Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Jučerašnje graditeljstvo i urbanizam Beograda
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Архитектури се може прићи са разних становишта: социолошког, техничког, историјско-уметничког. Са сваког од ових становишта могу се постављати одређена питања и тржити одговори. Архитектура, међутим, од случаја до случаја, од објекта до објекта, не пружа истраживачу подједнако занимљиве одговоре на свако од ових питања. Има објеката који се могу сматрати симболима одређених друштвених појава, па чак и сложених друштвених ситуација, а који су сасвим незанимљиви са становишта техничког развоја или не представљају уметничка дела. Има техничких проналазака, читавих структуралних система, на чију појаву нису утицали тренутни друштвени односи и чији је развој текао изван света уметности. Најзад, има уметничких дела која су подједнако могла настати у различитим друштвеним системима и која су изведена најпримитивнијим техничким средствима.

Свеукупни поглед на архитектуру, толико пожељан и толико савремен, изгледа стога као далеки идеал, као сан. У стварности мора се изабрати примарно становиште у истраживању одређеног низа архитектонских дела, оних дела која творе једну врсту, и тако изабраним циљевима морају се прилагодити истраживачки методи.
У овом раду пришло се истраживању појаве и развоја српског модернистичког покрета са становишта историје уметности. Циљеви истраживања били су: утврђивање особина новог метода у пројектовању архитектонских облика, утврђивање њихових извора у друштвеној и културној средини и начина на који су они средини представљани, на који их је средина прихватила. По садржају истраживања, као и по методу, рад је тежио да се уклопи у широку породицу прегледа архитектуре 19. и 20. века где истакнуто место заузима „Историја модерне архитектуре“ Леонарда Беневола.
Referentni URL