje negativne i pozitivne aspekte.
* G donosi svetsko povezivanje, prevazilaženje nacionalne zatvorensti i slobodnog protoka ideja, stvara megalomansku moć koja je u direktnoj sprezi sa profitom.
* Moć i profit su efekti globalizacionih procesa, međutim tako se jaz između bogatih i siromašnih produbljuje.
* Ključni fenomen ekonomske G je američka globalna moć koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je isključivo projektovan od strane Amerike.
* Smatra se, da iza ovih procesa stoji savremni, globalistički kapitalizam koji sprovode multinacionalne i transnacionalne kompanije (današnji kapital velikih korporacija čine 4 petine svetske ind.proiz)
* Ekonomski odnosi na međ.nivou su i dalje u velikoj meri u senci protekcionizma, veliki broj carinskih i necarinskih barijera otežava proces potpune liberalizacije tržišta. Tržište razvijenih zemalja ostaje u izvesnom smislu monopol multinacionalnih kompanija, i zemlje u razvoju se susreću sa veoma snažnom i nelojalnom konkurencijom razvijenih zemalja koje diktiraju pravce kretanja G.
* Zemljama u razvoju je potreban kapital koji se nalazi u psedu razvijenih zemalja, jeftina radna snaga je je bogadstvo-resurs nerazvijenih zemalja.
* Velike kompanije da bi izbegle političku kontrolu u svojoj zemlji, otvaraju svoja sedišta u zemljama u kojima je fiskalna i finansijska kontrola vrlo liberalna.
* Nerazvijenim zemljama niska pruduktivnost i nerazvijenost nameće zavisnost od međunarodnih finansijskih institucija.
* Ekonomski aspekti G baziraju sena stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala i produbljivanju svetske podele rada i tehnološkom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracije.
* Cilj nacionalnih privreda treba da bude utvrđivanje strategije uključivanja u svetske ekon.tokove.
11.DRUŠTVENI ASPEKTI GLOBALIZACIJE
* Izražavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti. Stavove pojedinaca i država prema dr.državama itd.
* Socijalni aspekt znači stvaranje određenih društvenih grupa i staleža, koji su povezani zajedničkim interesom i socijalnim statusom, i podrazumeva i utvrđivanje ,moralnih i etičkih normi i vrednosti kao i stvaranje većeg životnog standarda.
* G nameće nove društvene norme i principe. Sa profitom kao mehanizmom za uspostavljenje društvenih normi, dolazi se do velikih klasnih raslojavanja, pada kvaliteta života i marginalizacije nacionalnih država, uspostavljenih vrednosti i institucija.
* Uticaj megakapitala i profita dovodi do stvaranja centra (razvijene zem) i periferije sveta (neraz.zem)
* Tehnološka revolucija je donela nova kretanja i trendove u društvu: posao radnika zamenjuju mašine pa on postaje tehnološki višak (nezaposlenost), a sa druge strane intelektualni rad je sve više na ceni.
* Pozitivni socijalni aspekti G doveli su do sve učestalijeg kretanja stanovništva preko nacionalnih granica. Jača težnja ljudi za usavršavanjem.
* Društveni aspekt G ogleda se i kroz kulturne i moralne norme vrednosti.
* G kulturnih vrednosti doprinosi porastu socijalnih vrednosti i opštih znanja.
* Procesi G u suštini snižavaju troškove za zadovoljenje ljudskih potreba ( internet – komunikacija –tel)
* G je stvorila nove moralne vrednosti, i borba za opstanak je naglašena – cilj opravdava sredstvo – u cilju stvaranja profita sva sredstva su dozvoljena.
* Politički aspekt G na neki način odslikava današnje zapadne demokratije – ujedinjena Evropa ne odgovara globalnim interesima SAD.
* Inovativnost, pronicljivost i fleksibilnost malih država je ključ za otvaraje vrata koje su izgradile raz. zemlje.
12.TRANZICIJA
* Predstavlja savremeni proces koji se odvija u društvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije je proces kroz koji na određenom stepenu društvene razvijenosti prolaze sve zemlje.
* Tranzicija podrazumeva jasno proformulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u tokovima međunarodne trgovine.
* Proces tranzicije podrazumeva promenu društveno – političkog i ekonomskog uređenja.
* Treba sprovesti niz reformi da bi se 1 zemlja priključila u međunarodne tokove. Potrbno je definisati postojeći ambijent, odrediti ključne ekonomske faktore, stvoriti odgovarajuću infrastrukturu i predvideti ekonomske i političke posledice sprovedenih reformi.
* U procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu T.
* Sredstva tranzicije: nova znanja, tehnologije, stvaranje infrastrukturnih okvira.
* Svrha je prelazak na nov ekonomski i politički poredak, tj uključivanje 1 privrede u globalne tokove.
13.RAZLOZI ZBOG KOJIH ZEMLJE UČESTVUJU U MT
* Predmet izučavanja teorija MT jesu razlozi zbog kojih zemlje učestvuju u MT.
* Ove teorije polaze od faktora proizvodnje koj i utiču na međ.odnose subjekata u MP.
* Različitost tih faktora kao i teritorijalni i ekonomski suverenitet i nezavisnost jesu razlozi zbog kojih države učestvuju u MT.
* Suština MT vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji i međunarodnoj razmeni dobara, kako bi se povećao dohodak zemlje koja učestvuje u toj razmeni.
14.POJMOVI: OPORUNITETNI TROŠAK, INPUT, DOHODAK, MEĐUNARODNI ODNOSI RAZMENE
* Oporunitetni trošak – proizvodnja jednog dobra uvek znači trošak zbog neproizvodnje drugog dobra.
* Input – sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
* Dohodak – rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede.
* Međunarodni odnosi razmene – cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode i usluge.
