19-01-2010, 10:02 PM
NAČIN I MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA
Poslodavac je u obavezi da utvrđene rizike na radnom mestu i u radnoj okolini spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću meru.
Poštujući princip prevencije, a polazeći od prioriteta, utvrnuju se mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika (članom 12. stav. 2 Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini predložene su neke od mera kao što su: održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad; obezbenivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini; osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; obezbenivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; upućivanje zaposlenih na odgovarajuće lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada i drugo).
Izbor mera vrši poslodavac polazeći od utvrnene opasnosti ili štetnosti i mogućnosti njenog smanjenja, otklanjanja ili sprečavanja.
Kod utvrđivanja primene odrenenih mera potrebno je naznačiti rok za njihovo preduzimanje.
Takođe je potrebno odrediti lice koje će se starati o sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika.
Svaka prihvaćena kontrolna (upravljačka) mera mora ispuniti sledeće kriterijume:
• da obezbeđuje adekvatnu kontrolu izlaganja rizicima;
• da ne stvara nove opasnosti;
• da omogućava zaposlenima da obavljaju svoje aktivnosti bez nelagodnosti i ometanja.
Za kontrolu ili upravljanje rizicima primenjuje se sledeća "hijerarhija" mera:
Eliminacija - predstavlja najbolji način kontrole opasnosti na radnom mestu, jer kada je opasnost eliminisana, onda je i rizik koji je prati eliminisan, odnosno ne postoje više problemi vezani za držanje pod kontrolom određene opasnosti. Eliminisanje opasnosti uključuje i redizajniranje radnog mesta ili procesa, što u nekim slučajevima može biti jednostavno i ne mora neophodno uključivati mnogo vremena i sredstava.
Eliminisanje opasnosti je najpoželjniji oblik kontrole rizika, jer:
• menja prirodu radnog mesta;
• štiti zaposlene uklanjanjem opasnosti;
• ne zahteva i ne oslanja se na korišćenje mehaničkih sredstava, na korišćenje postupaka, opreme za ličnu zaštitu ili saradnju/znanje određenih osoba.
Zamena – je poželjna mera kontrole rizika, jer smanjuje stepen ozbiljnosti opasnosti. Ova mera ne zahteva da ljudi razumeju i koriste postupke (procedure) i ne iziskuje upotrebu određenih delova LZO. Ova vrsta kontrole menja ili utiče na način na koji zaposleni i opasnost mogu da dođu u kontakt, odnosno njenom primenom se postavlja zid između zaposlenog i opasnosti.
Inženjerska kontrola - je mera čija primena menja ili utiče na način na koji opasnost i zaposleni dolaze u kontakt. Ovom merom se postavlja barijera između zaposlenog i opasnosti i na taj način se sprečava kontakt zaposlenog i opasnosti. Inženjerske kontrole:
• ne prave fundamentalne promene u prirodi opasnosti;
• efektivne su u području u kome se primenjuju;
• zahtevaju stalni monitoring (praćenje) i, kada je potrebno, održavanje radi osiguranja da je kontrola stalno prisutna i da stalno ostvaruje željenu funkciju.
Administrativna kontrola - odnosi se na način kojim se rizici kontrolišu postupcima (procedurama) ili normativnim dokumentima (zakoni, propisi nastali na osnovu zakona, pravila, uredbe, naredbe ...). Administrativna kontrola zahteva saradnju i uključenje zaposlenog, odnosno da su zaposleni svesni potrebe za kontrolom i da poseduju odgovarajuće veštine, znanje i iskustvo za primenu kontrolne mere.
Sredstva lične zaštite – mera se odnosi na korišćenje lične zaštitne opreme (LZO). Ovo je način kontrole rizika izborom određenog tipa opreme koji će stvoriti prepreku između opasnosti i zaposlenog. Primena LZO ne menja ni na koji način prirodu opasnosti koje postoje na radnom mestu. Koja kontrola će se koristiti zavisi od prirode opasnosti, prirode radnog mesta i raspoloživosti i adekvatnosti različitih tipova kontrole. Kod procene rizika, moraju se razmatrati tipovi kontrole rizika koji su na raspolaganju.
