31-01-2010, 11:07 PM
Iz giganta Internet pretrage stigla je informacija koja je mnoge iznenadila, a druge jedva naterala da promrmljaju “očekivano”. Google priprema novi operativni sistem, Chrome OS, koji će se nadmetati sa Windows, Linux i ostalim rešenjima ovog tipa. Sam operativni sistem bi trebao da postane dostupan naredne godine, a Google će tokom 2009. izbaciti open source kod za Chrome OS. U kompaniji kažu da je dolazeći operativni sistem namenjen netbook i drugim računarima visokog stepena mobilnosti, kao i da će u potpunosti redefinisati iskustvo koje će korisnici imati u korišćenju računara. Kako se saopštava na zvaničnom blog-u, novi operativni sistem bi trebao biti bezbedan, jednostavan i brz, fokusiran na unapređivanje iskustva i web okruženju tipičnom za današnju eksploataciju računara, sa jednostavnim i minimalističkim korisničkim interfejsom.
![[Slika: google-chrome-os.jpg]](http://www.islandcrisis.net/wp-content/uploads/2009/11/google-chrome-os.jpg)
“Okrećemo se osnovama i u potpunosti redizajniramo bezbednosnu arhitekturu, tako da korisnici neće imati problema sa virusima, malware-om i bezbednosnim apdejtima. Novi OS će prosto – raditi“, obećavaju u kompaniji Google. Chrome OS je predviđen da radi i na x86 i na ARM čipovima, a Google kaže da već pregovara sa velikim brojem OEM proizvođača da tokom naredne godine proizvode netbook računare bazirane na ovom operativnom sistemu. Google Chrome OS će biti baziran na Linux kernelu, a osnova se “vuče” iz već prepoznatljivog Chrome web browser-a. Obećava se da će sve web aplikacije raditi automatski, pošto je, prema rečima nadležnih, “upravo web platforma oko koje se razvija novi operativni sistem“. Na spisku partnera koji je objavljen nedugo nakon pojavljivanja inicijalne informacije o razvoju novog operativnog sistema se nalaze Asus, Acer, Freescale, Toshiba, Hewlett-Packad, Lenovo, Qualcomm, Texas Instruments i Adobe, a naknadno je objavljeno da projektu daju podršku i još neka velika imena IT industrije, kao što je Intel. Na spisku se nalaze proizvođači čipova, kao i kompanije koje će proizvoditi same netbook, smartbook i druge uređaje. Treba očekivati da će se spisak partnera postepeno proširivati, pošto se pojavljivanje novog OS-a očekuje tek u drugoj polovini 2010. godine.
![[Slika: Chrome-OS-Screenshot-1.jpg]](http://www.niharsworld.com/wp-content/uploads/2009/08/Chrome-OS-Screenshot-1.jpg)
Dodatno je naglašeno da je projekat odvojen od Google Android projekta. Android je operativni sistem namenjen smartfon uređajima, odnosno napravama koje se mogu podvesti pod pojam mobilnih telefona. Iz kompanije ističu da su sprovodili obimna istraživanja u vezi sa tim šta korisnici žele. Dobijeni rezultati istraživanja govore da bi korisnici želeli da se računari brzo startuju, da imaju brzi i efikasan pristup aplikacijama, da se ne provode sati i sati u podešavanju i konfigurisanju, te da računari raspolažu naprednim karakteristikama i da ih ne zamaraju dugačkim apdejtima softvera. Google obećava da će se mnogim problemima prilaziti sa potpuno novog stanovišta, te da će kompletna bezbednosna arhitektura biti redizajnirana, tako da korisnici neće imati nikakvih problema sa virusima, spajverom i drugim aplikacijama koje se zajednički mogu podvesti pod “zloćudan softver”. Koliko će ove najave biti ispunjene, videćemo u drugoj polovini naredne godine.Kompanije koje se bave sigurnosnim pitanjima strahuju da bi Google Chrome OS i njegova zavisnost od HTML5 standarda koji omogućava da web aplikacijame imaju pristup PC korisniku, bez obzira da li je trenutno prikačen na internet ili ne, može biti u velikoj meri zloupotrebljena od strane hakera, smatraju u McAfee-u.
Stručnjaci iz ove kompanije upozoravaju i na činjenicu da veliki rast popularnosti Adobe aplikacija može preusmeriti interesovanje hakera na ovaj tip softvera i učiniti ga metom napada nove generacije virusa.
Kao izvesne mete napada su označene i društvene mreže. One će postajati sve ranjivije u godinama koje dolaze usled rasta popularnosti i sve većeg broja napada na njih. U izveštaju se posebno naglašava opasnost od upotrebe servisa koji se bave URL prečicama gde instant linkovi predstavljaju veliki izvor zaraze preko društvenih mreža.