15. POJMOVI: BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BRUTO DOMAĆI PROIZVOD, IZVOZ, UVOZ
* Bruto nacionalni dohodak GNP – zbir bruto domaćeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta (uvećan za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaćen jedinicama nerezidentima).
* Bruto domaći proizvod GNDP – finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine.
* Izvoz – prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi.
* Uvoz – prodaja na teritoriji domaće države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.
16.POJMOVI: MARGINALNA STOPA TRANSFORMACIJE, GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI, RELATIVNA PONUDA I TRAŽNJA, RELATIVNA CENA
* Marginalna stopa transformacije – količina proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda povećala za jedinicu.
* Granica proizvodnih mogućnosti – maksimalna količina jedinica jednog proizvoda, koja se može proizvesti pri bilo kojoj datoj količini jedinica drugog proizvoda.
* Relativna ponuda i tražnja – količnik ponude ili tražnje, i svetskim razmeramabroja jedinica jednog proizvoda sa pponudom ili tražnjom broja jedinica drugog proizvoda u F-ji formiranja relativne cene.
* Relativna cena – tačka preseka kriva relativne ponude i tražnje.
17.ZATVORENA PRIVREDA
* U ovoj privredni input je jednak dohotku tj sve što se proizvede u privredi neke zemlje uravnoteženo je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti date države ne mogu da kupe output druge države, niti da svoj output plasiraju na inostrano tržište.
* Nacionalni dohodak se rasposeljuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije.
* Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.
18.OTVORENA PRIVREDA
* Otvara mogućnosti međunarodne trgovine i dohodak u njoj jednak je privatnoj i javnoj proizvodnji, investicijama i trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza i izvoza. U otvorenoj privredni mogu da se pojave suficit, deficit i ravnoeža međunarodnih tokova roba i kapitala.
* Tu postoje 2 izvora dobara (dohodak i uvoz) i 4 upotrebe dobara (privatna potrošnja,javna potrošnja, investicije i izvoz).
* Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.
19.TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI – Adam Smit
* A.Smit polazi od pretpostavke društvene podele rada između 2 zemlje i prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojednih delatnosti, baziranih na takvoj podeli.
* Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede određeni proizvod sa nižim troškovima inputa od neke druge zemlje tj da ostvari najniže oportunitetne troškove.
* Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
* Domaća zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A (pr.120h)od strane zemlje 60h
* Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B (120h) od domaće zemlje 60h.
Znači da će se domaća zemlja specijalizirati u proizvodnji proizvoda A, a strana za proizvodnju proizvoda B jer tu imaju najniže oportunitetne troškove. Uslov specijalizacije je otvorenost privreda i pokretljivost.
o Nedostaci: po ovoj teoriji ne postoje razlozi za međunarodnu trgovinu u slučaju da zemlja nema niže oportunitetne troškove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge učesnike na međunarodnom tržištu.
20.TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI – Dejvid Rikardo
o On smatra da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da će se zemlja bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima komparativne prednosti tj u proizvodnji onog proivoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne troškove.ipak će doći do međunarodne razmeneizmeđu 2 zemlje.
o Model koji se formira na osnovu pretpostavki:
+ Domaća i strana zemlja proizvode 2 proizvoda
+ Domaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, što znači da domaća zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda.
# U uslovima međunarodne trgovine u slučaju komparativnih prednosti, specijalizacija u proizvodnji donosi koristi i domaćoj i stranoj zemlji,uspostavlja se relativna cena u obe zemlje, povećava se obim trgovine u obe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.
21.TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE – Bertil Olin
* U objašnjavanju uzroka međunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su: koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene između zemalja.
* Ukazuje na to da različite zemlje imaju različitu raspoloživost i vrstu faktora proizvodnje i da specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti određenim faktorom proizvodnje.
* Ističe da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta MT i da to kretanje predstavlja supstituciju u kretanju proizvoda.
* U ovoj teoriji on uvodi i faktore novca, cena i deviznog kursa.
* Zaključci o uzrocima koji uslovljavaju MT do kojih je došao:
o Uslovljena je razlikama u snabdbevenosti faktora proizvodnje subjekata koji učestvuju u toj trgovini
o Uslovljena je različitim veličinama nacionalnog dohotka
o Uslovljena je odnosom ponude i tražnje raspoloživih faktora proizvodnje i proizvoda.
+ Odgovori na gore postavljena pitanja:
# Koji proizvodi će se razmenjivati na međunarodnom tržištu i u kojem odnosu razmene – zavisiće od odnosa ponude i tražnje za tim proizvodima
# Odnos ponude i tražnje proizvoda – usloviće odnos proizvodnih faktora i njihovog inteziteta u proizvodnji pomenutih proizvoda
# Odnos proizvodnih faktora usloviće i cene tih faktora.
22.TEORIJA TROŠKOVA SUPSTITUCIJE – Gortfird Haberler
* On u teorijama MT uvodi sva 3 proizvodnih faktora: rad, kapital i zemljište.
* Pretpostavka od koje polazi jeste da sva 3 faktora proizvodnje imaju nepromenljivu ponudu u jednoj zemlji.
* On uvodi termin „žrtvovanja“ jednog proizvodnog faktora u korist drugog – da bi se povećala proizvodnja jednog proizvoda, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora, uz nepostojanje drugih ograničenja.
23.NEKONVENCIOALNE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE – TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA I PRODUKTIVITETNA TEORIJA
TEORIJA RASPRODAJA VIŠKOVA
* Polazi od postojanja viškova proizvodnih kapaciteta (proizvoda) koji su rezultat ekonomije prethodnog perioda. Trenutna tražnja ne odgovara tim proizvodnim kapacitetima, pa postoji neproporcijalnost u kapacitetima i tražnji.
* Međunarodnom trgovinom zemlja bi mogla da plasira višak proizvoda, zadržavajuću postojeće proizvodne kapacitete, i na taj načindođe do proizvoda za koje ima povećanu tražnju.
