20-01-2010, 09:04 PM
Vitamini su organska jedinjenja,raznovrsne strukture,neophodna za pravilno funkcionisanje organizma.Naziv vitamin potiče iz 1911godine,kada je poljski biohemečar K.Funk izolovao iz ljuske pirinča kristalnu supstancu i nazvao je vitamin(latinski vita-život, amin-amino jedinjenje)zato što je pokazivala visok fiziološki efekat u lečenju opake bolesti beri-beri,a sadržala je amino-grupu.I vitamini koji su otkriveni kasnije, iako nisu sadržali amino-grupu,zadržali su stari,pogrešan naziv.
Danas se vitaminima smatraju priurodni bitni sastojci hrane,koji u vrlo malim količinama pomažu održavanju normalne aktivnosti tkiva.Čovek i životinje vitamine jedino mogu unositi preko hrane jer oni nemaju sposobnost da sintetišu vitamine iz jednostavnih molekula kao što to mogu biljke i mikroorganizni.Za normalnoo funkcionisnje organizma ,vitamini su potrebni u minimalnim količinama,pa je raznovrsna ishrana dovoljan izvor vitamina.
Vitamini su veoma heterogena jedinjenja.Jedina zajednička odlika zbog koje se svrstavaju u istu grupu je njihov fiziološki efekat,te oni deluju u vrlo malim količinama.Zbog heterogenosti u hemijskom pogledu,klasifikacija vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti.Naime,razlikuju se u vodi rastvorljivi, i hidrosolubilni vitamini su:vitamin C i vitamini grupe B(B1,B2,B6,B12,PP,pantonenskakiselina,biotin,folnakiselina),aliposolubni: grupe vitamina A,D,E i K.
Vitamini se obeležavaju velikim slovima latinice,kao na primer vitamin C, a kada više njih pripagaju istoj grupi ,da bi se razlikovali obeležavaju se još sa arapskim brojevima na primer:A1,A2,D2,D3,B1 itd.
Vitamini funkcionišu u sastavu mnogih enzima,koenzima ili prostetičnih grupa enzima,a budući da imaju kataličku ulogu u živom svetu,nazivaju se biokatalizatorima.
Provitamini su supstance koje su po hemijskoj strukturi veoma slične pojedinim vitaminima,a koje u životinjskom organizmu preradom prelaze u odgovarajuće vitamine
Bolesti koje se javljaju zbog potpunog nedostatka pojedinih vitamina u organizmu nazivaju se avitaminoza,a kada ih je nedovoljno hipovitaminopza. Stanja nastala kao posledica unošenja u organizam vićih količina pojedinih vitamina nego što su potrebne nazivaju se hipervitainoza.Antivitaminima se smatraju supstance koje sprečavaju(inhibišu) dejstvo pojedinih vitamina. Dnevne potrebe ljudi u vitaminima su vrlo različite (od 3mg za vitamin B12 do 100 mg za vitamin C).
Vitamini rastvorljivi u mastima
Ovi vitamini se nalaze u hrani bogatoj lipidima,kao što su jetra,mlečna mast,jaja i ulja.Veoma se teško izlučuju mokraćom,pa se često pri vitaminskoj terapiji nagomilavaju u organizmu,izazivajući neke neželjne efekte.U ovu grupu spadaju vitamini A,D,E i K
Vitamini Hemijski sastav dnevna potreba biohemijska uloga
Vitamin D kalciferol 0,005 mg reguliše metabolizam kalcijuma
Vitamin A retonol 2 mg učestvuje u procesu vida
Vitamin E tokoferol 10 mg štiti lipide membrana od oksidacije
Vitamin menahinon 1 mg učestvuje u procesima koagulacije
Vitamin A (akseroftol) u organizmu prouzrukuje orožavanje epitela sluzokože, disajnih,genitalnih i organa za varenje,što često usled infekcija,dovodi i do smrti.Najvažniji znaci nedostatka ovog vitamina su noćnoslepilo (hipovitamnoza),a kasnije kseroftalmija, ti suvo orožvanje rožnnjače i konjuktiva uz gubitak vida(avitaminoza).
