Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE I PROGRAMIRANJE
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE I PROGRAMIRANJE
Najveći udeo grešaka objašnjava se greškama u prognoziranju i planiranju rada. Uloga prognoziranja i planiranja je vezana za donošenje odluka. Trenutak donošenja odluka udaljen je od trenutka dobijanja informacija za neki vremenski period. Proces donošenja odluka takođe zahteva neki vremenski interval. Odluka onda treba da bude saopštena i izvršena za šta je opet potreban neki vremenski period. Vremenski period od trenutka dobijanja informacije do momenta izvršenja naziva se ciklus upravne odluke i on se prikazuje formulom: Cu=Vi+Vd+Vs. Finansijsko prognoziranje ima pretplanski informativni karakter i usmereno je na mogući obim finansijskih resursa u periodu za koji se vrši prognoziranje kao i da se odrede izvori finansiranja i pravci njihovog korišćenja. Pri finansijskom prognoziranju koriste se i metod postavljanja prognostičkog scenarija. Pisanje scenarija je metod kod koga se utvrđuje logični redosled događaja sa ciljem da se pokaže korak po korak razvijanja budućeg stanja preduzeća.
14. POJAM FINANSIJSKOG PLANIRANJA I SVODNO FINANSIJSKO PLANIRANJE
Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima. Ti planovi tiču se nabavke, proizvodnje, prodaje i razvojne funkcije.
Finansijsko planiranje moguće je podeliti u dve etape:
1. planiranje izvora finansijskih resursa
2. sopstveno finansijsko planiranje
Finansijski plan za razliku od finansijskog prognoziranja ima konkretnije norme. Prema periodu za koji se vrši planiranje razlikujemo: dugoročno (perspektivno), srednjoročno i kratkoročno planiranje. Dugoročni finansijski plan odnosi se za period do pet i više godina, srednjoročni do pet godina i kratkoročni do godinu dana.
Finansijsko planiranje obuhvata:
a) plan bilansa uspeha
b) plan bilansa stanja
c) plan nočanih tokova i
d) plan dugoročnih ulaganja
SVODNO FINANSIJSKO PLANIRANJE
Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira plan aktivnosti preduzeća i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja koji je izražen u monetarnoj formi. Monetarni pokazatelji ukupne poslovne aktivnosti predstavljaju prihodi, rashodi i finansijski rezultat koji se svodno prezentiraju periodičnim bilansom uspeha. Planiranje prihoda i rashoda nije samo po sebi dovoljno. Preduzeće mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih finansijski rezultat nije moguće realizovati. Godišnji finansijski plan uključuje plan i troškove prodaje, plan i troškove proizvodnje, plan i troškove nabavke, plan troškova istraživanja i razvoja, plan troškova administracije, plan kapitalnih ulaganja, plan novčanih tokova, plan finansiranja i planirani bilans stanja i uspeha. Inicijalni plan je plan prodaje. On se bazira na dugoročnom planiranju prodaje. Na bazi plana prodaje donosi se plan proizvodnje i troškovi proizvodnje. Plan proizvodnje je osnova za izradu plana nabavke i troškove nabavke. Svi ovi planovi su preliminarni parcijalni planovi, ali se oni objedinjuju u planirani bilans uspeha kao svodni izraz. Zato se godišnji finansijski plan naziva i svodnim finansijskim planom.
15. PLAN BILANSA USPEHA I PLAN BILANSA STANJA
Planirani bilans uspeha predstavlja kvantitativni izraz poslovnog planiranja. On služi kao osnov pripreme planiranog bilansa stanja i plana nočanih tokova. Planirani finansijski rezultat predstavlja u planovima prihoda i rashoda vrednosno izraženu razliku između planiranog prihoda i planiranog rashoda za određeni period. Planom bilansa uspeha planira se neto dobit čime se definiše rentabilnost preduzeća, ali i njegova solventnost. U okviru izrade ovoga plana utvrđuju se rizici i ispituje mogućnost njihovog smanjenja.
Planirani bilans stanja predstavlja kvanitativni izraz finansijskog planiranja, odnosno projektovanih neto novčanih tokova i zadate finansijske strukture preduzeća. Pri njegovom planiranju polazi se od početnog bilansa stanja i planiranog bilansa uspeha. Planirani bilans stanja izražava mogućnost održavanja solventnosti i finansiranja u kraćim i dužim razdobljima u toku planskog perioda. Plan bilansa stanja treba da pokaže očekivano finansijsko stanje preduzeća na kraju planske godine, meseca ili tromesečja.
