Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Biološka aktivnost karboksilnih kiselina
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Biološki važna arahidonska kiselina
Sistematski naziv kiseline 5, 8,11,14 –elkoza tetraenska kiselina

Prirodne nezasićene masne kiseline mogu da podlegnu daljoj transformaciji u različito strukturno neobična jedinjenja. Jedan takav primer je arahidonska kiselina, koja je biološki prekursor mnogih važnih jedinjenja u ljudskom organizmu, kao što su prostaglandini, tromboksani, prostaciklini i leukotrieni. Arahidonska kiselina je biološki važna nezasićena masna kiselina. Nastaje iz membranskih fosfolipida i masnih kiselina djelovanjem različitih fosfolipaza.

Ovi molekuli imaju jako farmakološko dejstvo. Na primer, neki prostaglandini izazivaju zapaljenje tkiva povezanog sa reumatičnim artritisom. Derivat salicilne kiseline, aspirin C9H8O4 , deluje protiv takvih simptoma inhibicijom transformacije arahidonske kiseline u prostaglandine. Početkom devedesetih godina prošlog veka, utvrđeno je da astma, oboljenje od kojeg boluje oko 15 miliona Amerikanaca pripada hroničnim zapaljenskim procesima. Skorašnja istraživanja ukazuju da leukotrieni učestvuju u prenosu upala disajnih funkcija, a tromboksani dovode do bronhospazmi. Zbog toga se neki antiinflamatorni agensi, kao što su kortikosteroidi, koriste u lečenju astme, jer mogu da blokiraju sintezu arahidonske kiseline.


Masne trans-kiseline i zdravlje

Više od 90% prirodnih nezasićenih masnih kiselina ima cis-dvostruke veze ugljenik-ugljenik, koje doprinose smanjenju tačke topljenja biljnih ulja u odnosu na masti. Katalitičkom hidrogenizacijom biljnih ulja dobija se čvrsta supstanca , margarin. Međutim, ovim procesom ne hidrogenizuju se sve dvostruke veze: znatan deo njih pod uticajem katalizatora zaostaje u finalnom čvrstom proizvodu. Na prmer, čvrsti margarin sadrži oko 35% zasićenih masnih kiselina (ZMK) i 12% trans-masnih kiselina (TMK). Meki margarin (za mazanje), koji se kraće izlaže dejstvu katalizatora, sadži oko 15% ZMK i 5% TMK. Poređenja radi, prirodni buter sadrži više od 50% ZMK, ali samo 3-4% TMK.

Posledice koje izazivaju TMK u ljudskoj ishrani: odavno se sumnjalo da se TMK ne metabolišu u ljudskom organizmu na isti način kao cis-izomeri; šezdesetih godina prošlog veka ta sumnja je potvrđena isrtraživanjima koja su pokazala da TMK znatno utiče na metabolizam lipida. Možda je najalarmantniji rezultat bio da se TMK akumuliraju u ćelijskim membranama i povećavaju koncentraciju lipoproteina male gustine (low-density lipoproteins, LDL, popularnog, ali netačnog imena ,,loš holesterol”), a snižavaju koncentraciju lipoproteina velike gustine (high density lipoproteins, HDL, takozvani ,,dobar holesterol”) u krvi.

Istaživanja iz devedesetih godina prošlog veka ukazuju da TMK iz hrane povećavaju rizik pojave raka dojke i srčanih oboljenja. Veruje se da TMK imaju manje povoljan uticaj na ljudsko zdravlje, čak i od ZMK. U uobičajenoj ishrani, TMK se nalaze u maloj količini, ali je njihov sadržaj znatno povećan u prženoj, brzo pripremljenoj hrani (fast food) i gotovim prehrambenim proizvodima (kolači, keks, krekeri) u kojima se dostize 30-50% ukupnih masti. Pored preporuke Američkog udruženja za srčana oboljenja, da u unetim kalorijama do 30% treba da potiče od masti, potrebno je imati na umu i potencijalni rizik od preteranog konzumiranja TMK.
Referentni URL