26-01-2010, 01:39 AM
Izvor informacija za ocenu rentabilnosti projekta je Ekonomski tok projekta, tj tabela koja sadrži informacije o onim poslovnim događajima što utiču na kretanje ekonomskog potencijala projekta. Te su informacije izražene u novčanim jedinicama, pri čemu su u analizi uključeni:
1. neposredni efekti u sklopu projekta;
2. stalne tržišne cene iz prve godine veka projekta;
3. zvanični kurs stranih sredstava plaćanja.
Stavke u Ekonomskom toku projekta svrstane su u tri osnovne grupe:
1. primici;
2. izdaci;
3. neto-primici.
Primici u Ekonomskom toku su one stavke i poslovni događaji koji povećavaju ekonomski potencijal projekta, a sastoje se od dve osnovne stavke:
1. ukupni prihodi;
2. ostatak vrednosti projekta.
Ukupni prihod i ostatak vrednosti projekta nalaze se u Finansijskom toku projekta, pa pri sastavljanju Ekonomskog toka projekta, analitičar može jednostavno preuzeti te obe stavke iz Finansijskog toka
Izdaci u Ekonomskom toku one su stavke i poslovni događaji koji smanjuju ekonomski potencijal projekta, a uključuju sledeće osnovne stavke:
investicije i ostali troškovi vezani za investicije;
rashodi poslovanja bez amortizacije;
posebna izdvajanja za društvani standard;
porezi iz dobiti;
izdvajanja u rezerve.
Izdaci u Ekonomskom toku projekta imaju vrlo sličnu strukturu kao i izdaci u Finansijskom toku projekta. Razlika je jedino u tome što se u Finansijskom toku projekta pojavljuju obaveze prema izvorima finansiranja, dok ih nema u izdacima Ekonomskog toka projekta. To je zato što se te obaveze međusobno potiru sa prethodno uzetim kreditima, te je njihov efekat na ekonomski potencijal ili imovinu preduzeća neutralan. Drugim rečima, oni ne smanjuju ekonomski potencijal ili imovinu preduzeća, već samo finansijski potencijal preduzeća.
Dakle, podaci o primicima i izdacima u Ekonomskom toku projekta pripremljeni su već u fazi pripreme investicionog projekta, i to u analizi ekonomsko-finansijskih aspekata projekta. Prema tome, pri sastavljanju Ekonomskog toka projekta preuzimaju se već ranije pripremljeni podaci o primicima i izdacima, a treba izračunati samo neto-primanja u svakoj godini veka projekta.
Neto-primici u Ekonomskom toku projekta definisani su kao razlika između primitaka i izdataka, tj
NPen = Pe n - Ie n
gde je: NPE = neto-primici u Ekonomskom toku projekta;
Pe = primici u Ekonomskom toku projekta;
Ie = izdaci u Ekonomskom toku projekta;
n = godina u veku projekta, an = 0,1, ..., t
Ako su neto-primici Ekonomskog taka u nekoj godini vijeka projekta pozitivni, tada je došlo do povećanja imovine projekta u toj godini. Imovina je smanjena, ukoliko su oni negativni, a ostala je nepromenjena kada su jednaki nuli.
Bit ocene rentabilnosti ili ekonomske ocene sa gledišta projekta je u tome da se proceni da li je njegova imovina povećana ili smanjena, kad se uzme u obzir ceo vek projekta, bez obzira na njeno kretanje u pojedinim godinama veka. U tu svrhu se u dinamičnom pristupu ocjeni koriste sledeće metode:
metod perioda povrata investicionih ulaganja;
metoda neto sadašnje vrednosti projekta;
metoda interne stope rentabilnosti projekta.
Svaka od ovih metoda ima prednosti i nedostatke, što znači da pojedina metoda ocenjuje samo neke aspekte projekta. To je razlog da je u procesu ocene potrebno primeniti sve tri navedene metode, budući da se na taj način dobija najkompletnija ocena efikasnosti projekta.
Primer ekonomskog toga u preduzeću ‘’VIR’’
1. neposredni efekti u sklopu projekta;
2. stalne tržišne cene iz prve godine veka projekta;
3. zvanični kurs stranih sredstava plaćanja.
Stavke u Ekonomskom toku projekta svrstane su u tri osnovne grupe:
1. primici;
2. izdaci;
3. neto-primici.
Primici u Ekonomskom toku su one stavke i poslovni događaji koji povećavaju ekonomski potencijal projekta, a sastoje se od dve osnovne stavke:
1. ukupni prihodi;
2. ostatak vrednosti projekta.
Ukupni prihod i ostatak vrednosti projekta nalaze se u Finansijskom toku projekta, pa pri sastavljanju Ekonomskog toka projekta, analitičar može jednostavno preuzeti te obe stavke iz Finansijskog toka
Izdaci u Ekonomskom toku one su stavke i poslovni događaji koji smanjuju ekonomski potencijal projekta, a uključuju sledeće osnovne stavke:
investicije i ostali troškovi vezani za investicije;
rashodi poslovanja bez amortizacije;
posebna izdvajanja za društvani standard;
porezi iz dobiti;
izdvajanja u rezerve.
Izdaci u Ekonomskom toku projekta imaju vrlo sličnu strukturu kao i izdaci u Finansijskom toku projekta. Razlika je jedino u tome što se u Finansijskom toku projekta pojavljuju obaveze prema izvorima finansiranja, dok ih nema u izdacima Ekonomskog toka projekta. To je zato što se te obaveze međusobno potiru sa prethodno uzetim kreditima, te je njihov efekat na ekonomski potencijal ili imovinu preduzeća neutralan. Drugim rečima, oni ne smanjuju ekonomski potencijal ili imovinu preduzeća, već samo finansijski potencijal preduzeća.
Dakle, podaci o primicima i izdacima u Ekonomskom toku projekta pripremljeni su već u fazi pripreme investicionog projekta, i to u analizi ekonomsko-finansijskih aspekata projekta. Prema tome, pri sastavljanju Ekonomskog toka projekta preuzimaju se već ranije pripremljeni podaci o primicima i izdacima, a treba izračunati samo neto-primanja u svakoj godini veka projekta.
Neto-primici u Ekonomskom toku projekta definisani su kao razlika između primitaka i izdataka, tj
NPen = Pe n - Ie n
gde je: NPE = neto-primici u Ekonomskom toku projekta;
Pe = primici u Ekonomskom toku projekta;
Ie = izdaci u Ekonomskom toku projekta;
n = godina u veku projekta, an = 0,1, ..., t
Ako su neto-primici Ekonomskog taka u nekoj godini vijeka projekta pozitivni, tada je došlo do povećanja imovine projekta u toj godini. Imovina je smanjena, ukoliko su oni negativni, a ostala je nepromenjena kada su jednaki nuli.
Bit ocene rentabilnosti ili ekonomske ocene sa gledišta projekta je u tome da se proceni da li je njegova imovina povećana ili smanjena, kad se uzme u obzir ceo vek projekta, bez obzira na njeno kretanje u pojedinim godinama veka. U tu svrhu se u dinamičnom pristupu ocjeni koriste sledeće metode:
metod perioda povrata investicionih ulaganja;
metoda neto sadašnje vrednosti projekta;
metoda interne stope rentabilnosti projekta.
Svaka od ovih metoda ima prednosti i nedostatke, što znači da pojedina metoda ocenjuje samo neke aspekte projekta. To je razlog da je u procesu ocene potrebno primeniti sve tri navedene metode, budući da se na taj način dobija najkompletnija ocena efikasnosti projekta.
Primer ekonomskog toga u preduzeću ‘’VIR’’