* Pretpostavka ove teorije je neelastičnost domaće tražnje, što će omogućiti izvoz viškova proizvoda.
PRODUKTIVITETNA TEORIJA
* Njom se zastupa stav da MT proširuje tržišta i podstiče podelu rada, što utiče na povećanje produktivnosti, podsticanje tehnoloških inovacija, povećanu automatizaciju i dovodi do povećanja svetskog dohotka.
24.TEORIJE MEĐUZAVISNOSTI TRGOVINE I RAZVOJA – TEORIJA DOMINIRAJUĆE I PERIFERNE PRIVREDE
Pokušavaju da objasne međuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova i privrednog razvoja.
TEORIJA DOMINIRAJUĆE PRIVREDE – Fransoa Perua
* Polazna pretpostavka je dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi.
* Analizirajući kretanja u spoljnoj trgovini razvijenih zemalja i zemlja u razvoju, uočio je značajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju odnosu na razvijene zemlje.
* Razloge za ovakvu tendenciju vidi u moći i prinudi, kao značajnim faktorima međunarodnih ekonomskih odnosa, u pregovaračkoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja – što utiče na kreiranje modela MT od strane tih zemalja, kao i razlike u veličinama zemalja , poslednji faktor jeste razlika u vrstama privredne aktivnosti zemalja što je posledica privredne razvijenosti određene zemlje.
* Dominacija može biti namerna ili nenamerna i ocenjuje se prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u međusobnoj MT.
TEORIJA PERIFERNE PRIVREDE
* Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije).
* Zemlje centra – imaju slabiju elastičnost tražnje za primarnim proizvodima u MT, što dovodi do pada cene tih proizvoda i pogoršava ekonomske pozicije nerazvijenih zemalja jer se smanjuje izvozni priohod tih zemalja.
* Zemlje periferije – imaju visoku dohodovnu elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, što dovodi da zemlje povećani dohodak usmeravaju u potrošnjuu zemlje centra.
* Ova teorija objašnjava spontani fenomen privrednog razvoja.
25.KEJNZOVO SHVATANJE MEĐUNARODNE TRGOVINE – Džon Majnrad Kejnz
* On smatra da je profit glavna pokretačka snaga MT i njegove teorije su zasnovane na stavovima raznih vidova ravnoteže sa naglaskom na punu zaposlenost.
* Tumači nivo MT zavisnošću nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji i inostranstvu. Pozitivan saldo trgovinskog bilansa implicira smanjenje kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanih sredstava iz inostranstva, i obrnuto.
* MT je kompromis između suprodstavljenih težnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže i pune zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutrašnjim stanjem spoljna trgovina još može da postigne.
* Formula za ravnotežu jedne privrede: dohodak = zbiru vrednosti finalne robe za domaću potrošnju i investicija i izvoza, umanjenih za vrednošću uvoza.
26.PORTEROVA TEORIJA KONKURENTSKE PREDNOSTI – Majkl Porter (autor teorije k.p)
* Strategija konkurentske prednosti jeste ciljna grupa kupaca i visokokvalitetan proizvod i usluga, i podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
* Konkurentsku prednost određuje nekoliko faktora:
o Faktori uslova proizvodnje – inputi u procesu proizvodnje i možemo ih podeliti na:
- ljudske resurse – raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu.
- fizičke resurse - raspoloživost obradivim zemljištem, saobraćajnica, rudnom bogadstvom.
- resurse znanja - najvažniji ulazni resursi. U uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljati neizvesnošću i rizikom. Prosperitet savremenog društva uslovljena je ulaganjem u znanje.
- resurski kapitala – raspoloživa finansijska sredstva, kao i njihova cena.
- infrastrukturne resurse – razvijenost saobraćajnica, postojeća komunalna infrastruktura...
o Priroda i uslovi tražnje – uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na potencijal tražnje na međunarodnom tržištu – domaća tražnja je reprezentativna u kreiranju inostrane tražnje.
o Srodne i prateće industrijske grane – određuju korišćenje finalnog proizvoda ili su dopunjujući faktor u korišćenju domaćeg proizvoda. Delatnosti kojima preduzeće izgrađuje međunarodnu konkurentsku prednost.
o Strategija, struktura i rivalstvo preduzeća – uslovi pod kojima se u zemlji određuje način stvaranja preduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem. Strategija treba da se zasniva na inovativnim procesima, koji će održati stabilan rast i razvoj preduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.
o Uloga vlade – odgovarajuća poreska politika, definisanje klastera i procesa inovativnosti predstavljaju pomoć preduzećima, kao osnovnim subjektima u međunarodnoj trgovini zasnovanoj na principima izgradnje konkurentske prednosti.
o Šanse iz okruženja – treba da budu podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti.
27.KOMPARATIVNI PREGLED TEORIJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI
* Osnovna razlika između ove dve teorije jeste u korišćenju sredstava.
* Teorija komparativnih prednosti počiva na principima fizičkih sredstava, zasniva se na velikim preduzećima i autarhičnom okruženju i bazira se na nižim troškovima.
* Teorija konkurentskih prednosti počiva na znanju i kvalifikovanosti ljudskog resursa, zasniva se na zajedničkoj viziji privatnog i javnog sektora i preduzetničkom modelu nacionalnog ekonomskog rasta, i bazira se na kvalitetnijim proizvodima.
28.POJAM I ULOGA KLASTERA
* Klasteri predstavljaju specificiranje pojedinih delatnosti ili čitavih privrednih grana, u kojima postoje uslovi za izgradnju konkurentskih potencijala.
* Klasteri – privredne grupacije (skupine preduzeća) iste,slične ili povezane delatnosti.
* Uslovljeni su stepenom razvoja zemlje, nosiocem industrijskog razvoja u datoj zemlji i ulogom vlade.
