Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Patologija želuca
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Uvod

Želudac je deo gastrointestinalnog trakta koji je smešten između jednjaka i početnog dela duodenuma. Istovremeno je najširi deo digestivne cevi, mada u praznom stanju može da poorimi skoro cevasti oblik. Želudac je podeljen na nekoliko delova. Deo želuca koji se nalazi oko ulaznog dela jednjaka zove se cardia. Ona je pričvršćena za prečagu i nalazi se u nivou IX grudnog pršljena. Deo želuca koji je smešten levo od jednjaka i proksimalno od njegovog ulaska nazvan je fundus. Sfinkter pilorusa je najdistalniji deo želuca i sadrži pilorusni kanal koji je okružen izrazito zadebljanim kružnim mišićem označavajući istovremeno i završni deo želuca. Distalno od incizure angularis nalazi se pylorus ili antrum. Incizura angularis je smeštena na tački koja se nalazi na nivou 2/3 male krivine, tj. najčešće je to tačka u kojoj se vertikalni deo želuca nastavlja u distalniji horizontalni deo. Pilorus je smešten neposredno iza jetrinog kvadratnog režnja. Corpus je deo želuca između pilorusa i kardijalne i fundusne regije.

Kraća krivina se zove curvatura minoris, a duža curvatura maioris. Želudac je sastavljen od sledećih slojeva: mukoze, submukoze, mišićnog sloja i seroze. Mukoza oblaže želudac i sivkasto - crvene je boje, sem u predelu kardije i pilorusa gde je nešto bleda. Kada je želudac prazan ili zgrčen, sluzokoža stvara mnogobrojne, uglavnom uzdužne, nabore - rugae. Ova njena osobina je uslovljena rastrešenom građom submukoze i kontrakcijama muscularis mucosoe. Mnogobrojna uvlačenja slozokože (foveolae gastricae) predstavljaju uvrate želudačne sluzokože. Mišićni deo je dublje lokalizovan i sastavljen je od tri sloja. Ovi slo¬jevi su spojeni međusobno, ali se lako odvajaju od submukoze i mukoze. Sfinkter pilorusa je zadebljanje lokalizovanog tipa srednjeg kružnog sloja. Podeljen je u dve omče. Proksimalna omča koso okružuje proksimalni deo pilorusnog kanala, dok distalna omča ograničava ulaz u duodenum iz želuca.

Sadržaj:

Uvod 3
1 Regeneracija ćelija sluzokože želuca 4
1.1 Normalna proliferacija i diferencijacija ćelija 4
1.2 Regulatori epitelnih mitoza u želucu 5
2 Ulcus pepticus 6
2.1 Patogeneza peptičkog ulkusa 6
2.1.1 Povećano lučenje HCl-a i pepsina 6
2.1.2 Smanjena otpornost sluzokože 6
2.1.3 Anatomska građa sluzokože 7
2.1.4 Vaskularizacija i smetnje u cirkulaciji 7
2.1.5 Poremećaj u sintezi mucina, PGs i bikarbonata 7
2.1.6 Gastritis 8
2.2 Faktori koji učestvuju u patogenezi peptičkog ulkusa 8
2.2.1 Refluks duodenalnog sadržaja 8
2.2.2 Poremećaj neutralizacije kiseline 8
2.2.3 Poremećaj motiliteta 8
2.2.4 Polni hormoni 8
2.2.5 Hormoni nadbubrežne žlezde 8
2.2.6 Faktori okoline 9
2.2.7 Hereditarni faktori 9
3 Malformacije želuca 10
3.1 Duplikacije 10
3.2 Divertikulusi 10
3.3 Aberantni pankreas 10
3.4 Sluzokožne prečage 10
3.5 Hipertrofijska stenoza pilorusa 10
3.6 Difuzna cistična anomalija 11
3.7 Vaskularne anomalije 11
3.8 Prolaps sluzokože želuca 11
4 Prekancerozne promene želuca 12
5 Tumori želuca 13
Zaključak 15
Literatura 16
Referentni URL