Poslodavac je u obavezi da utvrđene rizike na radnom mestu i u radnoj okolini spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću meru.
Poštujući princip prevencije, a polazeći od prioriteta, utvrnuju se mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika (članom 12. stav. 2 Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini predložene su neke od mera kao što su: održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad; obezbenivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini; osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; obezbenivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; upućivanje zaposlenih na odgovarajuće lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada i drugo).
Izbor mera vrši poslodavac polazeći od utvrnene opasnosti ili štetnosti i mogućnosti njenog smanjenja, otklanjanja ili sprečavanja.
Kod utvrđivanja primene odrenenih mera potrebno je naznačiti rok za njihovo preduzimanje.
Takođe je potrebno odrediti lice koje će se starati o sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika.
Svaka prihvaćena kontrolna (upravljačka) mera mora ispuniti sledeće kriterijume:
• da obezbeđuje adekvatnu kontrolu izlaganja rizicima;
• da ne stvara nove opasnosti;
• da omogućava zaposlenima da obavljaju svoje aktivnosti bez nelagodnosti i ometanja.
Za kontrolu ili upravljanje rizicima primenjuje se sledeća "hijerarhija" mera:
Eliminacija - predstavlja najbolji način kontrole opasnosti na radnom mestu, jer kada je opasnost eliminisana, onda je i rizik koji je prati eliminisan, odnosno ne postoje više problemi vezani za držanje pod kontrolom određene opasnosti. Eliminisanje opasnosti uključuje i redizajniranje radnog mesta ili procesa, što u nekim slučajevima može biti jednostavno i ne mora neophodno uključivati mnogo vremena i sredstava.
Eliminisanje opasnosti je najpoželjniji oblik kontrole rizika, jer:
• menja prirodu radnog mesta;
• štiti zaposlene uklanjanjem opasnosti;
• ne zahteva i ne oslanja se na korišćenje mehaničkih sredstava, na korišćenje postupaka, opreme za ličnu zaštitu ili saradnju/znanje određenih osoba.
Zamena – je poželjna mera kontrole rizika, jer smanjuje stepen ozbiljnosti opasnosti. Ova mera ne zahteva da ljudi razumeju i koriste postupke (procedure) i ne iziskuje upotrebu određenih delova LZO. Ova vrsta kontrole menja ili utiče na način na koji zaposleni i opasnost mogu da dođu u kontakt, odnosno njenom primenom se postavlja zid između zaposlenog i opasnosti.
Inženjerska kontrola - je mera čija primena menja ili utiče na način na koji opasnost i zaposleni dolaze u kontakt. Ovom merom se postavlja barijera između zaposlenog i opasnosti i na taj način se sprečava kontakt zaposlenog i opasnosti. Inženjerske kontrole:
• ne prave fundamentalne promene u prirodi opasnosti;
• efektivne su u području u kome se primenjuju;
• zahtevaju stalni monitoring (praćenje) i, kada je potrebno, održavanje radi osiguranja da je kontrola stalno prisutna i da stalno ostvaruje željenu funkciju.
Administrativna kontrola - odnosi se na način kojim se rizici kontrolišu postupcima (procedurama) ili normativnim dokumentima (zakoni, propisi nastali na osnovu zakona, pravila, uredbe, naredbe ...). Administrativna kontrola zahteva saradnju i uključenje zaposlenog, odnosno da su zaposleni svesni potrebe za kontrolom i da poseduju odgovarajuće veštine, znanje i iskustvo za primenu kontrolne mere.
Sredstva lične zaštite – mera se odnosi na korišćenje lične zaštitne opreme (LZO). Ovo je način kontrole rizika izborom određenog tipa opreme koji će stvoriti prepreku između opasnosti i zaposlenog. Primena LZO ne menja ni na koji način prirodu opasnosti koje postoje na radnom mestu. Koja kontrola će se koristiti zavisi od prirode opasnosti, prirode radnog mesta i raspoloživosti i adekvatnosti različitih tipova kontrole. Kod procene rizika, moraju se razmatrati tipovi kontrole rizika koji su na raspolaganju.