* Definišu ih Nacionalni saveti formirani na nivou vlade zemlje u čiji sastav ulaze vladini predstavnicim privrednici i intelektualni potencijal države.
* Definišu se u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogućnost kreiranja „dijamantski“ stabilnog poslovnog okruženja, i pri određivanju klastera osnova je produktivnost.
* Klasteri u konkurentskoj strategiji imaju ulogu:
1.Pvećavanje produktivnosti – specijalizacija u jednoj delatnosti omogućava rast produktivnosti smanjivanjem određenih troškova (troškovi sirovina i repromaterijala). Povezivanje preduzeća da bi se približilo klaster grupaciji sniziće cene materijala, povećati produktivnost, sniziti troškove transporta i omogući će se ekonomski razvoj.
2.Povećanje mogugućnosti inovacija – definisanjem klastera definišu se dugoročni pravci razvoja na nivou privrede i na taj način se usmeravaju investicije i inovacije – kroz ovo efekat jeste na strani produktivnosti.
3.Stimulisanje i omogućavanje nove poslovne forme i širenje klastera – razvijanjem klastera i inovacijama otvara se podsticajna mogućnost za razvijanja novih industrija.
29.INSTRUMENTI I SREDSTVA KONKURENTSKE PREDNOSTI
* Instrumentima i sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski i institucionalni okviri poslovanja preduzeća u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije.
* Instrumenti stvaranja konkurentske prednosti su definisani u konkurentskoj strategiji i to su: inovativna konkurencija, sofisticirani potrošač, kvalitet i partnerstva između kompanija.
* Sredstva mogu biti:
Fizički kapital : finansijski, infrastruktura i prirodna bogadstva.
Socijalni kapital: znanje, informacija,podatak analitički kapital, institucionalni okviri i kultura.
* Finansijski kapital – finansijska moć 1 države izražena kroz razvijenost finansijskog tržišta.
* Infrastrukturni kapital – infrastruktura koja omogućava ekonomski prosperitet država (saobr,fabrike)
* Prirodna bogadstva – fizički kapital koji je ograničen i nije dovoljan da bi se gradio prosperitet država
* Kulturni kapital – stavovi i uverenja koja dominiraju jednim društvom.
* Ljudski kapital – znanje i zdravlje, što je viši standard to je veći zdravstveni potencijal.
* Znanje – najveći kapital danas. Ljudski intelekt nema cenu.
* Monitornig i analiza – omugućavaju adekvatnu aktivnost i povratnu informaciju.
* Institucionalni okviri - pravne,zakonske i dr.forme institucionalnog obrazovanja.
* Pomeranjem sa komparativne na konkurentsku strategiju stavlja se naglasak na tržišno koncipirana preduzeća kao nosioce globalnih ekonomskih aktivnosti.
30.FORMIRANJE I UNAPREĐENJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI
* Nacionalni prosperitet je moguće ostvariti ulaganjem u ljudski kapital što dovodi do povećanja produktivnosti – što podstiče razvoj inovativnosti uslovljavajući održivost i stvarajući izvozno konkurentne proizvode, a sve to vodi celokupnom privrednom rastu.
* Ekonomski razvoj jedne države se zasniva na mikroekonomskim osnovama kreiranjem stabilnog poslovnog okruženja i izgradnji sofisticiranjih preduzeća, kao i na prosperitetnom i održivom makroekonomskom okruženju: jasna makroekonomska politika, otvorenost tržišta, privatizacija i stabilna politička situacija. Ekonomski razvoj moguć je u uslovima restruktuiranja i reformi, koji se ostvaruju putem tranzicije.
* Konkurentnost zamenjuje komparativnu prednost i vrši se fokusiranje na sektore koji omogućavaju rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku u budućnosti.
* Nacionalna konkurentnost podrazumeva niz promena u preduzeću i na makroekonomskom nivou.
* Produktivnost omogućava visoke zarade i visok životni standard kao i brz obrt kapitala.
* Izvoz je bitna stavka u stvaranju nacionalne konkurenstnosti ali samo sa visokoproduktivnim proizvodima i uslugama.
* Cilj strategije konkurentnosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.
* Uloga države u strategiji konkurentne prednosti je u reformi zakona i propisa i stvaranju ravnopravnih uslova za za njeno sprovođenje.
* Novi uslovi svetske ekonomije podrazumevaju i nove uslove globalne ekonomije i međunarodne trgovine: mali broj kupaca, visoke cene, personalizacija, visoka produktivnost, kreiranje klastera, inovativnost, motivisana i visokokvalifikovana radna snaga, visoke investicije, na taj način stvaraju se okviri konkurentskih prednosti.
* Konkurentska prednost – podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići, sem putem stvaranja sebi većih troškova i u dužem vremenskom periodu.
31.INSTITUCIONALNI USLOVI ZA FORMIRANJE KLASTERA
* Makroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonomskim razvojem.
* Stvaranje uslova za uključivanje na međunarodno tržište omogućiće ulaganja u tehnologiju, ulaganje u istraživanje i razvoj, poboljšanje infrastrukture , informativnih tokova i jačanje intelektualnog potencijala preduzeća.
* Preduzeća se usmeravaju u pravcu stvaranja konkurentske prednosti sofisticiranošću proizvoda ili usluga.
* Ključni i povezivajući faktor je poslovno okruženje koje u sebi objedinjuje: kvalitet uslova, lokalnu, regionalnu i globalnutražnju, strategiju preduzeća i klastere (podsticajne industrije).
* Uloga vlade je ta, da treba da stvori takve uslove okruženja koji će biti podsticajni u kreiranju infrastrukture koja sadrži sve navedene faktore
* Infrastrukturu predstavlja:
o Stabilna makroekonomska i fiskalna politika
o Jasni i trajni zakoni
o Antikorupcijski i antimonopolski zakoni
o Regulatorni standardi (obkast kvalitetai zaštite životne sredine)
o Definisane podsticajne mere
o Regionalna saradnja
32.DEFINISANJE NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA
+ Strategiju nacionalnog razvoja definišu uslovi tržišta koji su se ranije bazirali na izvoznim subvencijama, zaštiti konkurencije iz uvoza, ekonimiji obima i dr.