Google Chrome OS razlikuje se od postojećih operativnih sistema po jednoj ključnoj stavci, gotovo u potpunosti se oslanja na internet servise i usluge, a cijelo okruženje sistema nalazi se unutar prilagođenog web preglednika Chrome. Ovo omogućava različitim korisnicima da kad sjednu za bilo koji kompjuter sa Google OS-om upotrijebe svoje registracijske podatke i imaju pristup vlastitim podacima, navodi Tportal.
Činjenica da se ovdje radi o tzv. cloud computingu, sve aplikacije i podaci nalaze se na internetu, podizanje sistema trebalo bi trajati samo nekoliko sekundi, oko sedam, ako je vjerovati navodima iz Googlea.
Google Chrome OS namijenjen je prvenstveno korištenju na kompjuterima netbook, upravo zato što za svoj rad ne zahtijeva značajnu količinu hardverske podrške kao što je to slučaj kod klasičnih operativnih sistema.
Ovaj operativni sistem proizašao je iz tabora Googlea, ali "ispod haube" radi se o prilagođenoj verziji Linuxa. Google Chrome OS još nije ni u beta verziji, ali u Googleu su već sada odlučili javnosti pokazati neke od njegovih karakteristika. Službeno pojavljivanje Google Chrome OS-a na tržištu trebalo bi se, prema najavama iz Googlea, dogoditi decembru 2010. godine.
Google Chrome OS predstavlja lagani operativni sistem otvorenog koda, koji se u početku usmerava na rad sa korisnicima laptopova koji dosta vremena provode na internetu. Kasnije u toku godine, Google namerava da obelodani svoj kod, a verzija netbooks Google Chrome OS biće dostupna za klijenta u drugoj polovini 2010. Zato što se već vode razgovori sa partnerima o tom projektu i zato što će se ubrzo raditi na formiranju zajednice ovog otvorenog koda, Google želi da podeli svoju viziju sa svakim ko razume šta onbi žele da postignu.
Chrome OS (Chromium OS 4.0.253.0) | 723 MB
Chromium OS - predstavlja početni projekat koji je u potrazi za izgradnjom operativnog sistema koji obezbeđuje brži, lakši i bezbedniji rad na računaru za ljude koji većinu svog vremena provode na Internetu.
Glavna karakteristika Google Chrome OS jeste dominacija Web-aplikacija nad konvencionalnim funkcijama operativnog sistema. Ključna uloga dodeljena je browser-u. Strategija uključuje stvaranje nove proizvodne arhitekture i nisko opterećenje hardverskih resursa računara koji pristupaju Internetu.
Google izjavljuje da su glavne karakteristike operativnog sistema u odnosu na krajnjeg korisnika sledeće:
* Brzina: download, pristupanje Internetu, prijem elektronske pošte, itd.
* Integracija sa Internet servisima;
* Pouzdanost;
* Omogućavanje bezbednosti u automatskom režimu;
* Jednostavnost.
“Okrećemo se osnovama i u potpunosti redizajniramo bezbednosnu arhitekturu, tako da korisnici neće imati problema sa virusima, malware-om i bezbednosnim apdejtima. Novi OS će prosto – raditi“, obećavaju u kompaniji Google. Chrome OS je predviđen da radi i na x86 i na ARM čipovima, a Google kaže da već pregovara sa velikim brojem OEM proizvođača da tokom naredne godine proizvode netbook računare bazirane na ovom operativnom sistemu. Google Chrome OS će biti baziran na Linux kernelu, a osnova se “vuče” iz već prepoznatljivog Chrome web browser-a. Obećava se da će sve web aplikacije raditi automatski, pošto je, prema rečima nadležnih, “upravo web platforma oko koje se razvija novi operativni sistem“. Na spisku partnera koji je objavljen nedugo nakon pojavljivanja inicijalne informacije o razvoju novog operativnog sistema se nalaze Asus, Acer, Freescale, Toshiba, Hewlett-Packad, Lenovo, Qualcomm, Texas Instruments i Adobe, a naknadno je objavljeno da projektu daju podršku i još neka velika imena IT industrije, kao što je Intel. Na spisku se nalaze proizvođači čipova, kao i kompanije koje će proizvoditi same netbook, smartbook i druge uređaje. Treba očekivati da će se spisak partnera postepeno proširivati, pošto se pojavljivanje novog OS-a očekuje tek u drugoj polovini 2010. godine.
