30-08-2013, 09:03 PM
UVOD
S A D R Ž A J
Od Aristotelove praktične mudrosti (phronesis) do Kantovih principa etike (Sittlichkeit, moralnosti, običajnosti), koji su u skladu sa racionalnim postupcima, etika je prema istoriji filozofije prošla kroz više faza. Grci su se bavili etikom kao generalnom teorijom vrline, smatrajući etiku, uz logiku i fiziku, delom filozofske nauke. Sofisti su tvrdili da se etički stavovi razlikuju od čoveka do čoveka i od naroda do naroda. Njihovo rešenje bilo je da se, kada je već tako, njihov izvor pomeri sa bilo kakve objektivne stvarnosti na stavove i izbore samog čoveka. Sa ovim rešenjem nad etikom se pojavila senka proizvoljnosti na koju su mnogi moralisti, među prvima, Sokrat i Platon, reagovali nezadovoljstvom, braneći objektivno važenje određenih etičkih normi.
Reč etos (ethos) je u grčkoj tradicija imala u dva značenja. Prema jednom, pod pojmom etos podrazumevali su se običaji kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima. Drugo značenje ovog pojma obuhvatalo je moralne karakteristike neke ličnosti, unutrašnja voljna svojstva. Ovaj pojam izražavo je ideju zajedničkog života (zajedničko obitavalište), a potom i određeni način života, navike koje se menjaju sa promenom samog života. Pojmom etike označava se i sam moral, pa se nauka koja proučava moral, naziva etika. Otuda pridev etički označava onu ljudsku aktivnosti koja se odnosina razmatranje i saznanje morala, na prihvatanje ili izbegavanje nekih moralnih pricipa i vrednosti i sl.
Etos je moralni kvalitet, određenje bića (lat. habitus) koji de drži određenih načela kao refleksivna filozofiska disciplina, etika utvrđuje teorijski smisao naše klasifikacije postupaka u osnovne kategorije moralno dopustivih, moralno nedopustivih i moralno obaveznih. Stoga se u promišljanju postupaka koji vode zadovoljenju neke želje, odnosno pitanja moralne prakse, mogu javiti tri vrste pitanja:
- tehnička - o najboljem ili najefikasnijem načinu da se nešto učini;
- pitanja razboritosti - o tome kako će neki postupak uticati na lični, dugoročni i svestran vlastiti interes ili blagostanje;
- moralna - o tome koliko je postupak u skladu sa opštim moralnim načelima bez obzira na to da li je tehnički izvodljiv ili razborit.
Reč etos (ethos) je u grčkoj tradicija imala u dva značenja. Prema jednom, pod pojmom etos podrazumevali su se običaji kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima. Drugo značenje ovog pojma obuhvatalo je moralne karakteristike neke ličnosti, unutrašnja voljna svojstva. Ovaj pojam izražavo je ideju zajedničkog života (zajedničko obitavalište), a potom i određeni način života, navike koje se menjaju sa promenom samog života. Pojmom etike označava se i sam moral, pa se nauka koja proučava moral, naziva etika. Otuda pridev etički označava onu ljudsku aktivnosti koja se odnosina razmatranje i saznanje morala, na prihvatanje ili izbegavanje nekih moralnih pricipa i vrednosti i sl.
Etos je moralni kvalitet, određenje bića (lat. habitus) koji de drži određenih načela kao refleksivna filozofiska disciplina, etika utvrđuje teorijski smisao naše klasifikacije postupaka u osnovne kategorije moralno dopustivih, moralno nedopustivih i moralno obaveznih. Stoga se u promišljanju postupaka koji vode zadovoljenju neke želje, odnosno pitanja moralne prakse, mogu javiti tri vrste pitanja:
- tehnička - o najboljem ili najefikasnijem načinu da se nešto učini;
- pitanja razboritosti - o tome kako će neki postupak uticati na lični, dugoročni i svestran vlastiti interes ili blagostanje;
- moralna - o tome koliko je postupak u skladu sa opštim moralnim načelima bez obzira na to da li je tehnički izvodljiv ili razborit.
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Prednosti i nedostaci etičkih kodeksa 4
1.1 Prednosti etičkih kodeksa 6
1.2 Nedostaci etičkih kodeksa 8
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14
1 Prednosti i nedostaci etičkih kodeksa 4
1.1 Prednosti etičkih kodeksa 6
1.2 Nedostaci etičkih kodeksa 8
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14