+ Savremeni globalni tokovi ekonomije fokusiraju izgradnju konkurentnosti u uslovima velike mobilnosti kapitala.
+ Efekti takve strategije ogledaju se u stvaranju konkurentne privrede što dovodi do povećanja prodkutivnosti – što uslovljava veće zarade, omogućava viši životni standard i na taj način uticaće na izgradnju prosperiteta celokupnog društva.
+ U Srbiji je 2003 god, organizovan Samit o nacionalnoj konkurentnosti i krenulo se ka definisanju nacionalne strategije privrednog rasta i razvoja.
+ Nacionalna strategija - predstavlja sinhronizovane aktivnosti države, preduzeća, državnih i dr. Institucija u culju stvaranja konkurentske prednosti i prilagođavanja poslovanja u uslovima globalizacije. Ona omogućava preduzećima da lakše odgovore na pitanja ŠTA, KOME I KAKO?
+ ŠTA – proizvoditi – definisanjem klastera (privrednih grupacija) koje će imati vodeću ulogu u uključivanju u međunarodne trgovinske tokove, pomaže se i preduzećima u toj grupaciji i u srodnim grupacijama.
+ KOME – prodati – definisanjem klastera u nacionalnoj strategiji delimično se specificirala i ciljna potrošačka grupacija. Klasteri su definisani na osnovu potreba i mogućnosti, i u njima se nalaze i odgovori na prva dva pitanja.
+ KAKO – prodavati podrazumeva izgradnju određenih infrastrukturnih potencijala, pre svega sopstvene distributivne mreže.
+ Definisanje nacionalne strategije podrazumeva:
1.Restruktuiranje i reforme - N.S podrazumeva ekonomsku reformu i konstituisanje institucija, sa restruktuiranjem na nivou preduzeća u segmentu vlašništva,upravljanja i organizacije. Reforme podrazumevaju promenu finansijskog, bankarskog i tržišta kapitala.
2.Kreiranje ambijenata - Podrazumeva ulaganje fizičkog kapitala kroz investicije,postojeću i potencijalnu infrastrukturu i iskorišćavanje prirodnih resursa. Socijalni kapital daće odgovor na pitanje kome i kako prodati; Obrazovana radna snaga i razni istraživački centri su centar moći; Privredne komore treba da budu jaka informatička baza za preduzeća; Efekti mogu biti u izgradni nacionalno prepoznatljive marke.
3.Definisanje ključnih faktora strategije - Zasnovana je na globalističkim ciljevima i pomera ih od jeftinih sirovina i radne snage, ka sofisticiranim proizvodima,uslugama i kvalitetnoj radnoj snazi. Maksimalni podsticaj treba dati razvoju malih i srednjih preduzeća – privatnom sektoru.
4.Formiranje nacionalnog saveta konkurentnosti
5.Definisanje klastera, sredstava i sistema - Glavni zadatak za Nacionalni savet je definisanje klastera, i na taj način će se na globalno ekonomsko tržište konkurisati preduzetnički,kooperativno i kokurentski.
6.Koordinacija, monitornig i kontrola - baza efikasnosti i efektivnosti u uslovima neizvesnosti.
33.MEĐUNARODNO KRETANJE FAKTORA
(+otvorena,zatvorena privreda)
1. Kretanje roba i usluga - trgovina
2. Kretanje rada
3. Kretanje kapitala
4. Kompleksne veze u multinacionalnim i trnasnacionalnim kompanijama.
* Tri strategije u zavisnosti od raspoloživosti faktora proizvodnje:
o Strategija države koja obiluje radom – bazirana je na proizvodnji i izvozu radno-intenzivnih dobara, a uvozu kapitalno- intenzivnih dobara ili pozajmica kapitala sa MT
o Strategija države koja obiluje kapitalom – proizvodi i zvozi kapitalno- intenzivna dobra, a podstiče zapošljavanje radnika iz drugih država
o Strategija nedovoljno razvijenih zemalja – uvoz ili izvoz proizvoda velikih firmi, ili stvaranje ambijenta za otvaranje velikih kompanija na njenoj teritoriji.
34.SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU MEĐUNARODNE TRGOVINE ROBAMA I USLUGAMA I MEĐUNARODNOG KRETANJA FAKTORA PROIZVODNJE
* Ogledaju se u ekonomskim i političkim efektima.
* Ekonomski efekti – oba kretanja doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda, svetskog outputa, jer za cilj imaju maksimizaciju profita kampanja.
* U celini posmatrano međunarodno kretanje faktora teži da poveća političke teškoće više nego sama međunarodna trgovina. Zbog toga je međunarodno kretanje faktora predmet većeg broja restrikcija nego trgovina proizvodima i uslugama.
35.MEĐUNARODNO KRETANJE RADA
* Podrazumeva mobilnost radne snage na MT. I uslovljeno je velikim brojem regulatornih ograničenja.
* Ako domaća država obiluje zemljom, a strana radom, u slučaju potpune mobilnosti radne snage između dve države, doći će do kretanje radnika od strane ka domaćoj državi.
* Efekti ovakvog kretanja rada ogledaće se u rastu realnih najamnina u stranoj državi, a pada realnih najamnina u domaćoj državi.
