18-01-2010, 10:36 PM
Ombudsman i kontrola predstavljaju dve metode ispitivanja ekonomike preduzeća. Zajedničko im je: objekat ispitivanja (preduzeće) i cilj ispitivanja, a razlikuju se po organima koji obavljaju ispitivanje; vremenu kada se ispitivanje vrši i intenzitetu kojim se ispitivanje vrši.
U skladu sa Laitnerovim mišljenjem, kontrola može biti: prema organima (interna i eksterna), prema vremenu (permanentna, periodična i sporadična) prema intenzitetu (formalna i materijalna). Kleba pojam ombudsmana izvodi iz pojma kontrole, ali s tom razlikom da kontrolu identifikuje s nadzorom a reviziju naziva ispitivanjem. Zimmermann ističe da je pod revizijom neophodno podrazumevati ispitivanje koje vrše osobe koje ne pripadaju preduzeću, dok se o kontroli govori u slučaju kada ispitivanje vrše članovi preduzeća.
Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na tekući način obavljaju organi onog preduzeća, koje predstavlja objekat kontrole, ispitujući sadašnje stanje i poslovanje preduzeća. Između ove dve metode ispitivanja najčešće se indicira na razlike koje se svode na: frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanja. Različitost u frekventnosti ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i tekućim nadziranjem poslovanja prema toku kako se odvija. Interna ombudsman je povremeno ili periodično ispitivanje po isteku izvesnog vremenskog perioda ili sporadično, tj.prema potrebi. Ove dve metode se mogu odvijati i simultano i istovremeno, s tim što interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa, dok interna ombudsman nadzire i rad kontrolnih i rad izvršnih organa. Vreme ispitivanja internu kontrolu čini preventivnom a internu reviziju korektivnim ispitivanjem. Kada organi interne ombudsmana revidiraju rad nekog sektora, onda ispituju rad izvršnih i kontrolnih organa pomenutog sektora.
Interna ombudsman bi se mogla definisati kao kontrola koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola, ili: kao samostalna procenjivačka funkcija ustanovljena u organizaciji da ispituje i ocenjuje njene aktivnosti u službi organizacije. Eksternu reviziju vrše nezavisni ovlašćeni revizori, koji su imenovani od strane odgovarajućih organa preduzeća koje je objekat ombudsmana ili ovlašćene državne agencije. Suštinska razlika između interne i eksterne rezvizije jeste u organima koji je vrše. Organe interne ombudsmana preduzeća ovlašćuje vrhovna uprava preduzeća ( vrše je zaposleni u organizaciji ) za razliku od eksterne ombudsmana čije organe ovlašćuju na reviziju nalogom izvan preduzeća (nezavisni revizori). Interna ombudsman konstantno ispituje poslovanje preduzeća putem posebnog revizorskog sektora u smislu aktuelnih propisa, uputstava, internih direktiva i pravilnika. Eksterni revizori imaju veću kompetenciju, veću nezavisnost, ali su redovno vremenski limitirani i zbog toga pretpostavljaju dobru, adekvatnu organizaciju interne kontrole i ombudsmana da bi svoje aktivnosti završili u što kraćem vremenskom roku.
Prema Milendorfu, „deset zapovesti“ kojih bi svaki revizor trebao das e pridržava su:
služi samoj stvari a ne ličnostima, pa ni samom sebi.
stoji iznad zainteresovanih (nalogodavac-preduzeće koje revidiraš), kao sudije koje pomažeš
ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stroge stvarnosti
ne smatraj se nepogrešivim
ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvog stručnog obrazovanja i znanja uopšte
prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za iznalaženje i utvrđivanje stvarne istine, i ne upuštaj se i ne nastoj da ih bez proveravanja pobijaš
izvesti o svakoj grešci, pa ma je i sam učinio
budi istinit i jasan
prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor inače nećeš moći razumeti
čuvaj stalešku čast.
Naša država je jedina država koje pitanje revizora do pred Drugi Svetski rat nije regulisala. Inicijativa za stvaranje slobodnog zvanja privrednih savetnika kod nas bila je preduzeta od strane uprave Udruženja ekonomista u Beogradu, od strane Udruženja ekonomista u Zagrebu, kao i Ekonomsko-komercijalne visoke škole u Zagrebu. Podneto je više projekata i uredbi Ministarstvu trgovine i industrije kako bi se ova materija regulisala. Uprava Udruženja ekonomista izradila je projekat uredbe, koja bi regulisala ova pitanja u najsažetijem obimu. Ovaj predlog uredbe je nekoliko puta menjan i dopunjavan da bi se konačno 1937. godine i Ministarstvo saglasilo sa njim a potom ga poslalo na mišljenje i razmatranje svim komorama u zemlji. Neke komore su se sa ovim projektom složile, a neke ne. Svoje mišljenje je predao i Savez ekonomista, sa svojim izmenama. Sa pojavom ekonomske krize, reviziji se počinje poklanjati adekvatna pažnja a mnogi umni ljudi, podstaknuti posledicama pustoši delovanja krize u svetu a i kod nas, preporučili su uvođenje ombudsmana kako bi poslovni subjekt putem nezavisne verifikacije svojih računovodstvenih izveštaja mogli efikasnije upravljati poslovnim procesima.
