30-01-2010, 10:41 PM
УВОД
Последњих 20-30 година бележи се рапидно повећање броја учесника у различитим спортовима, почевши најмлађих узраста, укључујући оба пола. Популарност спорта узрочно-последично постала је саставни део ових процеса. Успостављене су нераскидиве релације између адекватне исхране, вежбања и здравља што је условило да у последњих неколико деценија рекреативне активности постану изузетно уважаване, добијајући све већи број присталица широм развијеног света. Међутим, место исхране још увек је недовољно добро позиционирано и представљено, што врло често води у конфузију и нереалистична очекивања. Данас је недвосмислено јасно да је суплементација угљеним хидратима и довољан унос течности бенефиција у многим спортовима, а посебно у спортовима издржљивости. Са друге стране неразумевање и конфузија су присутни када се говори о другим нутритивним суплементима, какви су витамини, минерали, протеини и друге материје које се сврставају у групу ергогених материја у спорту.
Суплементи се према ефектима које изазивају у организму и очекивањима спортиста могу сврастати у две групе: ергогене супстанце (треба да допринесу повећању одређених психофизичких способности спортисте, нпр. креатин и кофеин и сл.) и другу групу коју чине нутриенти који доприносе опоравку (витамини/минерали, глукозамин, глутамин и др.) /3, 5, 15/. Питања која треба поставити су да ли физичко вежбање доводи до дефицита појединих хранљивих материја, односно какав је ефекат тренинга на статус појединих хранљивих материја. Чињеница коју треба узети у разматрање је да дефицити појединих нутриената утврђени биохемијским анализама крви, других телесних течности и ткива не значе аутоматски генерални дефицит тог нутриента у организму. Потребни су валидни подаци да ће физичко достигнуће бити побољшано само ако се утврђена дефицијенција коригује одређеним суплементом. Ово се може поткрепити чињеницом да не постоје научне потврде да употреба суплемената код здравих спортиста, који су на балансираној исхрани, доводи до јасног повећања спортског успеха, а штетни ефекти су могући, посебно када се користе количине веће од препоручених. Неповољна дејства могу бити условљена и присуством недозвољених супстанци (допинг агенси). Мотиви спортиста и тренера за прекомерно коришћење различитих суплемента су условљени непознавањем основних принципа правилне исхране. Традиција, празноверје и емоције одређују врло често врсту суплемента, као и начин узимања. Подстицаји за узимањем ергогена су бројни: повећање снаге и мишићне масе, обезбеђење енергије, побољшање менталних способности, брзи опоравак, регулисање телесне композиције, отклањање бола и инфламације и др.
Тренери сигурно имају врло велики утицај на праксу коришћења суплемената међу спортистима, посебно младим, штo говори о потреби континуиране едукације у области исхране. Упркос чињенице да недостају научне потврде, које би показале јасне бенефиције употребе суплемената, у развијеном свету се ележи рапидно повећање коришћења ових супстанци, како међу спортистима, тако и у широј популацији. Популарности суплемената и различитих биљних препарата доприноси жестока медијска пропаганда произвођача и дистрибутера. Забрана употребе појединиx супстанци (допинг) и санкционисање допингованих спортиста додатно доприносе популарности нутритивних суплемената. У оваквој атмосфери тешко је успоставити контролу и спречити евентуалне штетне последице на здравље људи. Захтеви за предузимањем мера које би водиле рационалном коришћењу суплемената уопште, а посебно међу спортистима су све бројнији у стручној јавности.
У нашој средини недостају базични подаци о учесталости, врсти и мотивима за коришћење суплемената, нивоу знања и утицајима који су значајни за одлучивање спортиста. Посебан проблем је чињеница да врхунски спортисти врло често под притиском узимају суплементе. Циљеви овог истраживања били су да се утврди:
1. преваленца употребе различитих додатака исхрани, који се представљају као ергогени у спорту и физичком вежбању уопште, међу студентима – будућим педагозима физичке културе/тренерима. (Поређење са употребом сличних материја у другим срединама.)
2. карактеристике такве употребе ових препарата тј. врсте препарата, дозирање, примећени ефекти и нежељена дејства;
3. мишљења и информисаност о овим препаратима, као и препознавање недозвољених-допинг агенаса;
4. искуства студената са допинг агенсима.
МЕТОД РАДА
Узорак испитаника
Испитанике је чинило 89 студената завршне године студија Факултета спорта и физичког васпитања у Београду. Студенти овог факултета су се у највећем броју случајева бавили спортом током адолесценције. Највећи број њих је и у тренутку истраживања био укључен у одређене активности спорта/рекреације. Девет испитаника није навело спорт/рекреативну активност којом се баве, или да су то чинили некада. Преостали број испитаника се на питање о спорту изјаснио на следећи начин (неки студенти су навели више спортова у које су укључени): спортске игре – 37,5%, борилачки спортови – 13,7%, фитнес – 11,2%, атлетика – 7,5%, рад у теретани – 7,5%, бициклизам – 2,5%, плес – 2,5%, пливање 2,5%, скијање – 2,5%, скокови у воду – 2,5%, тенис – 2,5%, триатлон – 1,2% и гимнастика 1,2%. Било је 60 младића и 26 девојака, а 3 испитаника се нису изјаснила о полу. Испитаници су одабрани методом случајног избора.