* Međunarodno kretanje rada za posledicu ima:
o Smanjenje ponude rada u zemlji koja obiluje radom
o Povećanje ponude rada u zemlji koja obiluje kapitalom
o Oba kretanja za posledicu imaju konvergencije realinih najamnina
o Međunarodna mobilnost rad dovodi do porasta svetskog outputa
o Međunarodna mobilnost rada uslovljava i promene na strani realnih cena drugog faktora proizvodnje
36.MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
* Kretanje kapitala zavisi od pravnih i fizičkih subjekata(fizička lica,preduzeća,finansijske organizacije,MMF)
* M.K.K uslovljeno je ponudom i tražnjom kapitala na tržištu. Na strani ponude je korist koja se ostvaruje plasiranjem kapitala u stranu zemlju,i u suštini ponude je motivacija subjekta koji plasiraju kapital u cilju povećanja profita. Motivacjija je podsticajna u ponudi, a rizik ograničavajući.
* Efekte MKK u normalnoim uslovima imamo i na strani ponude i na strani tražnje.
Oblici međunarodnog kretanja kapitala
* Prema njegovom poreklu:
o Kapital iz privatnih izvora – kapital kojie je vlasništvo privatnih pravnih i fizičkih lica (kapital iz multinacionalnih i trnasnacionalnih kompanija,finansiskih organ.) Njihov motiv u plasiranju kapitala je povećanje profita i stvaranje tržišne moći.
o Kapital iz zvaničnih multilateralnih izvora, međunarodnih institucija – javni kapital. Plasiraju ga državne, javne institucije,međunarodne,regionalne instiitucije (MMF,Svetska bnaka, inst. u UN). Najveći deo ovog kapitala odliva se iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Modeli plasiranja kapitavla su: međunarodni zajmovi i krediti, finansiranje od MMF-a, i dr.
+ Prema vremenskom kriterijumu:
# Kratkoročni zajmovi – vreme trajanja do 2 god. To su komercijalni ili robni kratkoročni krediti (dokumentarni akreditivi)., kupovina inostranih hartija od vrednosti bazirana na kurnim razlikama.
# Srednjoročni zajmovi – rok trjanja od 2-5 god. I oni su uglavnom poreklom iz zvaničnih mešunarodnih institucija.
# Dugoročni zajmovi – rok trajanja duži od 5 god. Oni su uglavnom, u F-ji privrednog razvoja zemalja u razvoju, i putem njih se finansira uglavnom kupovina opreme. Razlikuju se komercijalni i robni zajmovi. Posebn vid je kaptal dobijen od zvaničnih međunarodnih institucija MMF, SB.
Zajmovi – ugovori kojima 1 strana (zajmodavac), daje drugoj strani (zajmoprimaocu) uz kamatu ili bez nje, određenu količinu zamenjljivih i potrošnih stvari na potpuno raspolaganje, ova se obavezuje da će zajmodavaocu vratiti posle određenog perioda istu količinu i kvalitet stvari. Najčešći objekat ugovora je novac.
* Prema ekonomskom kriterijumu:
o Zajmovnni kapital – koji se u obliku transformiše iz 1 zemlje u 2. Motiv ovog kretanja kapitala su razlike u snadbevenosti kapitalom, iz čega proizilaze i razlike u kamatnim stopama na kapital. Razlikujemo robni i novčani transfer.
o Investicioni kapital – kao osnovni motiv ima za cilj sticanje i uvećanje profita. Postoje: inostrane direktne investicije i portfolio investicije.
37.INOSTRANE DIREKTNE INVESTICIJE
* su kada investitor sa sedištem u jedno zemlji izvozi kapital u drugu zemlju, radi obavljanja poslovnih aktivnosti i na taj način stiče imovinu u inostranstvu i zdržava pravo kontrole nad preduzećem u inostranstvu
* Osnovna karakteristika ovih investicija je postojanje matične kompanije i njenih filijala u inostranstvu, i one se javljaju u vidu akcijskog kapitala.
* Realizacija I.D.I se može izvršiti na sledeće načine:
1.Osnivanjem vlastitih preduzeća u inostranstvu, u obliku filijala,predstavništva ili samostalnog preduzeća
- najčešći oblik, i ima značajan uticaj na MP:
2. Kupovina preduzeća ili kupovina kontrolnog paketa akcija preduzeća
-najčešći kod zemalja u tranziciji i sprovodi se putem aukcijske ili tenderske prodaje celog ili dela preduzeća. (pr. Kupovina većinskog paketa Panonske banke od str. Sanpaolo)
3.Dokapitalizacijom
-direktno investiranje u kompaniju u obliku povećanja kapitala u korist stranog investitora, do visine prava upravljanja.
* Ovakvim investiranjem, plasiraju se sopstveni proizvodi na strano tržište zaobilaženjem carinskih barijera, korišćenjem niskih cena ulaznih komponenata proizvodnje (radna snaga,sirovine). Tu se misli na vertikalne i horizontalne integracije.
* Vertikalne – prisutne kod naftnih kompanija, gde proces proizvodnje prelazi okvire nacionalnih država. (u 1 zemlji se vrši eksploatacija naftema u filijalama kompanije u dr.državmaa se vrši prerada i prodaja)
* Horizontalne – javljaju se kada postoje carinske barijere (kompanije otvaraju predstavništva u kojima vrše proizvodnju i plasmansvojih proizvoda i tako zaobilaze izvozne barijere)
* Pozitivan aspekt i.d.i – odnose se na transfer znanja i tehnologije,tendenciju rasta svetske trgovine, zaposlenosti i privrednog razvoja.
* Negativan aspekt – eksploatisanje prirodnih resursa od strane moćnih investitora, i veliki uticaj na makroekonomsku politiku zemalja u kojima je priliv i.d.i.
38.PORTFOLIO INVESTICIJE
* Predstavljaju plasmane kapitala u inostrane akcije,obveznice ili druge hartije od vrednosti, kojima se ostvaruje fiksni prihod, pri čemu cilj nije kontrola nad preduzećem u inostranstvu.
* Kupovina akcija sa ciljem pribavljanja konstantnog prihoda je portfolio invenstiranje.