U skladu sa Laitnerovim mišljenjem, kontrola može biti: prema organima (interna i eksterna), prema vremenu (permanentna, periodična i sporadična) prema intenzitetu (formalna i materijalna). Kleba pojam ombudsmana izvodi iz pojma kontrole, ali s tom razlikom da kontrolu identifikuje s nadzorom a reviziju naziva ispitivanjem. Zimmermann ističe da je pod revizijom neophodno podrazumevati ispitivanje koje vrše osobe koje ne pripadaju preduzeću, dok se o kontroli govori u slučaju kada ispitivanje vrše članovi preduzeća.
Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na tekući način obavljaju organi onog preduzeća, koje predstavlja objekat kontrole, ispitujući sadašnje stanje i poslovanje preduzeća. Između ove dve metode ispitivanja najčešće se indicira na razlike koje se svode na: frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanja. Različitost u frekventnosti ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i tekućim nadziranjem poslovanja prema toku kako se odvija. Interna ombudsman je povremeno ili periodično ispitivanje po isteku izvesnog vremenskog perioda ili sporadično, tj.prema potrebi. Ove dve metode se mogu odvijati i simultano i istovremeno, s tim što interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa, dok interna ombudsman nadzire i rad kontrolnih i rad izvršnih organa. Vreme ispitivanja internu kontrolu čini preventivnom a internu reviziju korektivnim ispitivanjem. Kada organi interne ombudsmana revidiraju rad nekog sektora, onda ispituju rad izvršnih i kontrolnih organa pomenutog sektora.
Interna ombudsman bi se mogla definisati kao kontrola koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola, ili: kao samostalna procenjivačka funkcija ustanovljena u organizaciji da ispituje i ocenjuje njene aktivnosti u službi organizacije. Eksternu reviziju vrše nezavisni ovlašćeni revizori, koji su imenovani od strane odgovarajućih organa preduzeća koje je objekat ombudsmana ili ovlašćene državne agencije. Suštinska razlika između interne i eksterne rezvizije jeste u organima koji je vrše. Organe interne ombudsmana preduzeća ovlašćuje vrhovna uprava preduzeća ( vrše je zaposleni u organizaciji ) za razliku od eksterne ombudsmana čije organe ovlašćuju na reviziju nalogom izvan preduzeća (nezavisni revizori). Interna ombudsman konstantno ispituje poslovanje preduzeća putem posebnog revizorskog sektora u smislu aktuelnih propisa, uputstava, internih direktiva i pravilnika. Eksterni revizori imaju veću kompetenciju, veću nezavisnost, ali su redovno vremenski limitirani i zbog toga pretpostavljaju dobru, adekvatnu organizaciju interne kontrole i ombudsmana da bi svoje aktivnosti završili u što kraćem vremenskom roku.
Prema Milendorfu, „deset zapovesti“ kojih bi svaki revizor trebao das e pridržava su:
služi samoj stvari a ne ličnostima, pa ni samom sebi.
stoji iznad zainteresovanih (nalogodavac-preduzeće koje revidiraš), kao sudije koje pomažeš
ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stroge stvarnosti
ne smatraj se nepogrešivim
ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvog stručnog obrazovanja i znanja uopšte
prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za iznalaženje i utvrđivanje stvarne istine, i ne upuštaj se i ne nastoj da ih bez proveravanja pobijaš
izvesti o svakoj grešci, pa ma je i sam učinio
budi istinit i jasan
prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor inače nećeš moći razumeti
čuvaj stalešku čast.
Naša država je jedina država koje pitanje revizora do pred Drugi Svetski rat nije regulisala. Inicijativa za stvaranje slobodnog zvanja privrednih savetnika kod nas bila je preduzeta od strane uprave Udruženja ekonomista u Beogradu, od strane Udruženja ekonomista u Zagrebu, kao i Ekonomsko-komercijalne visoke škole u Zagrebu. Podneto je više projekata i uredbi Ministarstvu trgovine i industrije kako bi se ova materija regulisala. Uprava Udruženja ekonomista izradila je projekat uredbe, koja bi regulisala ova pitanja u najsažetijem obimu. Ovaj predlog uredbe je nekoliko puta menjan i dopunjavan da bi se konačno 1937. godine i Ministarstvo saglasilo sa njim a potom ga poslalo na mišljenje i razmatranje svim komorama u zemlji. Neke komore su se sa ovim projektom složile, a neke ne. Svoje mišljenje je predao i Savez ekonomista, sa svojim izmenama. Sa pojavom ekonomske krize, reviziji se počinje poklanjati adekvatna pažnja a mnogi umni ljudi, podstaknuti posledicama pustoši delovanja krize u svetu a i kod nas, preporučili su uvođenje ombudsmana kako bi poslovni subjekt putem nezavisne verifikacije svojih računovodstvenih izveštaja mogli efikasnije upravljati poslovnim procesima.