Узорак варијабли
Инструмент истраживања била је анонимна анкета која је садржала 20 питања, која се могу сврстати у три групе:
1. Употреба нутритивних суплемената
2. Мишљење студената о нутритивним суплементима
3. Употреба супстанци допинга
Обрада података
Најпре је за све варијабле, у сва три теста, урађена дистрибуција фреквенција у односу на целу групу, као и по половима. Да би се испитало да ли постоје евентуалне разлике у дистрибуцији одговора мушкараца и жена коришћен је X2-тест, будући да се радило о прекидним статистичким серијама исказаним у форми номиналне скале – фреквенције, које захтевају непараметријски приступ.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Употреба нутритивних суплемената
Прво питање односило се на тренутно коришћење суплемената. Двадесетједан испитаник је одговорио потврдно што је чинило 23,6% од укупног броја. Ако се томе додају позитивни одговори који се односе на пређашњу употребу ових препарата онда се може рећи да је 48 испитаника, или њих 54% од укупног броја некада користило ове препарате. Ови подаци су слични са подацима у другим студијама, где се приближно половина испитаника изјаснила да је користила или користи ове супстанце. Тринаест девојака или 50 % од анкетираних се изјаснило да је користило неке нутритивне суплементе. У односу на укупан број корисника, девојке су чиниле 27%. У односу на укупан број мушкараца њих 58% се изјаснило да је користило додатке исхрани. Није било статистички значајне разлике у коришћењу суплемената између мушкараца и жена (p=0,318). У већини других истраживања преваленца коришћења суплемента била је већа међу особама женског пола. Неопходно је нагласити да је испитивана популација студената специфична и да у доступној литератури нема података о узорку истих карактеристика (будући педагози физичког васпитања, који су уз то и бивши или садашњи спортисти). Најчешће се користе препарати витамина. Тридесет један студент или 34,8% користи различите мултивитаминске формуле, што се бележи и у другим студијама . Потом следе протеини/аминокиселине 25,8%, креатин 23,6%, минерали 19,1% (најчешће у комбинацији са витаминима), витамин Ц 10,1% и глутамин 6,7%. Сви остали препарати које су студенти наводили, чинили су испод 4% употребе.
Девојке су најчешће користиле витамине, минерале и витамин Ц, док су младићи најчешће користили витамине, креатин/аминокиселине подједнако, а потом минерале. Овакви резултати показују високу подударност са другим истраживањима. Наиме, девојке су се више одлучивале за додатке који доприносе опоравку организма (нутритивни суплементи). Младићи су поред витамина, радо користили супстанце које имају првенствено ергогени ефекат – повећање мишићне масе, снаге и силе мишића
Највећи број испитаника -18,7% сматрао је да ће употребом суплемената побољшати опоравак након завршеног тренинга. Као разлог за коришћење протеина/аминокиселина и креатина наводи се жељено повећање мишићне масе и бржи опоравак организма 16,7%. Један испитаник чак наводи да је остварио повећање на телесној маси од 7кг за 30 дана! Често се као очекивани ефекат употребе суплемената (посебно витамина/минерала) наводило очување имунитета, 12,5%. Запажа се да се очекивања испитаника (физиолошка функција супстанци) поклапају са наводним позитивним искуствима испитаника. Ову чињеницу најбоље је описао један студент који каже да користи суплементе, јер они пружају: ″Субјективан осећај да је то добро за организам″. Познавање физиологије физичког рада (научено у претходним годинама студија), али неспорно утицај медија и пропаганде произвођача вероватно доприносе честом плацебо ефекту нутритивних суплемената. Само 2% испитаника се изјаснило да није било очекиваних ефеката. Двадесетпет испитаника или 52% од укупног броја корисника суплемената се придржава препорученог уноса, док 6,2% узима веће дозе од препоручених. Студенти који су укључени у спортске игре најчешће су користили суплементе - 27%, потом следе они који се баве борилачким спортовима - 20,8%. Овакви резултати су се могли очекивати, јер су студенти најбројнији у ове две групе спортова.
Мишљење студената о нутритивним суплементима
Данас је преовладало мишљење да је спорт незамислив без примене различитих суплемената/ергогених супстанци. Слични су ставови и испитане групе студената: 59,5% или 53 испитаника сматра да су суплементи неопходни у спорту, 13,5% или 12 испитаника одговорило је негативно на ово питање, 24,7% сматра да је важно повремено користити ове препарате. Педесетосам испитаника или 65,2% сматра да је суплементација непотребна у рекреацији, 29,2% или 26 испитаника мисли да је важан повремени унос ових материја, док се негативно изразило 65,2% (58 испитаника).