* Prihodi koje portfolio investitor ostvaruje jesu dividende po sonovu kupljenih akcija i rast cena akcija na tržištu hartija od vrednosti.
* Ovaj oblik kretanja kapitala postaje sve češći i posledica ovog investiranja je nepreduzetnička aktivnost investitora usmerena na konstantan priliv po osnovu najčešće hartija od vrednosti.
39.POJAM I ULOGA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA
* Transnacionalne kompanije – udruženja monopolnog kapitala, u kojima se udruženi kapital jedne zemlje ulaže u privrede nekih drugih zemalja sa ciljem realizacije proizvodnje,pružanja usluga i drugih poslovnih aktivnosti kroz eksploataciju fizičkih i ljudskih resursa. Glavna obeležja su: gigantizam i globalizam. One su te koje vladaju svetskim tržište (Koka kola)
* Multinacionalne kompanije – one u kojima se udružuje kapital dve ili više zemalja radi ulaganja u privrede zemalja koje ne raspolažu dovoljnim sredstvimaza stvaranje komparativnih prednosti u procesu poslovnih aktivnosti.
* Zajedničeke karakteristike: vrši se transfer kapitala iz jedne u drugu zemlju, vrši se indirektan transfer kapitala tehnologijom, know-how, licencama, patentima i sl; kretanje direktnog stranog kapitala kroz kompleksne veze koje grade ove kompanije između matične kompanije i njenih filijala; ove kompanije ostvaruju poslovne aktivnosti u više zemalja; upravljanje se sprovodi sa ciljem stvaranja globalne poslovne orijentisanosti preduzeća.
* Suština funkcionisanja ovih kompanije je u njihovoj funkcionalnosti i geografskoj razuđenosti, koje proističu iz finansijske snage.
* Razvijanje mreže ovih kompanija dovodi do fleksibilnosti prilagođavanja tržištu, širenja znanja, transfera tehnologije i podsticanje inovativnosti. Najviše ih ima u Francuskoj,VB, SAD,Japanu,Nemačkoj (Ford,IBM,Microsoft,Sony,Nokia)
40.FAZE RAZVOJA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA
* Nastanak multinacionalnih kompanija prolazi kroz sl.faze:
1.Faza iniciranja transnacionalizacije kapitala – krajem 19 veka zbog različitih kamatnih stopa dolazi do kretanja kapitala na međ.tržištu
2.Faza transnacionalizacije kapitala – kada dolazi do izvoza roba,usluga i know-now tehnologije.
3.Faza dominacije neposrednih ulaganja u inostranstvu – koje se vrše otvaranjem filijala u inostranstvu
4.Faza potpune transnacionalizacije proizvodnje – racionalizacija troškova kompanija,putem minimizacije troškova proizvodnje korišćenjem jeftivnih inputa u zemljama u razvoju.
* Faze razvoja multinacionalnih kompanija: paternalizam, ekspanzionizam i liberalizam.
41.OBLICI MULTINACIONALNIH KOMPANIJA PO KRITERIJUMU UPRAVLJANJA
* Klasifikacija korporacija može se vršiti prema br.zemalja u kojima se stacioniraju, strukturi vlasništva i mendžmenta, i ostvarenom prometu. Osnovna podela:
1.Etnocentrične – imaju sedište u domicilinoj državi,filijale širom sveta. Upravljavljanje je iz centra.
2.Policentrične – u domicilinoj državi se definiše globalna razvojna politika, a upravljanje se vrši u filijalama i sprovde ih lokalni menadžeri.
3.Geocentrični – globalnog tipa. Velika fleksibilnost i pokretljivost rukovodećeg tima,internacionalnost.
* Osnovni motiv transnacionalnih kompanija je profit, a ključni parametri efikasnost i efektivnost.
42.POJMOVNO RAZGRANIČENJE MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH I MEĐUNARODNO FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
* Međunarodne trgovinske orgranizacije su: STO, Trgovinske organizacije pri UN; Ekonomsko socijalni savet i ekonomska komisija UN, Konferencija UN o trgovini i razvoju, Organizacija UN za industrijski razvoj; Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj; MTK.
* Međunarodne finansijske ogranizacije su: SB, MMF, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Regionalne banke za finansiranje privrednog razvoja, Banka za međunarodne obračune.
43.MEĐUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA MTK
* MTK je međunarodna univerzalna nevladina organizacija osnovana 1919.g. u Parizu, i čne je hiljade kompanija, udruženja, privrednih institucija i poslovnih ljudi iz preko 130 zemalja sveta.
* Osnovni ciljevi MTK:
o Razvoj međunarodne trgovine
o Jačanje tržišne ekonomije
o Razvoj privatnih preduzeća
o Povećanje direktnih stranih investicija
o Razvoj zemalja u razvoju
o Realizacija svetskih integracionih procesa i dr.
+ Tokom vremena MTK i njena tela, su kreirali veliki br pravila i normativa, među kojima je najpoznatija Međunarodna pravila za tumačenje trgovinskih Termina INCOTERMS – 1936 god.
44.KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU – UNCTAD
* Održana 1964.g. u Ženevi, prisustovalo 122 predstavnika zemalja,taj skup je posvećen problemima privrednog razvoja i međunarodne ekonomske saradnje. Sve članice UN su članice UNCTAD-a.
* UNCTAD se zalagao za ravnopravnost među državama, nediskriminaciju i prevazilaženje neokolonijalizma, međutim zbog promena političke i ekonomske situacije 90-tih god i raspadom pojedinih zemalja, porastom moći multinacionalnih kompanija i nastankom STO došlo je do problema u u funkcionisanju ove institucije i napuštanje podrške od strane razvijenih zemalja. Ali ipak je na poslednjim zasedanjima zaključeno da je ona neophodna , sa potrebom reorganizacije i usmeravanjem delatnosti ka istraživanju i analizi trendova svetske privrede i prenošenju pozitivnih iskustava privrednog razvoja nerazvijenim zemljama.