16. PLANIRANJE NOVČANIH TOKOVA – GOTOVINE
Planiranje novčanih tokova obuhvata planiranje priliva i odliva novca preduzeća, što je preduslov za solventnost preduzeća. Iz projektovanih bilansa mogu se saznati očekivani neto novčani tokovi. Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeća. Da bi se obezbedio kontinuitet novčanog toka potrebno je da u svakom trenutku postoji saldo gotovine. Preduzeće nije u mogućnosti da idealno uskladi novčana primanja i novčana davanja iz tekućeg poslovanja. Zato preduzeće održava saldo gotovine koji predstavlja zalihu novca. Kolika će biti veličina tog salda zavisi od veličine preduzeća, delatnosti, obima poslovanja i sl. Preduzeće treba da raspolaže izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da interveniše u slučaju vanrednih izdataka. Postoji više instrumenata kontrole tokova gotovine, primanja i izdavanja novca. U te instrumente spadaju izveštaji o tokovima gotovine i planovi budućih potreba za gotovinom. Izveštaji o tokovima gotovine pokazuju promene salda gotovine u proteklom periodu. Planovi novčanih tokova analiziraju buduća primanja i davanja koja će se odraziti na povećanje ili smanjenje slada gotovine. Smatra se da nije preporučljivo planirati na suviše kratak rok, ali ni na period duži od godinu dana. Većina tekućih planova pokriva vremenski period od godinu dana ili nekoliko meseci, a ovo je zbog toga što postoji veliki broj faktora koji utiču na tokove gotovine među kojima su obim i dinamika poslovne aktivnosti, cena nabavke i prodaje, uslovi kreditiranja, uslovi nabavke i sl.
Postoji bilansni i dinamički metod planiranja gotovine.
Bilansni metod podrazumeva poznavanje informacija koje se odnose na finansijsko stanje preduzeća na početku planskog perioda i planirani obim poslovne aktivnosti.
U okviru bilansnog metoda razlikuje se:
4 metod projektovanog bilansa, zasniva se na upoređenju početnog i projektovanog
bilansa stanja na kraju planskog perioda
5 i metod korigovanog bilansa , obuhvata prevođenje planiranih prihoda i rashoda i
neto dobitka na očekivana primanja, izdavanja i neto novčani tok poslovanja
Dinamički plan gotovine razrađuje se u tri faze:
6 prvo se donosi plan primanja i izdavanja gotovine
7 zatim se donosi plan suficita i deficita gotovine
8 i na kraju se donosi plan finansiranja kojim se projektuje dinamika zaduživanja i otplate


17. POJAM I ETAPE FINANSIJSKE ANALIZE
Finansijska analiza je sredstvo kontrole upravljanja finansijskim preduzećem - ona je neophodan uslov za sagledavanje opšteg finansijskog položaja preduzeća. Razlikujemo interne ciljeve finansijske analize, kada su njen korisnik samo preduzeće i eksterne finansijske analize namenjene korisnicima van preduzeća. Finansijska analiza stavlja u odnos određene vrednosti iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Odnos jedne pozicije prema drugoj izražen je kroz matematičku formulu i naziva se racio. Racio brojevima se utvrđuju uzročne veze između bilansnih pozicija.
Finansijska analiza ima za cilj:
c) da oceni tekuće finansijsko stanje preduzeća
d) oceni mogući tempo razvoja preduzeća
e) da prognozira perspektivno finansijsko stanje preduzeća
f) otkrije dostupnost izvora sredstava
g) i da prognozira položaj preduzeća na tržištu kapitala i dr.
Postoje dve etape analize: ekspres analiza i detaljna analiza finansijskog stanja.
a) Ekspres analiza se vrši kroz tri etape:
9 pripremnu etapu
10 prethodni pregled knjigovodstvenih obračuna
11 ekonomski referat i analizu obračuna
Kod pripremne etape razlikujemo standardni i nestandardni revizorski zaključak. Standardni revizorski zaključak je unificiran i kratak dokument koji sadrži pozitivnu ocenu revizora o verodostojnosti informacija u izveštaju. Nestandardni revizorski zaključak je daleko obimniji i sadrži dosta dopunskih informacija.
Prethodni pregled knjigovodstvenih obračuna ima za cilj da oceni uslove rada u obračunskom periodu, kao i kvalitativne promene u imovinskom i finansijskom položaju preduzeća.
c) Detaljna analiza finansijskog stanja vrši se sa većim stepenom detaljizacije u
interesu različitih korisnika.
18. ZADACI I CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE
Finansijsko stanje preduzeća može se ocenjivati sa tačke gledišta dugoročne i kratkoročne perspektive.
Kod ocene kratkoročne perspektive polazi se od likvidnosti i solventnosti. Pod likvidnošću podrazumevamo sposobnost da se neke aktive transformišu u novčana sredstva. Solventnost je sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrše dospele obaveze. U finansijskoj analizi razlikuju se pokazatelji ekonomskog efekta i ekonomske efikasnosti.