Ако би испитаници били тренери, или се од њих тражи мишљење, 29 студената или 32,6% би препоручили суплементацију; 10 испитаника или 11,2% то не би учинили, а 50 студената или 56,1% нису одговорили на ово питање. Углавном би корисници суплемената препоручили препарате које и сами користе. Аминокиселине би препоручило адолесцентима-спортистима (до 18. године) њих 19 или 21,3%, а креатин би препоручило њих 64 или 71,9%. Иако се сматра да је креатин безбедан препарат, не препоручује се младим спортистима испод 18 година. Истраживања показују да је он и поред тога, веома популаран међу младим спортистима посебно у фудбалу, рукомету, америчком фудбалу и другим брзинско-снажним активностима. Једно од питања односило се на изворе информисања о додацима исхрани/ергогенима у спорту. Педесет један студент, што чини 57,3 %, каже да знања о суплементима стиче заправо на факултету од својих професора, што говори о значају познавања ове проблематике од стране професора на стручним предметима. Познаници и пријатељи су доста значајан извор информисања - 34 испитаника или 38,2 %, као и часописи, интернет и тренер у клубу
Двадесет шест испитаника или 29,2 % сматра да су суплементи у спорту незамењиви, док њих 35 или 39,3 % сматра да постоје алтернативе. Правилна, програмирана исхрана према мишљењу њих 33 или 37 % од укупног броја може да обезбеди и оно што се уноси суплементима. Интересантан је податак да је 43% испитаника сматрало да је суплементација неопходна у спорту, а да је истовремено алтернатива суплементима – правилна, програмирана исхрана. Овакви одговори су контрадикторни на први поглед. Ипак, може се очекивати да ће изучавање области исхране спортиста које следи у наредном периоду значајно отклонити ову нелогичност. Са друге стране, утицај медијске пропаганде произвођача и дистрибутера ових препарата је врло сугестиван, некада и пресудан за доношење одлуке. Њих 6,7% сматрају да је уз одговарајући тренинг непотребна суплементација. Опасност да се заједно са нутритивним ергогенима уносе и недозвољене супстанце у спорту свесно је 52 студената или 58,4%, док чак њих 37% (33 испитаника) сматра да се то не догађа. Ипак, само њих 6 или 6,74% навело је тачне примере комбинација дозвољених и недозвољених супстанци. Наведене су три комбинације: Ефедрин+Кофеин+Аспирин, Креатин+Анаболички стероиди, Амино киселине+Анаболички стероиди. Седемдесет испитаника или 78,6% сматра да знају разлику између ергогена и допинг агенаса. Међутим, када је требало да међу наведеним супстанцама препознају недозвољене, тачно је одговорило свега њих 15 или 16,8%. Питање: Обележи супстанце које су забрањене у спорту (допинг агенсе)
а) Креатин
б) Карнитин
ц) Ефедрин
д) ДХЕА (дехидроепиандростерон)
е) Кленбутерол
ф) Гинсенг
г) Коензим Q10
х) Инозин
Овакав одговор би био поражавајући за будуће тренере и педагоге физичке културе, али је чињеница да њима тек следи детаљно изучавање ове области кроз предмет који се бави овом проблематиком.
Употреба супстанци допинга
Последње питање односило се на лична искуства испитаника са допинг агенсима. Њих 8 или 9 % проверили су дејства забрањених супстанци - 5 младића (8,3% у односу на укупан број студената) и 3 девојке (11,5% у односу на број анкетираних студенткиња). Испитаници су углавном коментарисали да се то догодило само једном. У три случаја наведено је да се радило о Ефедрину. Двоје испитаника кажу да су се испољили позитивни ефекти на рад, али да је то било непријатно искуство након престанка дејства ове супстанце. Један студент је навео да је био приморан од других да користи ефедрин. Шесторо који су имали искуства са допинг агенсима користили су и различите суплементе. Корисници допинга иначе готово редовно користе различите ергогене у спорту.
ЗАКЉУЧАК
Учесталост употребе и позитивно мишљење о нутритивним суплементима и ергогеним материјама међу испитиваним студентима (садашњих или бивших спортиста) одговарају ономе што се бележи у истраживањима других популација спортиста. Највеће интересовање испољило се за витамине, аминокиселине, креатин и минерале, што одговара резултатима других истраживања. Није било статистички значајне разлике када се говори о употреби суплемената међу младићима и девојкама. Највећа учесталост употребе додатака исхрани забележена је у спортским играма (27%) и борилачким спортовима (20,8%). У 32,6% случајева испитаници би као тренери другима препоручили употребу суплемената. У 9% случајева испитаници су користили неки допинг агенс, а најчешће је то био ефедрин. Едукација будућих наставника физичког васпитања и спортских тренера о значају и принципима правилне исхране и месту додатака исхрани неопходна је за њихов одговоран рад са децом у школама и спортским клубовима. Потпуна знања из области исхране омогућују студентима Факултета спорта и физичког вежбања да активно учествују у заштити здравља и формирању добрих навика у исхрани, што има далекосежни значај.