45.ORGANIZACIJA UN ZA INDUSTRIJSKI RAZVOJ – UNIDO
* Osnovana 1966 sa ciljem industrijalizacije nerazvijenih zemalja i zemlja u razvoju, i davanja međunarodnog karaktera procesu industrijalizacije.
* Najviši organ UNIDO je Generalna konferencija koja se održava svake druge godine, sedište je u Beču i danas broji 168 država članica.
* Kao svoje aktivnosti u budućnosti formulisano je sledeće prioritete razvoja:
zaštita okoline, razvoj energetike, razvoj poljoprivrede i industrije i njihovo povezivanje u nerazvijenim zemljama, pospešivanje razvoja malih i sredjih preduzeća, razvoj inovativnosti,produktivnosti i kvaliteta, razvoj investicija itd.
46.ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ – OECD
* Osnovana je 1961 u Parizu od strane najrazvijenih zemalja.
* Ciljevi OECD:
o Postići što veći privredni rast i zaposlenost
o Povećati životni standard u zemljama članica i nečlanicama uz očuvanje finansijske ravnoteže
o Doprineti razvoju svetske privrede
o Pomagati zdrav ekonomski napredak u članicama-nečlanicama u procesu njihovog privrednog razvoja
o Doprinositi širenju svetske trgovine na multilaternoj osnovi, bez diskiminacije i u skladu sa međunarodnim obavezama.
+ Poslednjih godina se bavi pitanjima koja se odnose na upravljanje međunarodnim biznisom, i u tom cilju je kreiran Multilaterni sporazum o investicijama – MAI, koji treba da stvori okvire za uspostavljanje pravila za nacionalne regulacije direktnih investicija u inostranstvu i pitanja koja se odnose na multinacionalna preduzeća.
47.SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA – STO (WTO)
* WTO predstavlja globalnu organizaciju, čiji je cilj uspostavljanje pravila, tj. normi u međunarodnoj trgovini koje bi omogućile odvijanje slobodne i jedinstvene trgovine.
* WTO je nastala kao rezulatat poslednje Urugvajske runde pregovora GATT, koja je započeta 1986. godine u Urugvaju a okončana 1994. godine u Maroku. Zaključivanje Urugvajske runde pregovora i stvaranje WTO se smatra trijumfom slobodne trgovine i povećanja regulisanja međunarodne trgovine.
* Razlike između GATT i WTO:
o GATT je imao privremeni status, WTO ima trajan status pravnog lica
o Pravila GATT primenjivale su se samo na proizvode, dok pravila STO obuhvataju proizvode, komercijalne usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine
o STO ima efikasniji sistem rešavanja sporova vezanih za međunarodnu trgovinu
+ WTO ima status pravnog lica sa sedištem u Ženevi, i sa 134 zemlje članice. Udeo WTO u svetskoj trgovini je 90%.
+ Ministarska konferencija je glavni organ WTO koji donosi odluke. Sastoji se od predstavnika svih zemalja članica i sastaje se jednom u dve godine.
+ Generalni savet bira se od predstavnika zemalja članica, a u periodu između dva zasedanja Ministarske konferencije preuzima njenu ulogu
+ Osnovni principi STO:
# Princip nediskriminacije
# Princip najpovlašćenije nacije
# Princip nacionalnog tretmana
# Princip slobode tranzita i transparentnosti
# Princip liberalizacije trgovine, podsticanja konkurencije i dodatne pomoći nerazvijenim zemljama.
48.GRUPA SVETSKE BANKE
* Osnovana je 1944.god radi partnerske pomoći ekonomijama u razvoju i rastućim tržištima.
* Posle II svetskog rata njen primarni zadatak je bio pomoć oporavku porušenih evropskih ekonomija.Po plasmanu prvih pozajmica radi obnove porušenih zapadnoevropskih država, SB se okretala zemljama u razvoju, pozajmljivala novac, i na taj način je pomagala razvoju najsiromašnijih područja zemalja III sveta.
* SB danas pored davanja zajmova, nudi i tehničeke i savetodavne pomoći, specijalizaciju kadrova koje se realizuju kroz različite programe i projekte.
* SB je osnovana kao »svetsko akcionarsko društvo« i svaka članica ima svoj udeo u zavisnosti od jačine ekonomije te zemlje, tako da najveći % imaju najrazvijenije zemlje (G7 – SAD,Kanada,Fran,Nem,Ita,Japan,VB).
* Organi SB su: Direktor, Odbor guvernera, Izvršni odbor.
* SB čine sledeće institucije:
1.Međunarodna banka za obnovu i razvoj IBRD
Ona se bavi plasmanom pozajmica zemljama u razvoju koje kupuju obvezniceSB. Uslov za članstvo je članstvo u MMF. Najčešći zajmovi koja ona odobrava: investicioni zajmovi,zajmove za prilagođavanje i garancije.
2.Svetska razvojna institucija IDA
Daje pozajmice siromašnim zemljama koje ne mogu platiti tržišne kamate. Krediti su bezkamatni da dugoročnim rokom otplate (35-40g). Finansiraju se različiti projekti u oblasti obrazovanja,infrastrukture,ekologije i dr.
3.Svetska finansijska korporacija IFC
Bavi se finansiranjem privatnog sektora i finansijski je nezavisna. Finansira projekte u oblasti telekomunikacija, eksploatacije nafte i gasa, informacione tehnologije i dr.
4.Agencija za garantovanje multiraternih investicija MIGA
Bavi se podsticanjem priliva stranih direktnih investicija (SDI) u zemlje u razvoju članice SB.
5.Internacionalni centar za rešavanje investicionih sporova ICSID
Osnovana je radi poboljšanja investicionih tokova u svetu.
49.MEĐUNARODNI MONETARNI FOND – MMF
* Osnovana jula 1944g sa ciljem da se kreira međunarodni monetarni sistem,