Ekonomski efekat je apsolutni pokazatelj koji karakteriše rezultat delatnosti, a ekonomska efikasnost je relativan pokazatelj koji upoređuje dobijeni efekat sa troškovima ili resursima koji su korišćeni.
Preduzeće redovno vrši analizu svog finansijskog rezultata. Finansijski rezultat je razlika između finansijskih prihoda i rashoda. Nesklad između željenog i realnog finansijskog stanja predstavlja finansijski problem. Finansijskoj analizi treba da prethodi opštesistemska analiza prilikom koje se koristi metod morfološke analize. Prednost ovog metoda se sastoji u tome što je moguć pri malom obimu informacija o problemu koji se proučava. Pri korišćenju morfološkog metoda svi subjekti se dele na grupe od kojih se svaka podvrgava detaljnom proučavanju. Ovaj metod izuzetno je važan kod pronalaženja novih tržišta.
19. FINANSIJSKA KONTROLA I REVIZIJA
Finansijska kontrola predstavlja kontrolu pravilnosti i zakonitosti finansijskog poslovanja. Sprovodi se prvenstveno pregledom poslovnih knjiga i dokumenata.
Postoje dva tipa finansijskih problema:
a) kada se ne ostvaruju postavljeni finansijski ciljevi
b) kada se ne koriste postojeće tržišne mogućnosti
Kontrola može imati interni i eksterni karakter. Eksternu kontrolu vrše razne inspekcijske službe i državni organi, banke i sl. Internu kontrolu vrše sopstvene kontrolno-nadzorne službe. Prilikom kontrole proverava se poštovanje zakona, raspodela prihoda, raspodela budžetskim sredstvima, finansijsko stanje, ispravnost obračunavanja i plaćanja poreza i sl. Izuzetno je važna i kontrola racionalne upotrebe novčanih sredstava, a posebna pažnja se obraća na:
b) da li se novčana sredstva koriste u skladu sa zakonom i aktima poslovne politike
preduzeća
d) i da li se novčana sredstva racionalno koriste
Revizija poslovanja predstavlja planirano i naknadno preispitivanje finansijskog stanja i celokupnog materijalno-finansijskog poslovanja. Revizijom se vrši kontrola, ali ne i preuzimanje mera represije za uočene nepravilnosti. Revizija može biti delimična i opšta, formalna i suštinska, vanredna i redovna, interna i eksterna. Revizijom se vrši pregled celokupne knjigovodstvene i druge dokumentacije. Ona se po pravilu sprovodi onda kada se sumnja u ispravnost iskazanog stanja ili kada se sumnja da postoje veće nepravilnosti u poslovanju.
20. EVIDENCIJE I INFORMACIJE
Za sve aktivnosti pa i za kontrolu neophodne su informacije. Najveći deo nalazi se u knjigovodstvenim evidencijama. Važne informacije čine stanje na deviznim računima, stanje hartija od vrednosti, odobrenim, a neiskorišćenim kreditima, dugovanjima i sl.
21. RIZIK I LEVERIDŽ
Rizik predstavlja manju ili veću neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom poslovne aktivnosti. Razlikuju se dve vrste rizika, poslovni i finansijski. Poslovni rizik označava neizvesnost u vezi sa očekivanim poslovnim dobitkom. Ono je određeno fiksnim troškovima. Finansijski rizik odnosi se na rizik budućeg neto dobitka i određeno je fiksnim rashodima. Kada preduzeće ima fiksne poslovne i finansijske rashode izlaže se poslovnom i finansijskom riziku. Kombinovano dejstvo ova dva rizika naziva se ukupnim ili totalnim rizikom.
Leveridž predstavlja jedan od metoda pomoću kojeg se procenjuju efekti poslovanja uz prisustvo navedenih fiksnih rashoda. Postoji poslovni, finansijski i kombinovani levridž. Poslovnim leveridžom se procenjuju efekti privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja. Finansijskim leveridžom meri se dodatni rizik zbog finansijskih rashoda. Kombinovanim leveridžom kvantifikuju se efekti poslovnog i finansijskog leveridža na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena sredstva.
Izračunava se: Faktor poslovnog leveridža= P x (C-Tv)
P x (C-Tv) - Tf
P – broj proizvoda na postojećem obimu prodaje
C – prodajna cena po jedinici proizvoda
Tv – prosečni varijabilni troškovi po jedinici proizvoda
Tf – ukupni fiksni troškovi za posmatrani period
Intenzitet dejstva finansijskog leveridža zavisi od toga koji su fiksni rashodi na ime kamate pokriveni iz poslovnog dobitka, tj. dobitka pre kamate i oporezivanja. Faktor finansijskog leveridža predstavlja relativan odnos poslovnog dobitka i dobitka pre oporezivanja i on se izračunava:
Faktor finansijskog leveridža = Pd
Pd – Rk
Pd – poslovni dobitak
Rk – rashodi na ime kamate
Referentni URL