U prirodi su pored vitamina A rasprostranjeni i njegovi provitamini , i karoten.Najvažniji izvori vitamina A su:riba,jetra, žumance,maslac, pavlaka,sir,mleko.Najvažniji izvori karotena su žuto ili crveno obojeno voće i povrće:kajsija,breskva,paradajz,šargarepa i tikva.
Danas se vitaminima smatraju priurodni bitni sastojci hrane,koji u vrlo malim količinama pomažu održavanju normalne aktivnosti tkiva.Čovek i životinje vitamine jedino mogu unositi preko hrane jer oni nemaju sposobnost da sintetišu vitamine iz jednostavnih molekula kao što to mogu biljke i mikroorganizni.Za normalnoo funkcionisnje organizma ,vitamini su potrebni u minimalnim količinama,pa je raznovrsna ishrana dovoljan izvor vitamina.
Vitamini su veoma heterogena jedinjenja.Jedina zajednička odlika zbog koje se svrstavaju u istu grupu je njihov fiziološki efekat,te oni deluju u vrlo malim količinama.Zbog heterogenosti u hemijskom pogledu,klasifikacija vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti.Naime,razlikuju se u vodi rastvorljivi, i hidrosolubilni vitamini su:vitamin C i vitamini grupe B(B1,B2,B6,B12,PP,pantonenskakiselina,biotin,folnakiselina),aliposolubni: grupe vitamina A,D,E i K.
Vitamini se obeležavaju velikim slovima latinice,kao na primer vitamin C, a kada više njih pripagaju istoj grupi ,da bi se razlikovali obeležavaju se još sa arapskim brojevima na primer:A1,A2,D2,D3,B1 itd.
Vitamini funkcionišu u sastavu mnogih enzima,koenzima ili prostetičnih grupa enzima,a budući da imaju kataličku ulogu u živom svetu,nazivaju se biokatalizatorima.
Provitamini su supstance koje su po hemijskoj strukturi veoma slične pojedinim vitaminima,a koje u životinjskom organizmu preradom prelaze u odgovarajuće vitamine
Bolesti koje se javljaju zbog potpunog nedostatka pojedinih vitamina u organizmu nazivaju se avitaminoza,a kada ih je nedovoljno hipovitaminopza. Stanja nastala kao posledica unošenja u organizam vićih količina pojedinih vitamina nego što su potrebne nazivaju se hipervitainoza.Antivitaminima se smatraju supstance koje sprečavaju(inhibišu) dejstvo pojedinih vitamina. Dnevne potrebe ljudi u vitaminima su vrlo različite (od 3mg za vitamin B12 do 100 mg za vitamin C).
Vitamini rastvorljivi u mastima
Ovi vitamini se nalaze u hrani bogatoj lipidima,kao što su jetra,mlečna mast,jaja i ulja.Veoma se teško izlučuju mokraćom,pa se često pri vitaminskoj terapiji nagomilavaju u organizmu,izazivajući neke neželjne efekte.U ovu grupu spadaju vitamini A,D,E i K
Vitamini Hemijski sastav dnevna potreba biohemijska uloga
Vitamin D kalciferol 0,005 mg reguliše metabolizam kalcijuma
Vitamin A retonol 2 mg učestvuje u procesu vida
Vitamin E tokoferol 10 mg štiti lipide membrana od oksidacije
Vitamin menahinon 1 mg učestvuje u procesima koagulacije
Vitamin A (akseroftol) u organizmu prouzrukuje orožavanje epitela sluzokože, disajnih,genitalnih i organa za varenje,što često usled infekcija,dovodi i do smrti.Najvažniji znaci nedostatka ovog vitamina su noćnoslepilo (hipovitamnoza),a kasnije kseroftalmija, ti suvo orožvanje rožnnjače i konjuktiva uz gubitak vida(avitaminoza).
U prirodi su pored vitamina A rasprostranjeni i njegovi provitamini , i karoten.Najvažniji izvori vitamina A su:riba,jetra, žumance,maslac, pavlaka,sir,mleko.Najvažniji izvori karotena su žuto ili crveno obojeno voće i povrće:kajsija,breskva,paradajz,šargarepa i tikva.