Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Problemi regulisanja potrebne količine novca u opticaju
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Povećanjem obima proizvodnje nužno nameće potrebu za dodatnom količinom novca u opticaju. Ukoliko tu novu količinu novca nije moguće nadomestiti povećanjem brzine opticaja postojećeg novca, većom prodajom roba na kredit, povećanjem bezgotovinskih plaćanja, širom upotrebom kreditnog novca, ili uzajamnim kompenzacijama potraživanja ekonomskih subjekata, onda je potrebno ubaciti u opticaj dodatnu količinu novca, koja će omogućiti realizaciju veće količine robe u prometu.

U uslovima funkcionisanja zlatnog novca, količina potrebnog novca u opticaju povećava se aktiviranjem tezaurisanog novca. Oni ekonomski subjekti koji su privremeno odložili potrošnju raspoloživog novca, ponovo ga aktiviraju na taj način što kupuju robe, usluge, plaćaju druge obaveze, ili ga prosto ustupaju na zajam drugim ekonomskim subjektima. Kada tezaurisani novac nije dovoljan da zadovolji narasle potrebe, mora se od zlata iskovati nova količina zlatnog novca. Zbog toga količina zlata mora uvek biti veća od one koja funkcioniše kao moneta. Naravno, u uslovima funkcionisanja zlatnog novca, ukoliko određena zemlja ne raspolaže dovoljnim rezervama zlata za kovanje dodatne količine monete, moraće se proizvesti nova količina zlata.

U uslovima funkcionisanja papirnog novca, kada se zbog porasta proizvodnje odnosno sume robnih cena, javi potreba za većom količinom novca u opticaju onda se ona ubacuje u promet štampanjem (emitovanjem) novih papirnih novčanica od strane emisione ustanove (centralne emisione banke). Kredit koji emisiona banka daje drugim bankama ili neposredno komintentima (preduzećima, i slično) predstavlja osnovni instrument ubacivanja dodatne količine novca u opticaju. Ekspanzija kredita znači uvećanje količine novca u opticaju, za razliku od kontrakcije kredita koji predstavlja smanjenje novca u opticaju.

Ukoliko je stvarna količina papirnog novca u opticaju veća od potrebne količine papirnog novca (određene svim onim faktorima koji utiču na njeno povećanje i smanjenje), mora doći do smanjenja vrednosti papirnog novca, do njegovog obezvređenja. Naime, čim se u opticaju nađe veća količina papirnog novca u odnosu na potrebnu dolazi do porasta tražnje roba u odnosu na neizmenjenu ponudu, što zakonito ima za posledicu opšti skok cena roba i uspostavljanje nove ravnoteže na jednom višem nivou. Takav porast cena pod uticajem preterane emisije papirnog novca naziva se inflacija. Na taj način je inflacija definisana kao monetarni fenomen.

Suprotna pojava od inflacije jeste deflacija. Ukoliko se iz bilo kojih razloga u opticaju nađe manje novca u odnosu na potrebnu količinu (i u odnosu na količinu zlatnog novca koji bi bio potreban opticaju kada bi on funkcionisao) doći će, do opšteg sniženja cena. Naime, kada nepromenjenu količinu roba ili robnih vrednosti treba realizovati sa manjom količinom novca, onda mora doći do sniženja cena, a samim tim do povećanja vrednosti novca (jer se za svaku novčanu jedinicu sada može kupiti veća količina robe), i uspostavljanja ravnoteže na jednom nižem nivou. Deflacija je neuporedivo ređa pojava od inflacije.
Referentni URL