Dodatno je naglašeno da je projekat odvojen od Google Android projekta. Android je operativni sistem namenjen smartfon uređajima, odnosno napravama koje se mogu podvesti pod pojam mobilnih telefona. Iz kompanije ističu da su sprovodili obimna istraživanja u vezi sa tim šta korisnici žele. Dobijeni rezultati istraživanja govore da bi korisnici želeli da se računari brzo startuju, da imaju brzi i efikasan pristup aplikacijama, da se ne provode sati i sati u podešavanju i konfigurisanju, te da računari raspolažu naprednim karakteristikama i da ih ne zamaraju dugačkim apdejtima softvera. Google obećava da će se mnogim problemima prilaziti sa potpuno novog stanovišta, te da će kompletna bezbednosna arhitektura biti redizajnirana, tako da korisnici neće imati nikakvih problema sa virusima, spajverom i drugim aplikacijama koje se zajednički mogu podvesti pod “zloćudan softver”. Koliko će ove najave biti ispunjene, videćemo u drugoj polovini naredne godine.Kompanije koje se bave sigurnosnim pitanjima strahuju da bi Google Chrome OS i njegova zavisnost od HTML5 standarda koji omogućava da web aplikacijame imaju pristup PC korisniku, bez obzira da li je trenutno prikačen na internet ili ne, može biti u velikoj meri zloupotrebljena od strane hakera, smatraju u McAfee-u.
Stručnjaci iz ove kompanije upozoravaju i na činjenicu da veliki rast popularnosti Adobe aplikacija može preusmeriti interesovanje hakera na ovaj tip softvera i učiniti ga metom napada nove generacije virusa.
Kao izvesne mete napada su označene i društvene mreže. One će postajati sve ranjivije u godinama koje dolaze usled rasta popularnosti i sve većeg broja napada na njih. U izveštaju se posebno naglašava opasnost od upotrebe servisa koji se bave URL prečicama gde instant linkovi predstavljaju veliki izvor zaraze preko društvenih mreža.
Google Chrome OS razlikuje se od postojećih operativnih sistema po jednoj ključnoj stavci, gotovo u potpunosti se oslanja na internet servise i usluge, a cijelo okruženje sistema nalazi se unutar prilagođenog web preglednika Chrome. Ovo omogućava različitim korisnicima da kad sjednu za bilo koji kompjuter sa Google OS-om upotrijebe svoje registracijske podatke i imaju pristup vlastitim podacima, navodi Tportal.
Činjenica da se ovdje radi o tzv. cloud computingu, sve aplikacije i podaci nalaze se na internetu, podizanje sistema trebalo bi trajati samo nekoliko sekundi, oko sedam, ako je vjerovati navodima iz Googlea.
Google Chrome OS namijenjen je prvenstveno korištenju na kompjuterima netbook, upravo zato što za svoj rad ne zahtijeva značajnu količinu hardverske podrške kao što je to slučaj kod klasičnih operativnih sistema.
Ovaj operativni sistem proizašao je iz tabora Googlea, ali "ispod haube" radi se o prilagođenoj verziji Linuxa. Google Chrome OS još nije ni u beta verziji, ali u Googleu su već sada odlučili javnosti pokazati neke od njegovih karakteristika. Službeno pojavljivanje Google Chrome OS-a na tržištu trebalo bi se, prema najavama iz Googlea, dogoditi decembru 2010. godine.
Google Chrome OS predstavlja lagani operativni sistem otvorenog koda, koji se u početku usmerava na rad sa korisnicima laptopova koji dosta vremena provode na internetu. Kasnije u toku godine, Google namerava da obelodani svoj kod, a verzija netbooks Google Chrome OS biće dostupna za klijenta u drugoj polovini 2010. Zato što se već vode razgovori sa partnerima o tom projektu i zato što će se ubrzo raditi na formiranju zajednice ovog otvorenog koda, Google želi da podeli svoju viziju sa svakim ko razume šta onbi žele da postignu.
Chrome OS (Chromium OS 4.0.253.0) | 723 MB
Chromium OS - predstavlja početni projekat koji je u potrazi za izgradnjom operativnog sistema koji obezbeđuje brži, lakši i bezbedniji rad na računaru za ljude koji većinu svog vremena provode na Internetu.
Glavna karakteristika Google Chrome OS jeste dominacija Web-aplikacija nad konvencionalnim funkcijama operativnog sistema. Ključna uloga dodeljena je browser-u. Strategija uključuje stvaranje nove proizvodne arhitekture i nisko opterećenje hardverskih resursa računara koji pristupaju Internetu.
Google izjavljuje da su glavne karakteristike operativnog sistema u odnosu na krajnjeg korisnika sledeće:
* Brzina: download, pristupanje Internetu, prijem elektronske pošte, itd.
* Integracija sa Internet servisima;
* Pouzdanost;
* Omogućavanje bezbednosti u automatskom režimu;
* Jednostavnost.