Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: MILEVA MARIĆ EINSTEIN
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
[Slika: Mileva_Maric.jpg]

Dama koja je jako poznata našoj javnosti, i prilično kontraverzna – naime postoje neke priče da je u stvari ONA izmislila ono poznato E = mc2 a da je gospodin Ajnštajn u stvari iskorišćavao, maltretirao itd. Nije što je naša, već što je sigurno bila pametnija, lepša, požrtvovanija...

Mileva Marić-Ajnštajn (rođena 19. decembra 1875. godine u Titelu, tada je to bila teritorija Austro-Ugarske, a danas Srbija, umrla je 4. avgusta 1948, u Cirihu), srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika. (Ovako kažu na wikipediji, ali neka oni polemišu, mi znamo bolje, zar ne?)

Rođena je u bogatoj porodici kao najstarija od troje dece oficira austro-ugarske vojske. Prilikom rođenja Milevi je iščašen kuk, tako da joj je leva noga bila kraća, što je stajalo na putu devojačkoj sreći, odn. smanjivalo broj zainteresovanih prosaca, pa se u TIM godinama bacila na knjigu, odn. upisala nešto što liči na naš ETF.

[Slika: mileva-ajnstajn-x.jpg]

Ubrzo nakon njenog rođenja, njen otac je završio vojnu karijeru i dobio posao u sudu u Rumi, a kasnije u Zagrebu. Mileva je imala mlađu sestru Zorku i brata Miloša.

1886. godine krenula je u Žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u Gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. pohađala je Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci. (zvuči poznato, ovo za dečake?)

U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu.
U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je primljena u ovu školu (mi smo ipak napredovali, na našem smeru ima 6 devojaka!).

Jedan od njenih kolega na predavanjima iz fizike bio je Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu.

Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je, zamislite, pisao da mu nedostaje (ne znam izvor ove informacije, a pretpostavljam da je u to vreme ovo bilo ravno izjavi ljubavi, što je začuđujuće smelo za jednog ETF-ovca, kakvim ćemo ponosno smatrati gospodina Alberta!). U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula.

Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog bolesti (opet ona devojačka sreća). Međutim, Ajnštajnovi roditelji su imali izvesne rezerve jer je bila starija od njega tri i po godine i nije bila Jevrejka.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi. U leto 1900. nije položila svoje završne ispite.
Ajnštajn je diplomirao i otišao kući za raspust, dok je ona ostala u Cirihu, radeći kao laboratorijski asistent i pripremajući se da ponovo izađe na ispite. Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo.

Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu, i nije želeo da se ženi (kakav...).

U Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila kćerku Liserl.
U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu (bar tako ljudi kažu, a mi im verujemo).

U međuvremenu, Albert je u dobio posao u patentom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se tu i venčali 6. januara 1903. (što bi rekli – dobro se setio). Neko vreme pre venčanja Liserl je obolela od šarlaha.
Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje.

Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom. Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme posvećivao fizici, a Mileva pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu.

Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta. Ajnštajn je 1905. objasnio fotoelektrični efekat, a 1908. dobio licencu za rad na Univerzitetu u Bernu. Sledeće godine je dao otkaz na tom Univerzitetu i patetnom zavodu i prihvatio mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu.

Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa bivšom devojkom (izgleda da i nije bio tako dobra prilika), pa je njihov brak zapao u krizu. Da bi vratio mir, otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910. (a oni su, nadamo se, tad odlučili da ne idu više na odmore).

Sledeće godine, Albert se sa porodicom preselio u Prag, gde je postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand.
Za Milevu je ovaj prelazak bio težak; kao Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških nacionalista, sa kojima sa kao Slovenka identifikovala.

Ajnštajn se 1912. vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će ojačati njihov brak.
Ipak, Albert je pronašao novog saradnika za matematiku Marsela Grosmana, što je nju isključilo iz poslovnog dela njihovog braka. T
akođe je imao i novu ljubavnicu, rođaku Elzu Lovental (što bi se danas zvalo incest!, i što je Milevu isključilo i iz ostalih delova njihovog braka).

Kriza je došla u proleće 1914. kada je Albert prihvatio položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka, kao i mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu.
Mileva je u startu odbila da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se na kraju, ipak, preselili. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“ ili da mora da izađe iz sobe kada on to zahteva.

Da bi ostao u braku sa njom zahtevao je od nje da prihvati te zapovesti kao i to da on ima druge žene. U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih (pomislićete - dobro se setila!, ali setite se koje je to bilo vreme, kao i to da je samim upisom fakulteta prekoračila sve granice ženstvenosti, pa još i muža da ostavi...).

Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativiteta.
Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve, koja se tad razbolela. Dok je bila bolesna, njena mlađa sestra Zorka se brinula o deci, ali je doživela nervni slom, pa je sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici.

Mileva je konačno pristala da Albertu da razvod 1918, a Ajnštajn se složio da Milevi da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade. Zvanično su se rastali 14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine savijanje svetlosti u gravitacionom polju za pomračenje Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativiteta, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.

Uprkos tome, Nobelovu nagradu za fiziku dobio je za objašnjenje fotoelektričnog efekta. Ajnštajn zbog putovanja nije prisustvovao dodeli, pa mu je švedski ambasador tek 1923. dodelio nagradu, a Albert je novac prepustio Milevi. Mileva je uložila novac u tri stana u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda, koji je 1930. oboleo od šizofrenije.

Ova decenija je za Milevu bila jako teška: Albert i Elza su zbog nacista emigrirali u Sjedinjene Države, Milevina majka je umrla na dočeku nove 1935. godine, a sestra Zorka je umrla 1938. godine. Stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom 1938. emigrirao u Sjedinjene Države, gde je njen najmlađi unuk Klaus Martin umro u roku od nekoliko meseci.

Mileva je zbog dugova nastalih zbog Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć.
Ajnštajn je preuzeo vlasništvo nad kućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao za 85.000 švajcarskih franaka, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da ostane u kući.

Međutim, na dočeku Nove godine, Mileva je iznenada dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj je pokušao da joj produži boravak i otkriveno je da je kupčevih 85.000 franaka slučajno uplaćeno na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati novac i pretio je da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Tog proleća Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila se. Umrla je u bolnici tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. i sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm.

Za njen grob šira javnost je saznala 2003. zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sent Galena. Njen grob nema spomen ploču, a iznad njenih ostataka, leže ostaci još nekoliko ljudi.

I za kraj moram uputiti jedan savet devojkama koje ovo čitaju – ako Vam se svidi kolega, razmislite i o tome da bi mogao postati novi Ajnštajn, pa kuda god Vas odvede to razmišljanje.
Referentni URL