23-08-2013, 02:23 PM
Uvod
Sadržaj
Očuvanje biološke raznovrsnosti i sprečavanje njene rapidne erozije i propadanja, jedan je od najvažnijih zadataka u globalnoj zaštiti životne sredine. Najneposredniji pokazatelj ugrožavanja biodiverziteta je nestanak organskih vrsta i prirodnih ekosistema. Dok je njihovo izumiranje tokom geoloških perioda i smena drugim prilagođenijim oblicima i sistemima bilo prirodno, od 17. veka do danas ono je sve ubrzanije i uslovljeno je različitim oblicima ljudskog delovanja kroz neposredno ili indireklno uništavanje prirodnih ekosisiema, a sa njima i velikog broja vrsta.
Naglo menjanje žive prirode i čitavih predela pojačava se tokom industrijske revolucije koju prati i nagli rast ljudske populacije. To je dovelo do sve snažnijih, i po dejstvu i kvalitetu, novijih oblika zagađivanja i uništavanja prirode, koje nesmanjenim intenzitetom traje i danas. Naravno, bilo bi pogrešno vezivati uništavanje prirode samo za savremenog čoveka. Mnogi, tradicionalni i ekstenzivni načini korišćenja bioloških resursa ranijih civilizacija izazivali su snažne promene u prirodi, uslovljavajući smene čitavih ekosistema i predela, dovodeći sigurno i do smanjenja populacija nekih vrsta, a moguće i do njihovog iščezavanja. Pisani tragovi o tome su oskudni, ali i prema njima se posredno može zaključiti o snazi i širini tih negativnih čovekovih uticaja na prirodu u prošlosti.
Iščezavanje vrsta divlje flore i faune, u najvećem broju slučajeva, ne dešava se kao osmišljena i ciljana ljudska delatnost, već najčešće posredno, menjanjem ili potpunim uništavanjem njihovih prirodnih staništa. Na taj način nestajali su. skoro preko noći, delovi ili celokupne populacije određenih organskih vrsta, posebno onih koje su se odlikovale malim i ograničenim rasprostranjenjem i uskom ekološkom plastičnošću. Mnoge od njih nisu nikada ni bile evidentirane da postoje.
Naglo menjanje žive prirode i čitavih predela pojačava se tokom industrijske revolucije koju prati i nagli rast ljudske populacije. To je dovelo do sve snažnijih, i po dejstvu i kvalitetu, novijih oblika zagađivanja i uništavanja prirode, koje nesmanjenim intenzitetom traje i danas. Naravno, bilo bi pogrešno vezivati uništavanje prirode samo za savremenog čoveka. Mnogi, tradicionalni i ekstenzivni načini korišćenja bioloških resursa ranijih civilizacija izazivali su snažne promene u prirodi, uslovljavajući smene čitavih ekosistema i predela, dovodeći sigurno i do smanjenja populacija nekih vrsta, a moguće i do njihovog iščezavanja. Pisani tragovi o tome su oskudni, ali i prema njima se posredno može zaključiti o snazi i širini tih negativnih čovekovih uticaja na prirodu u prošlosti.
Iščezavanje vrsta divlje flore i faune, u najvećem broju slučajeva, ne dešava se kao osmišljena i ciljana ljudska delatnost, već najčešće posredno, menjanjem ili potpunim uništavanjem njihovih prirodnih staništa. Na taj način nestajali su. skoro preko noći, delovi ili celokupne populacije određenih organskih vrsta, posebno onih koje su se odlikovale malim i ograničenim rasprostranjenjem i uskom ekološkom plastičnošću. Mnoge od njih nisu nikada ni bile evidentirane da postoje.
Sadržaj
Uvod 3
1 Oblici zaštite ugroženih biljaka 5
1.1 Naučna osnova zaštite ugroženih biljnih vrsta 5
1.2 Introdukcija 7
2 Reintrodukcija živih vrsta 8
2.1 Gambuzija 9
2.2 Ljiljan (Lilium cataniae) 9
2.3 Nepeta rtanjensis 10
2.4 Lale u eupruveti 11
2.5 Komore, sterilnost, bioreaktor 11
3 Kultura biljnog tkiva (in vitro) 13
Zaključak 15
Literatura 16
1 Oblici zaštite ugroženih biljaka 5
1.1 Naučna osnova zaštite ugroženih biljnih vrsta 5
1.2 Introdukcija 7
2 Reintrodukcija živih vrsta 8
2.1 Gambuzija 9
2.2 Ljiljan (Lilium cataniae) 9
2.3 Nepeta rtanjensis 10
2.4 Lale u eupruveti 11
2.5 Komore, sterilnost, bioreaktor 11
3 Kultura biljnog tkiva (in vitro) 13
Zaključak 15
Literatura 16